četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 24.10.2013. u 22:00 A. Cvetićanin

Kulturni amateri – popularni među decom i roditeljima

Бављење фолклором добар начин да се деца осамостале, стекну пријатеље, путују, упознају друге културе: KУД „Димитрије Туцовић” (Фо­то А. Васиљевић)

Ovih dana u mnogim kulturno-umetničkim društvima na audicijama za dečje igračke ansamble bila je gužva. Osnovci, uzrasta od 8 do 12 godina, kolika je najčešće granica ispod koje ova društva ne primaju nove, male igrače, žele da nauče „moravac” ili Vlaško kolo. U pojedinim slučajevima, na prvi čas dolaze po nagovoru roditelja.

Kako kaže Velimir Agovski, umetnički direktor AKUD-a „Lola” iz Beograda, oni svake godine upišu od 100 do 150 malih igrača.

– U odnosu na period od pre 10 ili 20 godina interesovanje dece, to jest roditelja za upis mališana je povećano. Razlozi su različiti. Jednom broju mališana su i sami roditelji bili članovi. Drugima je motiv da na pravoj adresi steknu znanja o narodnoj tradiciji; tu su mame i tate koji uslišavaju želju deteta za plesom. Mnogi žele da im deca povode vreme u okruženju u kome će se njihovo vaspitanje upotpuniti na merilima vrednosti koja podrazumevaju timski duh, marljivost, odgovornost, obavezu dobrog uspeha u školi, pojašnjava Agovski i sa ponosom dodaje : „U današnje vreme, prosto je neverovatno ali je istinito, da su folklorni ansambli mesto gde je procenat delikventnog ponašanja sveden na nulu!

U Srbiji nema preciznog podatka o broju amaterskih društava. Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je različitim projektima došao do baze oko 800 amaterskih društava.

Do početka 2000. godine brojevima se bavio Savez amatera, dok se danas kao i sva druga udruženja građana registracijom u APR-u vode kroz šifru za kulturu i umetnost.

– U bazi „E-kulture” za 772 društva pouzdano smo proverili podatke, dok smo za 50-tak saznali tokom razgovora obavljenih u lokalnim zajednicama, kaže za „Politiku” Maša Vukanović, magistar etnologije i antropologije, istraživač Zavoda i autor istraživanja „Kulturno-umetnički amaterizam. Snaga kulture”.

Istraživali smo probleme kulture u Srbiji tako da nismo prikupljali detalje o starosnoj, polnoj ili obrazovnoj strukturi, pojašnjava ona.

Ipak, uočen je porast broja članova; na primer, od 2007 do 2009, za nešto više od 2.388.

Činjenica je i da se KUD-ovi suočavaju sa problemima. Finansijskim pre svega. Najveći broj zavisi od snalažljivosti onih koji ih vode i volje lokalnih samouprava. Zakonom o kulturi, u članu 72. piše da amaterska udruženja imaju status subjekta u kulturi i da su jedinice lokalne samouprave te koje obezbeđuju prostorne uslove i sredstva za realizovanje programa.

Kako to u praksi izgleda zavisi od opštine do opštine. Odgovarajući ovih dana na novi upitnik, jedna direktorka KUD-a iz grada poznatog po banjskom turizmu, napisala je: – Kulturni amaterizam je, nažalost, stavljen ne u drugi već u treći ili peti plan. Sve što KUD-ovi rade i trude se da očuvaju našu kulturnu baštinu, kao da nije važno. To se ogleda pre svega u mizernoj finansijskoj pomoći. Sredstva su od 50.000 do 100.000 dinara, i to za celokupni trošak za čitavu godinu! Bez obzira na to mi se dovijamo na razne načine kako bismo se održali.

Na sreću, u mnogim opštinama i gradovima redovno se izdvaja novac za rad KUD-ova. Tokom leta u mnogim gradovima, od Loznice, Užica, Jagodine, Vršca, održane su folklorne smotre.

U Ministarstvu kulture na pitanje da li su nadležni za rad KUD-ova, za „Politiku” su odgovorili da evidencija amaterskih kulturno-umetničkih društava nije u njihovoj nadležnosti i da se u skladu sa Zakonom o kulturi, finansiraju po projektima na koja se svi zainteresovani mogu prijaviti na redovnom godišnjem konkursu ovog ministarstva.

Marko Mićić je šest godina bio član „Kola”, jedinog profesionalnog ansambla, a od 2011. igrač je u dve međunarodne trupe irskog plesa.

– Deca treba da se bave folklorom jer im pomaže da se osamostale, steknu prijateljstva, putuju, upoznaju druge kulture – kaže mladić koji uprkos međunarodnim obavezama ima vremena da bude koreograf u KUD- u „Aca Obradović” iz Bavaništa.

----------------------------------------------

Put kojim su mnogi prošli

Poznati glumci Miodrag Petrović Čkalja, Mija Aleksić, Zoran Radmilović na počecima svojih karijera bili su članovi „Lole”, Jelisaveta Seka Sabljić i Miloš Žutić su potekli iz omladinskog pozorišta „Dadov”, a istaknuti dirigenti i kompozitori, kao što su Zoran Hristić, Josip Slavenski sarađivali su sa amaterskim kulturnim društvima.

Komentari0
66e59
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja