utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 19.10.2013. u 21:57

Proćerdali smo ogroman novac

Млађен Ковачевић Фото А. Васиљевић

Od početka 2001. do kraja 2012. godine s raznih strana u našu zemlju slila se ogromna suma deviza, kaže dr Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka. Samo po osnovu takozvanih tekućih transfera, u kojima dominiraju doznake naših ljudi iz inostranstva, slilo se, u neto iznosu, preko 34 milijarde evra, što je bilo više od uzetih novih kredita – 35,6 milijardi evra. Po osnovu stranih direktnih i portfolio investicija inkasirali smo još oko 19,5 milijardi evra. Od izvoza robe i usluga zaradili smo više od 87 milijardi evra. Ali, najveći deo tih stranih para potrošen je na uvoz robe i usluga – čak oko 146,5 milijardievra.

– Imali smo u rukama, za naše prilike, ogromnu sumu dragocenih deviza. Po elementarnoj ekonomskoj logici, s tim parama bilo je moguće ostvariti značajan ekonomski rast. Na žalost, nije se to dogodilo. Srbija je danas visoko zadužena zemlja izneverenih očekivanja – ukazuje profesor Kovačević.

Poslednjeg dana septembra 2013. godine javni, iliti državni, dug Srbije bio je težak nešto više od 19 milijardi evra, što je 58,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što se u ovoj zemlji stvori. Ukupan devizni dug zemlje, odnosno spoljni dug, u ovom periodu povećan je za oko 15 milijardi evra, tako da je dostigao 25,7 milijardi evra.

– Na kraju septembra broj nezaposlenih dostigao je 761.000, a stopa nezaposlenosti 24,1 odsto. Najtragičnije je da je stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine dostigla gotovo 50 odsto.

Neprijatna činjenica je i da je realan BDP u 2012. godini dostigao tek 61,8 odsto nivoa iz daleke 1989, a industrijska proizvodnja tek 38,4 odsto ostvarene pre 23 godine.

Kovačević tvrdi da za sadašnje i buduće ekonomske nevolje Srbije ne treba kriviti svetsku ekonomsku krizu. Stručnoj i široj javnosti poznat je kao preteča potonjih kritičara ekonomske politike i modela reformi „sa konstrukcionom greškom,” koja nas je gurala u zaostajanje i dužničko ropstvo.

– I do pojave svetske krize čak je i laicima bilo jasno da umesto ka obećavanom srpskom privrednom čudu ekonomske vlasti zemlju guraju u ćorsokak – kaže Kovačević.

Po obračunu Narodne banke Srbije, u 2011. i 2012. godini izdvajano je oko 13 odsto BDP-a za otplatu spoljnog duga. U ovoj godini za otplatu pristiglih rata deviznih kredita mora da se obezbedi oko 4,5 milijardi evra. Naš sagovornik tvrdi da bi navedeni pokazatelji zaduženosti zemlje bili znatno nepovoljniji kada bi se korektno obračunavao BDP izražen u evrima.

– Srbija je izbegla kolaps ili bankrot samo zahvaljujući enormnom zaduživanju tokom 2012. i u prvih devet meseci ove godine – tvrdi Kovačević.

Po prirodi naučnika uvek sumnjičav, za neke ,,katastrofičar” i čovek „koji širi defetizam i negativnu energiju”, Kovačević je sa velikom rezervom primio izjavu ministra finansija Lazara Krstića da će se ostvariti „srpsko privredno čudo”. Neodoljivo ga, kaže, podseća na bivšeg ministra finansije Božidara Đelića koji je obećao isto takvo čudo, pa ga je stvarnost surovo demantovala. Ipak, profesorov pesimizam je sada nešto manji, jer je, kako kaže, ,,veliki optimizam mladog Krstića u međuvremenu splasnuo”.

– Mere koje je Ministarstvo finansija saopštilo, a vlada usvojila, ne obećavaju nikakav spektakularan preokret – smatra Kovačević. – Liče mi na mere koje lekari preduzimaju da snize visoku temperaturu bolesnog čoveka koja preti da ošteti njegove vitalne organe. Ali, dobri lekari prvo utvrde uzroke bolesti, a potom slede adekvatne mere lečenja.

Na opasku, da su „adekvatne mere” najavljene, a da je do sada preduzimano predstavljano kao „hitna pomoć”, tek prva intervencija da pacijent ne izdahne, on odgovara da ne vidi da vlada i druge državne institucije pokazuju spremnost da utvrde uzroke teškog zdravstvenog stanja srpske ekonomije – a reč je, zapravo, o teškoj društvenoj i ekonomskoj krizi – pa da nakon toga preduzmu mere za ozdravljenje.

– Naivno je verovati da će nam neki kontroverzni stranci, a la Stros Kana, pokazati put iz društvene i ekonomske krize koje se međusobno pospešuju – ubeđen je Kovačević.

On bi se, „da ga neko pita”, najradije oslonio na domaću pamet.

– Još verujem da bi Srbija, uz kvalitetnu diplomatsku aktivnost, ipak mogla da se oslobodi diktata Zapada, pre svega SAD i međunarodnih finansijskih institucija, i da kreira originalan društveni i privredni sistem – kaže profesor. – Pri tome bi maksimalno koristila rešenja EU, ali i svih zemalja koje nisu prihvatile ili su napustile ideologiju neoliberalizma, ostvarivši solidne rezultate.

Ako se nastavi sa dosadašnjim lutanjem i ako strancima rasprodamo i ovo što je ostalo od „porodičnog srebra”, naročito zemlju, Mlađen Kovačević tvrdi da bi Srbija postala savremena kolonija.

A. Mikavica

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Sve što smo dobili na evropskom mostu proćerdali smo na domaćoj ćupriji.

• Dočekali smo onaj 5. oktobar kao ratni invalidi, pa su nas tešili: Sve će to Evropa pozlatiti.

• Pare smo dobili na lepe oči, a onda smo zažmurili.

• Kupovali smo socijalni mir za tuđe pare. Sad nam stižu kamate.

• Tolikim parama druga zemlja bi izgradila puteve. Ali, Mrka kapa Vele ljudi.

• Evropska unija je bunar želja, a mi smo bunar bez dna.

• Pola inostranih para pojeli su domaći skakavci.

• Dobili smo toliko para da je naša reprezentacija mogla da kupi Bejla.

• Političari nisu dozvolili da se narod razmazi tolikim parama, pa su mnogo toga sklonili u svoje džepove.

Dragutin Minić

Komentari3
482df
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zamena teza
Mi komentatori smo srpski politikanti, ne treba nas drzati dalje od novca jer tim novcem nikada nismo ni raspolagali, nego politicare koji vode zemlju!
Bonn Berlin
I sta sad ? Naravoucenije, drzite srpske politikante sto dalje od novca.
"U rukavicama"
Naslov je previše "u rukavicama". Nismo PROĆERDALI već je POKRADEN ogroman novac, a razlika u značenju ova dva termina je OGROMNA. Zar nije Tanjug pre 15-ak dana iz izveštaja istraživačkog projekta "Global fajnenšel integriti", koje je objavio Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo iz Vašingtona, preneo da je iz Srbije od 2001. do 2010. godine izneto više od 51 milijarde dolara na ofšor račune u inonstranstvu. Pa o čemu onda pričamo, raspravljamo i zamagljujemo stvari?!?!?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja