četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 19.10.2013. u 21:57

Crne rupe ekonomije

Илустрација Новица Коцић

Zarađen i pozajmljen novac u proteklih 12 godina smo potrošili. U Srbiju od početka 2001. do kraja 2012. godine, sa raznih strana i po raznim osnovama, ušlo čak 75 milijardi evra, tvrdi ekonomista Milojko Arsić, jedan od najboljih poznavalaca naših javnih finansija, ali i „crnih rupa” u kojima nestaje novac poreskih obveznika. Bile su to za nas ogromne pare, ali nismo s tim novcem mnogo uradili – nijedan od saobraćajnih koridora nije završen, železnica nam je u očajnom stanju. Država nije ulagala u sve ono u šta svaka država mora da ulaže. Da je njena država radila svoj posao, Srbija danas ne bi bila visoko zadužena zemlja nad kojom lebdi avet bankrota.

Ekonomista Mlađen Kovačević je jedan od onih koji su godinama ukazivali na to da država vodi pogubnu ekonomsku politiku. Zato za sadašnje i buduće ekonomske nevolje ne treba kriviti svetsku ekonomsku krizu.

„Srpska oktobarska revolucija” je obećala da će svima biti bolje. Pre svega zato što će biti više posla. To obećanje je, kao crvena nit, prožimalo „Dogovor s narodom”. Ne ulazeći u razloge, tek primenjeni univerzalni model tranzicije u Srbiji nije opravdao očekivanja većine. Umesto novih radnih mesta, na stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla. Nezaposlenost je najveća muka oko ne samo za 760.000 ljudi, već gotovo svake porodice i celog društva. Neki stručnjaci tvrde da je uSrbijidanas jedan odsto superbogatih, 15 procenata živi standardomiznadproseka, 35 odsto nagraniciegzistencije, a čak 49 procenata anketiranih je reklo da su siromašni.

Da su vladajuće garniture ulagale manje javnih para u kupovinu birača, a više u kapitalne investicije, bilo bi više fabrika, zaposlenih, poreskih obveznika, a i državna kasa bila bi punija.

Očevinu smo rasprodali, svoje i pozajmljene pare potrošili – dolazi vreme vraćanja. U nevreme, reklo bi se, kada nas je svakim danom sve manje, a svuda smo višak – nikada manje zaposlenih i nikad više nezaposlenih i penzionera.

Predugo su odlagane neophodne promene. Čelnici sadašnje vlade tvrde da će, konačno, početi skorenitimreformajavnogsektora: zdravstva, školstva, penzionogsistema, javnih preduzeća, državneadministracije. Čvrsto su obećali da će skinuti s grbače naroda deset godina neuspešno restrukturisana preduzeća i okončati maratonsku privatizaciju. Milojko Arsić tvrdi da su to „crne rupe” javnih para, koje su dobrim delom pojele i novac dobijen od privatizacije društvenih preduzeća. Zato država sada nema početni kapital da osnuje razvojnu banku, koja bi podstakla razvoj nove srpske industrije. A nova industrija nam je neophodna. Bez nove industrije, njenih radnih mesta i izvoza, nema nam života, tvrdi profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić. Upućeni kažu daunarednih pet godina mora da se udvostruči broj preduzeća, a do 2030. da se stvori bar 300.000 novih radnih mesta. Jer, „s dubokom provalijom između proizvodnje i potrošnje, Srbija ne može da postigne ekonomsku stabilnost i tu nikakve fiskalne ili poreske akrobacije ne pomažu”.

Svi se slažu da nova ekonomska politika ove vlade, na koju se predugo čeka, mora podsticati zapošljavanje, pre svega u proizvodnju razmenljive robe namenjene izvozu. Kako bi se zarađenim devizama, pored ostalog, vraćali prispeli strani krediti, državni i privatni, čija je visina premašila liniju ,,nedozvoljenog minusa”.

Ali, „srpskanova ekonomska politika” podrazumeva i drugačiju raspodelu – u korist onih koji stvaraju, a na račun povlašćenih u protekloj deceniji.

Aleksandar Mikavica

Komеntari0
c7649
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja