sreda, 26.07.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:03

Polemika o Titu - Može li se Broz odbraniti od njega samoga

Autor: Pero Simićčetvrtak, 31.10.2013. u 10:00

U razgovoru za „Politiku” mladi ruski istoričar Nikita Bondarev, 28. oktobra ove godine, tvrdi da sam u svojoj biografiji o Josipu Brozu Titu, prevedenoj na sve jezike naroda bivše Jugoslavije, napisao nešto čega u mojoj knjizi nema.

On kaže: „Pero Simić smatra da su profili drugova iz partije, koje je Tito pisao za Kadrovsko odeljenje Kominterne, ’krunski dokaz’ da je Josip Broz Tito bio oficir NKVD-a.”

Najpre, to nisu profili, već sve Titove izjave o vodećim jugoslovenskim komunistima koji su pre Drugog svetskog rata streljani u Sovjetskom Savezu. One imaju svoj zvanični naziv, a ni jedna od njih nije naslovljena kao profil. Zovu se „Podaci druga Valtera”, a neke Titove iskaze dvojica njegovih sagovornika, agenata NKVD-a u Kominterni, naslovljavali su sa „Razgovor sa drugom Brozom”.

Ključnom rečju, podaci, i sam Tito je nazvao jedan svoj zbirni dokument, u kome je 1938. negatorski pisao o sedmorici već streljanih i dvojici živih vodećih jugoslovenskih komunista, koji su ubrzo bili likvidirani u Moskvi: „Ukoliko su potrebni podaci o nekome koga ovdje nisam spomenuo, molim da mi se to napomene.”

Drugo, ni u jednom od jedanaest izdanja svoje knjige nisam druga Tita nazvao „oficirom NKVD-a”, kako mi zamera Bondarev, već samo saradnikom NKVD-a, a to je biografski podatak, a ne nekakva njegova (dis)kvalifikacija. O tome da je Tito dok se borio za dolazak na čelo KPJ bio saradnik Staljinove tajne policije posvedočio je pred kraj života i Brozov moskovski promotor, sovjetski obaveštajac Josip Kopinič, koji je Titu krajem 1938. omogućio da se kandiduje za sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije i do kraja Titovog života bio u dobrim odnosima s njim.

Saradnja sa agentima NKVD-a bila je i u opusu Titovog radnog mesta, referenta Kadrovskog odeljenja Kominterne, koje je, u stvari, bilo kontraobaveštajno odeljenje Kominterne, pod kontrolom NKVD-a.

Saradnju sa NKVD-om priznao je 1948. svojim najbližim saradnicima i sam Tito, ljut što ga je Staljin proglasio otpadnikom.

Još u jednom delu razgovora za „Politiku” Bondarev mi zamera ono čega nema ni u jednom izdanju moje knjige: „Simić bez ograničenja koristi sledeće formule: ’Tito je veći staljinista od samog Staljina jer je bolje od Staljina savladao metode terora i zastrašivanja’, ’Tito je prevarant i uzurpator’, a uz to je i ’dželat i inspirator linčovanja’, ’njegova šapa nam je još na grlu’.”

Od svega ovog tačno je samo da jedna od stotinak priča u mojoj knjizi nosi naslov „Veći staljinisti od Staljina”, a ona informativno opisuje kako je rukovodstvo KPJ posle Staljinove ekskomunikacije Tita pokušalo da dokaže moskovskom diktatoru da su pravoverni staljinisti.

Žao mi je što moram da kažem da je sve ostalo u citiranom delu razgovora Bondareva sa novinarom „Politike” čista izmišljotina. I to ne samo zato što ničeg od toga nema u mojoj knjizi, već i zbog toga što to nije stil mog izražavanja. S krajnjim naporom pokušavam da razumem zašto Bondarev u razgovoru za „Politiku” izriče ove zbilja paušalne zamerke, a istovremeno kaže da su „arhivski materijali koje Simić navodi verodostojni”. To jedno s drugim ne ide, tim pre što se u knjizi praktično bavim samo interpretacijom arhivskih dokumenata. Meni se još proletos učinilo da Nikita Bondarev, iako istražuje Titove moskovske godine, 1935–1937, ima poteškoća da razume prirodu veza budućeg vođe jugoslovenskih komunista sa NKVD-om. Zato sam mu na naučnom skupu o dr Simi Markoviću, jednom od osnivača KPJ, održanom marta ove godine u Srpskoj akademiji nauka, pred pedesetak učesnika ponudio da razjasnimo sve eventualne nedoumice, ali on tu ponudu, iz meni nepoznatih razloga, nije prihvatio.

Poziv je i dalje otvoren.

Ne znam zašto, ali moram na kraju primetiti da se Bondarev smatrao pozvanim da opravda to što Tito, kad se za vreme Prvog svetskog rata potucao po Rusiji, nije učestvovao u Oktobarskoj revoluciji. On kaže da Tito to nije učinio zbog toga što je za njega „boravak u etnički izmešanoj sredini bio nešto sasvim novo”! A Tito se rodio i odrastao, školovao se, šegrtovao i formirao u Austrougarskoj, u kojoj je, samo u zvaničnoj upotrebi, bilo čak sedam jezika.

Publicista


Komentari7
bc6e2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Katarina Kicovic
Veeoma dobar komentar druze A. Mihajlovicu! Potpuno podrzavam tvoj stav. Tito nam je u ono doba obezbedio ono sto ni dan danas nemam u Kanadi.
Aleksandar Mihailovic
Sama saradnja bilo koga sa obavestajnom ili kontraobavestajnom sluzbom drzave ili vojske nije negativna, osim ako nije usmerena na spijunazu protiv svoje drzave. Problem u pisaniju Pere Simica je sasvim druge prirode. Posvetio je dobar deo svog zivota u izvlacenju iz celokupnog opusa Josipa Broza onoga sto ce baciti ljagu, senku i sumnju na njega, cime je direktno, svesno ili ne, doprineo stvaranju odbrambene demagogije onih koji su razbucali YU i koji razbucavaju Srbiju, rasprodaju je i puze ka onima koji su nas ubijali i za sva vremena zatrovali i ozracili, kako bi se sve to opravdalo i okrivio Josip Broz i SKJ. ТIta nema vise od 33g a ostavio je iza sebe lepu, srecnu i uvazavanu drzavu sirom sveta koju su secesionisti uz pomoc Zapada rasturili iznutra posle vise od jedne decenije, a i sada prodavci maglustine unistavaju Srbiju.
Анастас Микојан
Ни један српски историчар није отворио документа Јосипа Броза из Коминтерне! Чак незнају ни где се они налазе. Они који се баве Другим светским ратом, чак нису ни чули за град Киров где се чувају практично сви документи о ,,Београдској операцији", а камо ли да су користили грађу. Симић је користио документ али му је дао карактер који тај докемент нема. Може ли Симић да објасни зашто је Тито од 12 јануара 1966. године био, и до краја живота, у изолацији? Колико је дао прилога Српској православној цркви? Копија које иконе је била у његовој радној соби? Шта је тачно рекао Тихомиру Влашкалићу и Петру Стамболићу у марту 1974. године поводом ситуације око устава и поводом Војводине и Косова? Кога је, од високих фунционера, назвао већим усташом од Павелића,(расправа поводом устава, 19. априла 1974)? Ко је уперио пиштољ у Тита како би потписао устав из 1974?(Тито га никад није потписао) Шта је Тито тражио да се унесе у устав како би га потписао? Чекамо, с нестрпљењем, одговоре госим Симићу
Aleksandar Adzic
Ma mogu ti vasi "istoricari"da pisu koliko hoce i sta hoce. Neke stvari se ne mogu promeniti niti negirati. Gospodo, ako ikada dodjete u Phnom Penh (Kingdom of Cambodia) prosetajte se Ulicom Marsala Tita. Oni ocigledno nisu citali kojekakve bljuvotine koje "istoricari" iz bivse Yugoslavie uporno proturaju kao "istoriju" Koja je svrha te njihove istorije? Sta pisac hoce da kaze?
минче Крстић
Апсолутно сматрам да је господин Симић у праву када каже да је Тито не само сарадник НКВД већ и одговоран за ликвидацију многих наших кадрова.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja