Miraš Vukašinović je dobrovoljno ratovao za Srbiju u Prvom svetskom ratu, mada se sa jednakim entuzijazmom borio i u balkanskim ratovima protiv Bugara i protiv Turaka. Srbiju je Miraš, kao mladi potporučnik, prepešačio tri puta. Ranjavan je na Dorćolu, kod Kalemegdana, a potom i na Ceru. Povlačio se preko Albanije, sve do Skadra.

Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević bio je zahvalan borcima poput Miraša, pa mu je dodelio pet hektara močvarne zemlje u Pančevačkom ritu, gde se sada nalazi prigradsko beogradsko naselje Besni Fok.

Mogao je Miraš, poput mnogo njegovih prijatelja slične sudbine, da dobije i nešto bolju zemlju nego što su bile baruštine, tada daleko od Beograda. Ali, to da ratni heroji prođu kao kazandžija Blagoje, junak pripovetke Laze Lazarevića „Sve će to narod pozlatiti“, ponavlja se gotovo stoleće kasnije. Dok ostali građani kojima je oduzeta imovina imaju zakonski osnov da im se ona vrati, naslednici dobrovoljaca su izuzeti iz procesa restitucije. Da li će Mirašev sin jedinac, Dragomir Draško Vukašinović (84), penzioner „Jugoleka“, ostati bez zemlje koju su njegovom ocu oduzeli posle Drugog svetskog rata?

Za pet meseci ističe rok da građani podnesu zahtev za vraćanje imovine i stari Vukašinović može ostati bez pet hektara. Da li će, vek kasnije, „restitucija sve to opet pozlatiti“?

– Kao zahvalnost od otadžbine, ministar poljoprivrede lično je uručio mom ocu uverenje za pet hektara na području današnjeg Besnog Foka. To uverenje je služilo kao tapija na zemljište. Pošto je to zapravo bilo močvarno tle, tadašnje ministarstvo poljoprivrede plaćalo je rentu našoj porodici za zemljište koje moj otac nije koristio. Pošto sam zašao u godine, ne mogu da doživim državne obveznice i smatram da bi bilo pravedno da dobijem pet hektara od 5.000 hektara državnog zemljišta iz beogradskog atara – smatra Dragomir Vukašinović.

On nije usamljen u svojim zahtevima. „Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca“, od stupanja na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja, svakodnevno je u kontaktu sa brojnim potomcima ratnih dobrovoljaca, naslednicima prava na zemlju dodeljenu u Pančevačkom ritu.

Predsednik tog udruženja, Vidoje Golubović, ističe da su ratnici poput Miraša dobili tu zemlju veličine pet ili sedam jutara katastarske zemlje i da su označeni kao – suposednici.

– Oni nisu mogli da stupe u posed zemlje do 6. aprila 1941. godine iz poznatih razloga – nastupio je Aprilski rat i razbijanje države Kraljevine Jugoslavije, a Kolonizacioni fond Ministarstva poljoprivrede Vlade Kraljevine Jugoslavije nije izvršio parcelizaciju. Zbog toga je Udruženje 26. januara 2013. godine odlučilo da se obrati Agenciji za restituciju i Ministarstvu finansija Vlade Srbije, sa inicijativom da ove institucije predlože izmenu i dopunu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kojim bi se omogućilo svim suposednicima, odnosno njihovim naslednicima-potomcima da budu obuhvaćeni ovim zakonom – kaže Golubović.

Prema njegovim rečima, to je učinjeno zato što ti ljudi, naslednici, ni u katastarskim opštinama Zrenjanin, Pančevo i Palilula, kao ni u Geodetskom zavodu Srbije, ne mogu dobiti broj parcele koja je dodeljena njihovim precima niti su im dostupna dokumenta po kojima je njihovim precima dodeljena oduzeta zemlja, i pored svakodnevnog obijanja pragova raznih institucija.

Golubović tvrdi da ni od Agencije za restituciju ni od Ministarstva finansija do danas nije stigao nikakav odgovor.

– Vreme ne ide u korist naslednika, jer podnošenje zahteva za restituciju prestaje da važi 31. marta 2014. godine. Zbog toga smo se obratili poslanicima Skupštine Srbije za izmenu i dopunu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju primenom amandmana na član 5. ili član 6. navedenog zakona – kaže Golubović.

------------------------------------------------

Nema dokumentacije

Direktor Sektora za koordinaciju i nadzor Agencije za restituciju Branko Lakić kaže da za sada nema zakonskih uslova da Agencija vodi postupak po zahtevima ratnih dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata, zbog toga što njihovi zahtevi za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje ne sadrže dokument o oduzimanju imovine.

– Bez tog akta Agencija ne može da vodi postupak, jer bez njega ne može da utvrdi kome je oduzeta imovina, po kom osnovu i koja je to imovina oduzeta. Agencija je upoznata sa ovim problemom, nesporno je da su ratni dobrovoljci iz Prvog svetskog rata dobijali od države zemlju u Pančevačkom i Jabučkom ritu, ali Agencija trenutno ne raspolaže podacima šta se sa tom zemljom tačno kasnije dogodilo, iz već navedenog razloga – nedostatka dokumentacije o oduzimanju zemlje posle Drugog svetskog rata – napominje Lakić.