petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Stadion Tašmajdan u belom betonu umesto u bračkom kamenu

Autor: Marija Brakočevićnedelja, 03.11.2013. u 12:30
Садашњи изглед градилишта у Улици Илије Гарашанина, отвореног у септембру 2011. (Фото З. Кршљанин)

Stadion Tašmajdan, zaštićeni spomenik kulture u okviru celine Stari Beograd, koji je pre šest decenija obložen bračkim kamenom definitivno neće biti „optočen” čuvenim krečnjakom iz Hrvatske, kako je zamišljeno projektom obnove. Tribine će, kako saznajemo, biti od belog betona domaćeg porekla, dok će plato prekrivati betonske ploče. Nadležni ne obznanjuju zbog čega je došlo do velikog zaokreta prilikom izbora kamena, o kojem je prethodne zime „Politika” opširno pisala, nakon što je pre dve godine otpočela rekonstrukcija kompleksa u srcu grada.

Za sada je sigurno da firma „Sprega DOO” iz Splita, kao isporučilac bračkog kamena vrste „avorio”, razmatra mogućnost da pokrene sudsku spor protiv „MBA Miljković”, izvođača radova na gradilištu u Ilije Garašanina. Razlog – nepoštovanje ugovora. Sigurno je i to da je iz zvanične priče oko izbora materijala u međuvremenu istupio i Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture, jer nisu poštovani izdati uslovi njegovih stručnjaka.

U Zavodu ističu da nije problem to što tribine neće biti obložene

bračkim kamenom, već što kamen neće uopšte biti krečnjačkog porekla, čime se izlazi van okvira zaštite ovog dobra.

– Odluka da se sve promeni u korist belog betona potpuno me je iznenadila, posebno zbog toga što je poznato da je beton najobičniji mleveni kamen, a beo je samo zato što se sjedinjuje sa belim cementom. Svako ko ga bude ugrađivao moći će da garantuje postojanost najviše dve godine, jer svi znaju da beton loše reaguje na so i mraz koji ga razgrađuju, pa zato dolazi do njegovog brzog pucanja – otkriva geolog Zoran Đajić, nekadašnji član komisije koja je donela odluku da se krečnjak sa Brača primeni na stadionu, koji je ujedno i predsednik Udruženja „Kamen Srbije”. On se pita ko će da kontroliše nabavku takvog mlevenog kamena, budući da je investitor Agencija za investicije i stanovanje pre nekoliko meseci raspustila stručni nadzor pri izboru kamena na tašmajdanskom gradilištu.

Još nisu poznati konkretni razlozi zbog kojih je investitor odustao od bračkog krečnjaka. Jedan od razloga mogao bi da bude novac, to jest da za nabavku kamena iz Hrvatske nema dovoljno sredstava. Ima i onih koji misle da je pobedilo mišljenje građevinskih stručnjaka koji su sve vreme upozoravali da je izbor bračkog krečnjaka loša zamisao jer se pokazalo da nije toliko kvalitetan i da će ga kiše, vlaga, sneg, vetrovi brzo okruniti sa tribina. Nije mali broj ni onih koji veruju da je investitor odustao zbog pritiska javnosti da se na stadionu iskoristi isključivo kamen domaćeg porekla.

Investitoru na ruku ipak ne ide postojeći ugovor između izvođača radova „MBA Miljković” i „Sprege” koji je potpisan u septembru prošle godine. U njemu između ostalog piše da je rok za isporuku krečnjaka vrste „avorio”, koji se eksploatiše na Braču, 60 dana, što faktički znači da je celokupan kamen trebalo da bude isporučen još krajem 2012. i da je vrednost radova 259.951 evro.

– Prvi kamion sa 187,82 kvadrata ploča (86 puta 40, debljine 4 centimetra) i 96 kvadrata ploča (40 puta 40 debljine 2 centimetra) isporučili smo 12. oktobra 2012, odmah po dobijanju avansa u iznosu od 25.995 evra. Tačno je da smo u potpunosti izrezali kompletnu količinu kamenih ploča za tribinestadiona, ali je problem garancija banke za kompletno ugovoren posao koju još nismo dobili. Naručioca posla na to obavezuje ugovor podseća Nives Marendić, komercijalista „Sprege”, dodajući da od „MBA Miljković” do sada nije stigao nikakav odgovor, iako su predstavnici hrvatske firme bili u poseti izvođaču u Beogradu.

– I do nas je nezvaničnim kanalima stigla vest da je planirano da se stadion poploča nekim veštačkim kamenom, pa sada ozbiljno razmatramo mogućnost pokretanja sudskog spora – otkriva Nives Marendić, podsećajući da je u pogonima „Pekston” i „Kavadur” na Braču krajem prošle godine sve bilo podređeno rezanju kamena za tašmajdansko gradilište i da je za ostale naručioce bila obustavljena proizvodnja.  

------------------------------------------------------------

Otvaranje dogodine

Adaptacija stadiona Tašmajdan biće završena u toku naredne godine, navode u Agenciji za investicije. Ugovorena vrednost radova je 646.867.307 dinara. Od arhitektonskih i građevinskih radova ostali su – ledena ploča, sanacija potpornog zida prema Petoj gimnaziji sa ogradom, dovršetak fasada (rustični i veštački kamen), aluminarija i stolarija, završna obrada zidova, podova i plafona, završne obloge pešačkih prilaza, platoa i tribina sa pripadajućim stepeništima i sedištima, instalaterski radovi...

Rekonstrukcija je počela septembra 2011. godine i prema prvobitnim planovima trebalo je da bude završena za 15 meseci, pa je čak najavljivano da će se Beograđani krajem 2012. kao nekad uživati na legendarnom klizalištu. Na radove su uticale raznorazne poteškoće koje su počele već od starta, kada je šest meseci trebalo samo da se raščisti stadion. Onda je utvrđeno da projekat mora da se prepravi, jer nije baš u potpunosti odgovarao novom stanju na terenu, što je uočeno tek posle uklanjanja diskoteka, kafića, šuta...

------------------------------------------------------------

Graniti iz Brazila, Indije i Italije

Pre odluke čime će se tribine oblagati u igri su se našli i graniti iz Brazila, Indije i Italije, ali su ponude odmah odbijene jer su bile preskupe. Cene kvadrata ovih ploča kretale su se od 100 do čak 250 evra. Komisija za izbor kamena i investitor razmatrali su i predloge da sedišta budu presvučena mermerima i granitima domaćeg porekla, ali je odlučeno da oni nisu dovoljno slični originalnom kamenu niti ih je moguće eksploatisati.

------------------------------------------------------------

Od hokeja na ledu do španske koride

U zimskim mesecima od 1953. do 1977. godine stadion se najviše koristio za hokej i klizanje na ledu. Tu je održano Evropsko prvenstvo za košarkašice 1954. godine i Prvo svetsko prvenstvo u rukometu za žene 1957. godine, kada je Jugoslavija osvojila bronzanu medalju.

I domaća teniska reprezentacija igrala je na ovom stadionu mečeve Dejvis kupa 1956. godine. U bogatoj istoriji, tašmajdanska arena je bila poprište egzotičnih priredbi poput španske koride i automobilske fudbalske utakmice popularnim „fićama”.

Naravno, nemoguće je pobrojati sve koncerte domaćih i stranih izvođača koji su postali deo ovdašnje muzičke istorije...


Komentari9
6df46
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Ђајић
Све ми ово јако личи на ону нашу клетву да комшији цркне крава, а када му је цркла онда је било да Бог да да и нама цркне крава да комшија не би имао од кога да купи млеко за дете.Све око камена за облагање стадиона Ташмајдан је почело 10.1.2013. након чланка „За стадион Ташмајдан до Брача нема доброг камена“ када су се одједном појавили разни аматери и незналице који су својим коментарима помогли да цела набавка камена стане и да се за то време припреми терен за озбиљнију игру. Одлука да се трибине стадиона обложе каменом са Брача (4000 м2 ), а за степеништа, приступне стазе и платое употреби камен дацит из Љига (4000 м2 ), је некоме сметала јер је Извођач уговоре директно склапао са испоручиоцем без посредника. Провизија, коју су појединци већ калкулисали за набавку камена, на овај начин је изостала. И сада је коначно све легло – неће бити ни „хрватског“ ни „српског“ камена (убили смо и њихову и нашу краву)већ ћемо све бетонирати, а ту можемо да се калкулишемо како и колико смо се договарали још ономад, пре него нам утурише некакву комисију за избор камена. Питање за нове газде у граду Београду, јесте ли већ постали део договора или ће неко ово коначно да раскринка?
Juga Penzioner
Bilo bi dobro da se novinari raspitaju I koliko je puta menjan projekat rekonstrukcije Tašmajdana ko je to odobravao, ko plaćao I čime je radjena izolacija tribina. Sada su plastične, pola sive, pola crvene. Može li na to da se zalepi beton. Ima li uopšte nadzor na tome objektu ili se svi medjusobno dogovaraju jer je projekat takav da može I ovako I onako. Samo me interesuje kako će na onim vertikalama od sedišta koja su sada premazana plastikom da nanose taj “beli beton”.
Geolog G
Gosn Budjoni, pre komentarisanja pročitajte tekst. Na stadionu Tašmajdan nema bazena. Polemika se vodi oko oblaganja tribina i popločavanja stepeništa, platoa i prilaza stadionu. A što se tiče bazena koji je u komšiluku, vaša ideja da se u njega sipa slana voda nije loša, nadam se da će i o ovome neko od pametnjakovića u gradu porazmisliti jer je to dobra prilika da se napravi dobar profit ako se ta voda recimo kupuje u Emiratima pa Air Srbijom dovozi do Tašmajdana. Koliko bi tek tu moglo da se propere!!!
Saša Popović
Da li će se i pitanjem Tašmajdana pozabaviti neko zadužen za ispitivanje mita i korupcije u ovom gradu. Kako je moguće na spomeniku kulture raditi mimo Zavoda za zaštitu spomenika. Kako je moguće uraditi projekat rekonstrukcije ovako značajnog objekta a da se ne isprojektuje kako će se obložiti tribine stadiona. Ko je dozvolio da se takav projekat finansira i da li u ovom gradu ima stručnih lica koja kontrolišu i odobravaju ovako značajne projekte. Da li je moguće da je CIP koji je radio projekat rekonstrukcije stadiona Tašmajdan iznad svih i da njih niko ne sme kontrolisati?
k s
Gosn pezioner potpuno tacno opaxanja a to se pita I sagovornik politike isto. Sto znaci da grad stvarno muti

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja