subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:46

Senjski rudnik vraćaju u život

Autor: Brane Kartalovićponedeljak, 14.10.2013. u 22:00
Сењски рудник културно добро од међународног значаја (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Nakon dugogodišnjeg mukotrpnog rada, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac predstavio je krajem prošle sedmice menadžment-plan prostorne kulturnoistorijske celine Senjski rudnik, industrijskog kompleksa iz sredine 19. veka, koji je nakratko „oživeo“ u filmu „Petrijin venac“ 1980, da bi posle toga opet pao u zaborav.

Ovaj projekat kragujevačkih zaštitara prvi je sveobuhvatan zahvat na zaštiti i revitalizaciji Senjskog rudnika, kulturnog dobra od međunarodnog značaja, čija vrednost kao spomenika kulture još nije utvrđena na nacionalnom nivou, mada je procedura pokrenuta pre pet godina. Bez takvog vrednovanja teško je očekivati da Senjski rudnik bude stavljen na Uneskovu listu svetskog industrijskog nasleđa, iako je u prethodnom periodu dosta toga urađeno na identifikaciji i promociji ovog lokaliteta. – Bilo je krajnje vreme da kompleks Senjskog rudnika dobije jedan ovakav plan. Reč je o lokalitetu koji sadrži istorijsko-arheološke, kulturne, estetske i socioantropološke vrednosti bitne za sagledavanje razvoja naše zemlje. Malo je takvih celina u Evropi, što samo govori da značaj ovog industrijskog kompleksa prevazilazi nacionalne okvire – naglasio je Đorđe Milovanović, istoričar umetnosti u ovdašnjem zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Kako se srpska vojna industrija nije mogla razvijati bez pogonskih sirovina, proizvodnja topova u Kragujevcu i eksploatacija uglja u Senjskom rudniku, praktično, počinju u isto vreme, 1853. godine. Formiranje Senjskog rudnika završeno je 1860, za vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića, a 1892. izgrađena je pruga uskog koloseka. Time je ovaj industrijski kompleks spojen sa prugom Beograd–Niš, a samim tim se otvara i ka svim evropskim saobraćajnim koridorima koji su vodili na istok.

Vremenom je ovaj rudnik uglja postao izuzetno važan centar i stecište brojnih rudarskih porodica iz raznih krajeva Balkana, koje su na ovaj uzani prostor prenosile sve odlike svojih entiteta. Značaj ove celine ogleda se, između ostalog, i u postojanju brojnih individualnih objekata, kao i u jedinstvenom rudarskom pejzažu koji govori ne samo o genezi industrijskog razvoja, već i o društvenim procesima unutar urbane enklave, kao kontrapunkta nerazvijenom ruralnom okruženju.

U ovom trenutku pod zaštitom su četiri objekta unutar kompleksa: Aleksandrov potkop, Muzej ugljarstva, Mašinska radionica i Zgrada izvozne mašine sa tornjem i parnim postrojenjem. Kako bi se sprečilo dalje ruiniranje konzervatorska zaštita je potrebna i drugim objektima u Senjskom rudniku, kao što su Zgrada direktora rudnika – „Hofmanova vila“, Crkva Sv. Prokopija, restoran „Proleće“, zgrada železničke stanice, osnovne škole i Bratinske blagajne. Inače, ceo kompleks rudnika, koji i danas radi u okviru basena „Rembas“, prostire se na površini većoj od 50 hektara.

Planom u čijoj izradi je učestvovala brojna ekipa stručnjaka iz različitih oblasti potcrtane su sve autentične vrednosti jednog od najznačajnijih čvorišta u istoriji industrijskog razvoja Srbije, ali su nagovešteni i ekonomski potencijali koji bi u budućnosti mogli da doprinesu razvoju, i to ne samo Despotovca, na čijoj se teritoriji nalazi rudnik.

Zajedno sa starom topolivnicom u Kragujevcu, čija se revitalizacija takođe priprema, Senjski rudnik, kako je rečeno na predstavljanju plana, može postati značajan privredni resurs celog područja ka kojem gravitiraju još Paraćin, Ćuprija, Jagodina i Svilajnac.

– Za većinu gradova sa ovog područja se procenjuje da imaju veliki potencijal za urbanu regeneraciju i razvoj turizma, što u budućnosti pruža mogućnost za funkcionalnije povezivanje Senjskog rudnika sa ostalim lokalitetima industrijskog nasleđa – istakla je Hristina Mikić, ekonomista i predavač na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Pravnu regulativu zaštite prostorne celine Senjskog rudnika obradili su beogradski advokat Predrag Dikić i pravnik u kragujevačkoj upravi Miloš Milošević, a plan revitalizacije ove kulturnoistorijske celine, čiju su izradu pomogli Ministarstvo kulture, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Ekonomski fakultet u Beogradu, finansirala je EU u okviru „Ljubljanskog procesa 2 – Rehabilitacija zajedničkog nasleđa“.


Komentari0
51a78
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja