četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 19.10.2013. u 21:57

Velika sredstva – mala korist

Милојко Арсић

Od početka tranzicije u Srbiju je ušlo između 70 i 75 milijardi evra, kazuje računica Milojka Arsića, profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta. Od toga je oko 10 milijardi sačuvano u rezervama Narodne banke, a ostatak je potrošen na privatnu potrošnju, privatne i javne investicije i državnu potrošnju. Deo stranih investicija, naročito onih od privatizacije, završio je u javnoj potrošnji – na plate zaposlenih u državnim službama, premije, subvencije, tekuće održavanje, u šta se računa i novac potrošen kroz Nacionalni investicioni plan.

Pored toga, i približno 40 odsto kredita koje je uzela država u periodu krize – otišlo je u tekuću potrošnju.

Sa raspoloživim parama ostvareni razvoj privrede Srbije od 2000.do kraja prošle godinebio je relativno skroman, smatra Arsić, ali neznatno manji nego u drugim zemljama u okruženju.

– Prosečna godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda iznosila je tri odsto – kaže Arsić. – Pri tom se razlikuju dva izrazito različita perioda. U vreme pre krize do 2008. godine privreda je rasla po prosečnoj stopi od 4,9 odsto godišnje, dok je u periodu krize opadala po prosečnoj stopi od 0,6 procenata. Poređenja radi, privrede deset zemalja Centralne i Istočne Evrope koje su ušle u EU u periodu 2000–2012. rasle su 3,4 odsto godišnje. U pretkriznom periodu razlika u odnosu na Srbiju bila je nešto veća. Ove zemlje su imale rast BDP-a od 5,9 odsto godišnje, u poređenju sa 4,9 odsto, koliko je ostvarila Srbija, dok je njihov pad privrednog rasta u periodu krize identičan kao i u Srbiji – 0,6 odsto godišnje, kazuju podaci Eurostata.

Privreda Srbije je u poslednjih 12 godina sigurno mogla da ostvari bolje rezultate, veruje naš sagovornik, ali ne spektakularno bolje.

– Najbrži rast u celoj Centralnoj i Istočnoj Evropi u poslednjih 12 godina imali su Litvanija i Slovačka, koje su rasle po prosečnoj godišnjoj stopi od 4,4 odsto. Da je Srbija u poslednjih 12 godina ostvarila rast po istoj stopi kao ove dve zemlje, njen BDP bio bi viši za 18od ovog koji sada imamo.

Da li je privreda Srbije u proteklih 12 godina mogla da ostvari veći rast od prosečna tri odsto godišnje?

– Da, ali ne značajno – tvrdi Arsić. – Razlozi su, velikim delom, objektivne prirode. Srbija je sve do 2009. bila opterećena rešavanjem problema koje nije imala nijedna druga evropska zemlje, a to su problemi vezani za odnose sa Crnom Gorom, Haškim tribunalom. Zatim problemi vezani za Kosovo i Metohiju...Svi ovi problemi su odvlačili veliki deo energije dosadašnjih vlada, a njihovo postojanje je zemlju činilo rizičnom za krupne strane investitore.

Drugi razlog za sporiji rast privrede od mogućeg Arsić vidi u gotovo neprestanoj političkoj nestabilnosti – ubistvo premijera i postojanje širokih koalicionih vlada.

– U takvim okolnostima vlade ne mogu da sprovedu neophodne reforme, čak i kada one ne zahtevaju mnogo novca i kada nisu administrativno komplikovane, kao što je to slučaj sa građevinskim dozvolama, giljotinom propisa i druge – objašnjava naš sagovornik. – Štaviše, široke koalicione vlade često prihvataju ucene manjinskih partnera, pa se tako poništavaju prethodne reforme, kao što je to bio slučaj sa promenama zakona o radu 2004. godine, vanrednim povećanjima penzija tokom 2008. ili takozvanoj fiskalnoj decentralizaciji 2011. godine.

A da je bilo drugačije?

– Da smo imali političku stabilnost i reformski orijentisane vlade prosečan rast je mogao da bude veći za oko jedan odsto godišnje – smatra Arsić. – To znači da bi Srbija danas bilarazvijenija za desetak procenata.

Ipak, politička nestabilnost nije jedini, a ni glavni razlog sporijeg rasta zemlje od mogućeg i potrebnog:

– Osnovni problem je u tome što ovakav model rasta, koji je bio zasnovan na visokoj domaćoj tražnji i obilju priliva jevtinog stranog kapitala, nije dugo održiv. U budućnosti, rast privrede Srbije u većoj meri moraće da se oslanja na domaću štednju, odnosno investicije će u većoj meri morati da se finansiraju sredstvima preduzeća, građana i države.

Na opasku da ekonomisti ukazuju da je mnogo ,,crnih rupa” u Srbiji u kojima nestaje javni novac, Arsić odgovara da nam rasipništvo i rasipanje nije strano.

– Neproduktivnog rasipanja javnog novca je najviše pri odobravanju subvencija, otplate garantovanih kredita i troškova stečaja i sanacije banaka – tvrdi urednik ,,Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke. – Izdašne subvencije su neodržive, a njihovi ekonomski efekti su više nego skromni. Uprkos visokim subvencijama za investicije i zapošljavanje, stopa nezaposlenosti u Srbiji je među najvišim u Centralnoj i Istočenoj Evropi, a priliv stranih direktnih investicije u Srbiju je vrlo skroman u odnosu na druge zemlje. Neproduktivno se troši naročito u slučaju subvencija za zapošljavanje i investicije, subvencija za preduzeća u restrukturisanju, „Železaru Smederevo”...

Drugi veliki kanal neproduktivnog trošenja para poreskih obveznika javnog novca su rashodi po osnovu garantovanih kredita za državna preduzeća kao što su ,,Srbijagas”, ,,Galenika”.... Treći veliki kanal neproduktivnog odlivanja državnog novca su troškovi stečaja ili sanacije državnih banaka.

– Svi koji su kritikovali dolazak stranih banaka zalagali se da u Srbiji budu dominantne domaće, po mogućnosti državne banke, treba da pogledaju koliko su nas takve banke koštale prošle i ove godine – kaže Arsić. – Ali i da procene koliko će nas koštati u narednim godinama, kao i koliko bi nas banke koštale da su sve državne.

Rasipanja državnog novca ima i pri realizaciji javnih investicija, ukazuje Arsić, bilo da je reč o republičkim ili onih po opštinama i gradovima. Takođe, plaćanje 15.000-20.000 ljudi u javnom sektoru, za čijim radom ne postoji potreba, predstavlja primer rasipanja novca poreskih obveznika.

A. Mikavica

Komеntari0
e7958
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja