ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:38

Reciklaža guma u voćarskom kraju

utorak, 05.11.2013. u 21:57
Објекат будуће фабрике за рециклажу гума Фото Б. Нововић

Ub – Od juna meseca ove godine kada je po rešenju Ministarstva za energetiku, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine iz kruga buduće fabrike uklonjeno između 50 i 60 tona starih automobilskih guma namenjenih za reciklažu, tj. preradu postupkom pirolize, meštani ubskog sela Čučuge nemaju spokoja. Njihova uznemirenost je pre svega zbog straha od aerozagađenja koje bi im uništilo poljoprivredu proizvodnju, ali i zdravlje. Peticiju da se zaustavi svaka vrsta gradnje bilo kojeg objekta koji ima dimnjak, pored meštana Čučuga, potpisale su i komšije iz okolnih sedam sela.

Kako nam je rekao Zoran Dimitrijević, meštanin i voćar, privatna firma „TIA trejd eko“ sa sedištem u Ubu, naumila je da u ovaj kraj ubaci prljavu tehnologiju. Prema njegovom uvidu u dostupnu dokumentaciju kao i dobijene stručne informacije, iz takvih pogona oslobađa se velika količina ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, azotnih oksida, kao i pepeo koji sadrži razne metale i nemetale. Uz sve ovo, dodaje naš sagovornik, prilikom procesa topljenja guma stvara se pirolizno ulje koje je, u slučaju havarije prilikom transporta, opasno ne samo za biljke i životinje, već i čoveka.

 – Mi smo uznemireni, jer od investitora nismo dobili nikakvo uveravanje da ono što nameravaju nije opasno po životnu sredinu. Isto tako nije nam data nikakva informacija o specifikaciji mašina i opreme koja će biti montirana. I nedavna rasprava o studiji uticaja na životnu sredinu puna je nejasnoća i nedorečenosti. Jedino što smo saznali jeste da bi dnevno u ovoj fabrici trebalo da se prerađuje od osam do deset tona ćelavih guma, tj. oko 5,5 tona piroliznog ulja. Zamislite, uz sve to taj „padobranac“ treba da se smesti u objekte nekadašnje „Niskogradnje“ u centralnom delu sela. Od prvih kuća, ako bude sagrađena, fabrika će biti udaljena svega 150 metara a neznatno više od vinograda i vinarije Janka Lazarevića i Milijana Jelića, oglednog dobra Momčila Kokanovića koji samo pod malinom ima pet hektara a njegov projekat podržala je i EU. Na nepun kilometar vazdušne linije je i domaćinstvo Laleta Grujičića od 17 hektara na kojem se uz sve do sada poznate sertifikate bavi organskom proizvodnjom. Rajko Milošević ima hektar jagoda pod plastenikom, Milorad Gavrilović povratnik iz Beča priprema sadnju 10 hektara šljiva, ja imam šest hektara pod kruškom, trešnjom i kajsijom a uz sve na ovom prostoru se nalazi i sanatorijum za lečenje i oporavak skupih konja za trke iz Srbije i okruženja. Sve ovo može da bude uništeno zbog nepromišljenog i neodgovornog ponašanja pojedinaca, ali i inertnosti lokalnih i republičkih organa od kojih godinu dana tražimo zaštitu – kaže Dimitrijević.

Meštane i dalje plaši upornost investitora, ali i kako kažu, njihovo neiskustvo kada je u pitanju posao i tehnologija sa kojom se još eksperimentiše u svetu.

– Predsedniku opštine Ub rekao sam da ne traži od investitora nikakve studije, već da se u lokalnoj skupštini pokrene inicijativa za donošenje odluke o zabrani izgradnje navedene fabrike. Niko se nije setio da ovde ponudi izgradnju hladnjače, sušare za voće ili fabrike sokova, jer to su benefiti ovog prostora a ne seckanje i topljenje istrošenih guma – veli Petromir Mišković, meštanin Čučuga, inače penzionisani pilot i instruktor letenja.

Darko Simić, direktor firme „TIA trejd eko“ koji je predstavnik inostranog investitora iz Lihtenštajna, u izjavi za naš list odbacio je sve optužbe koje se iznose na račun ovog projekta. On tvrdi da se radi o fabrici u kojoj će biti instalirana najsavremenija oprema, kao i da neće biti nikakvog spaljivanja guma, jer je u pitanju takozvani zatvoreni sistem rada. Dodaje, da je inostrani investitor uložio 3,5 miliona evra, što govori o njegovoj ozbiljnosti.

– Mi smo od početka bilo otvoreni prema meštanima i javnosti, govoreći šta nameravamo da radimo. Najavili smo zapošljavanje 80 do 120 radnika, a u planu nam je da pored fabrike sagradimo plastenik od dva hektara i na taj način potvrdimo da nema zbora o bilo kakvoj prljavoj i opasnoj tehnologiji. U međuvremenu smo dobili skoro sve saglasnosti, uradili studiju o uticaju na životnu sredinu, što znači da smo blizu dozvole za rad – kaže Simić, dodajući da su grupi meštana Čučuga ponudili da o trošku investitora odu u Austriju kako bi na licu mesta videli istovetnu tehnologiju koju planiraju ove da primene. Meštani su tu ekskurziju odbili.

Kakav će biti epilog sučeljavanja argumenata dve strane teško je reći, ali ono što smo saznali, u sve se mnogo energičnije uključila lokalna vlast i službe opštine Ub i to na čelu sa prvim čovekom Darkom Glišićem.

Budo Novović


Komentari2
f897b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragoljub Trindić
Poštovani! Ovaj tekst je vrlo jasan namera je da se u mestu koje se bavi proizvodnjom hrane uz samo korito reke ub organizuje reciklaža guma .Dosadašnji javni nasdupi ekologa jasno ukazuju da je u stvari tehnologija prerade opasna i prljava .Havarije su vrlo moguće šta mislite da se produkt razlaganja guma ulije u reku Ub a reka Ub u Tamnavu ,Tamnava u kolubaru a Kolubara u Savu .Možete li zamisliti razmere te katastrofe.Zašto se ovaj pogon ne organizuje u industrijskoj zoni grada Uba koj vrvi od napuštenih hala a ne u oazi prirode.Da li posle ovakve rasprave o uticaju na životnu sredinu može neki državni organ izdati dozvolu . I napokon šta dobijamo time ako zaposlimo 120 ljudi a zagadimo čitavo okruženje sa mnogo većim bojem gradjana.Ovo su pitanja koja plaše i teraju na strepnju .Napokon ako je sve tako čisto zašto investitor poseže za sredstvima koji ne mogu služiti za čast.Zašto javnost ćuti i spava nad potencionalnom ekološkom bombom.E to plaši meštane Čučuga .
ljubo egeric
Kada je u pitanju prljava tehnologija, prerada gume spada u u tu vrstu tehnoloških procesa bez obira dali je otvoren ili zatvoren sistem prerade. Sistemi za reciklažu nisu za lokaciju u naseljenim mestima a pogotovu u regionu gde se proizvodi hrana bilo koje vrste. To zna svaki obrazovani tehnolog gumarstva. Dovoljno je da se pogleda, Receptura (sastavnica) komponenata koja se koristi prilikom umešavanja smeše i ostalo je sve jasno. O razlaganju je tek posebna priča. Svako je imao prilike da vidi neku fabriku za preradu gume i da se uveri u njene "blagodeti" da se ne lažemo. Zašto se kaže, prljava tehnologija? A, ona nije samo prljva već i hemijski opasna po okolinu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja