utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:39

Više rekapitulacija nego inovacija

Autor: Branka Radovićutorak, 15.10.2013. u 21:57

Bemus je otvoren u Sava centru združenim horskim i orkestarskim snagama, ansambala RTS, hora „Obilić-Krsmanović“, Kolegijum muzikum, sa nizom solista i dirigentom Bojanom Suđićem. Druge večeri Aleksandar Šandorov je održao klavirski resital u sali Kolarčeve zadužbine.

Smanjen, skraćen, okrnjen, ovogodišnji Bemus je ipak počeo, uz niz velikih problema, uz ostavku selektora, kompozitora Zorana Erića koji ga ne potpisuje, uz finansijske i organizacione teškoće koje prate Jugokoncert i domaće muzičke prilike i slika je našeg haotičnog stanja u kulturi. Ne smemo ni da se podsećamo koje smo sve velike i sjajne svetske orkestre, ansamble i soliste upoznali preko Bemusa. Kao stara frajla, Bemus posrće u krizi svojih zrelih godina, ali za 45 proteklih leta vezao je mnogo publike uz sebe, osvojio prostore muzike i prostore za muziku i – mora mu se pomoći da opstane. On ove godine predstavlja rekapitulaciju više nego iskorak i inovaciju, ali i kao takav Beogradu je potreban.

Ovo se najpre odnosi na Verdijev Rekvijem izveden na otvaranju u Sava centru sa ogromnom masom izvođača sačinjenom od horova, orkestra, solista, pa je publika Sava centra po ko zna koji put, uvek na zadovoljstvo, slušala jedno od najpopularnijih vokalno-instrumentalnih dela svetskog repertoara kod nas. Horovi „Obilić-Krsmanović“ Kolegijum muzikum, orkestar i hor RTS, dirigent Bojan Suđić predstavili su ovo delo u duhu jubileja, 200-godišnjice rođenja Verdija i podsetili na nekadašnja monumentalna otvaranja i zatvaranja Bemusa. Nije li bilo moguće od strane istih ansambala izvesti nešto drugo, nešto novo: novo domaće delo ili suprotno, vrhunska svetska ostvarenja ovoga žanra kojih odavno nema na programu (otkada očekujemo Bahovu Misu u ha-molu, Pasiju po Mateju, Britnov Ratni rekvijem ne samo u Zagrebu)?

Pijanista Aleksandar Šandorov je umetnik koji je odavno aktivan na beogradskom podijumu, veoma voljen i hvaljen od svih, posebno prilikom izvođenja nekih od antologijskih dela domaće muzike (zauvek ćemo ga vezivati uz Boogi, klavirski koncert Vuka Kulenovića kada je podigao publiku na noge). Nije nastupao u Kolarcu u veoma dugom proteklom periodu, međutim, publika se odazvala i pozdravila ga je veoma toplo i srdačno.

Poznat je kao robusni pijanista koji svoju korpulentnu pojavu udružuje sa masivnim, snažnim tonom kojim izvodi i najteže tehničke zahvate, posebno u domenu krupne klavirske tehnike. Takoreći ceo njegov program bio je sastavljen od dela koja protiču u najjačim zvučnim kategorijama, najpre Varijacije na Hendlovu temu Johanesa Bramsa, zatim Petruška Stravinskog, delo transkribovano za klavir sa toliko gustine i nagomilanih harmonija koje se sukobljavaju, sa disonancama koje se sustižu, da ako se ne svira da zazvuči orkestar – interpretacija je promašena. Šandorov je upravo i nadomestio moćnim i suverenim savladavanjem partiture svu raskoš orkestra.

Sonata u a-molu, op. 28 br. 3 Sergeja Prokofjeva takođe protiče u furioznim i alegro delovima-stavovima, a jedina oaza romantične misaonosti i lirike u celom programu bio je Intermeco op. 117 br. 3  J. Bramsa, da bi ceo koncert zaokružila impresivna sonata op. 22 br. 1 argentinskog kompozitora Alberta Hinastere (1916–1983), čija dela i kod nas poslednjih godina stoje na pijanističkim programima ravnopravno uz ostali, klasični repertoar. Jedan je od autora druge polovine 20. veka koji lako komunicira sa izvođačima i publikom.

Težak program Aleksandra Šandorova, nabijem ritmom, snagom, zvukom, demonstriranjem pijanističke moći, tražio je, možda, više lirike da bi se izvođač koji sve te kvalitete poseduje iskazao u  karakternoj i stilskoj razuđenosti i raskoši.

Pijanizam snage i brzine takođe nam je delovao kao rekapitulacija stare tradicije na kojoj se zasnivala nekadašnja ruska škola, pa se stara frajla, Bemus, u svojim zrelim godinama okrenula najboljim pijanističkim izdancima naše sredine koji su nam obeležili osamdesete i devedesete godine prošlog veka. Na radost publike, pijanista kao što je Šandorov, profesor na FMU i pedagog mnogim mladim solistima, jedan je od retkih koji ne posustaje, opstaje na sceni i ne gubi entuzijazam.


Komentari0
b3af1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Muzika

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja