subota, 28.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:24

Graničarski kamen

Autor: Ljubica Arsićsreda, 06.11.2013. u 15:00

Savremena priča o suprugama vladara je prilagođena priča o sudbini veštica.

Javno uzdizane u nebesa pa zatim gurnute u blato, duboko omražene u tajnosti i okružene onima koji sa trpeze moći ubiraju, poput Pepeljuginog vrapca, samo mrvice, sve zbog toga što jesu graničarski kamen preko kojeg se nikako ne sme. Zaštitnice vladarevog tela predstavljaju bedem koji odoleva rodoljupcima i ostalim poltronima željnim blizine i ukusa vlasti.

Njihov neoprostiv greh je što su delile postelju sa vlastodršcem. One su ozbiljna i možda poslednja prepreka svim doušnicima, koji su tako blizu a tako daleko, i koji duboko veruju da se vlast prenosi osmozom. One su iskopana rupa u koju se pohranjuje tajna o caru Trojanu i njegovim kozjim ušima. Da danas postoje lomače, one bi na njima gorele. Inkvizitorski priručnik „Malj za veštice“, iz trinaestog veka, koji je problem veštičarenja učinio transparentnim te je diljem drage nam Evrope pomoreno oko milion žena, mogao bi lake ruke da opet bude reaktiviran.

Greh Jovanke Broz, prepuštene memli oronule vile, pacovima, gladovanju, hladnoći i pretnjama, čak posthumnoj krađi ordenja, slamane po nekom perfidnom receptu koji ispituje granice dostojanstva i izreke da je čovek u stanju da istrpi najveće gadosti od svog bližnjeg i da, uprkos svemu, podignute glave, nastavi da živi, nije u tome šta je ona o nekima znala već šta je ona bila. Nad drugaricom Jovankom, lepom ličkom partizankom i 32 godine mlađom izabranicom Titovom, uplašeni jugoslovenski patrijarhat uporno se trudio da uspostavi kontrolu. Vešcima, koji se oglašavaju u kriznim vremenima, ništa nije lakše do da primete kako ženama ipak bolje stoje veštice, koje uvek nešto mute i kuvaju.

Kod vladarskih porodica postoji onaj javni deo, po osmesima i eleganciji sličan drugim životima slavnih, i onaj, skriven od pogleda javnosti, koji ostali doživljavaju kao nejasnu fleku. Ono što se ne vidi i što se naslućuje kao razlivena mrlja mnogo više uznemirava nego ono sa čim se možemo hrabro suočiti, naročito kad ograničenja nisu posledica lošeg vida već kukavičluka.

Nedavno je na televiziji bila prikazana emisija o Jovanki Broz u kojoj su govorili ljudi nekad zaposleni oko predsednika i njegove supruge. Osim njene krojačice, koja je pohvalila lepu Jovankinu bistu, i frizerke, koja je, uprkos predlozima drugih frizura, naglasila njenu doslednost punđi, svi ostali, muškarci, zapamtili su njenu sitničavost oko serviranja, strogost i odsustvo svakog razumevanja za male radosti u kojima uživa posluga. Niko se nije makar potrudio da kaže o njoj nešto lepo. Svi su je oslikali kao despoticu čiju su reč, uprkos svojim sigurno u to vreme solidnim platama, morali da slušaju.

Iako dobro znamo da su mediji čudo i da njihova snaga, između ostalog, počiva i u selektivnom predstavljanju građe kojom treba da se deluje na gledaoca, ne mogu da se otmem utisku da je emisija u stvari prikazala večiti odnos slugu prema gospodaru. Zavist i želja da se ima sve nadohvat ruke, strah i prezir prema tom strahu, ideja upoređivanja vola s bogom Jupiterom, sitnosopstvenička psihologija roba koji šićari na malo, nerazumevanje hijerarhije u kojoj zaposleni sluša svog gazdu, prisustvo sitne pakosti onog ko misli da se samo slučajno nije našao na mestu privilegovanog i da se promena mesta može lako dogoditi svakog trenutka. Gurali su se da dotaknu izabrane, malo bili srećni kad im je to uspelo, a onda se našli u nekom drugom svetu, napušteni i obezličeni.

Tekstovi o Jovanki Broz pokušavaju da objasne i ocene prošlost koja je donedavno bila naša sadašnjost. Najčešće primenjena operacija prema prošlosti i istoriji jeste postupak redukcije. Izbaciti sve polutonove, nijanse, bogatstvo boja koje čine događaj ili neku ličnost. Ostaje samo surovi kontrapunkt bele i crne. I u rekonstrukciji istorije vlada ratnička atmosfera, sa zveketom oružja i bojnim pokličem. Ljudi su heroji ili izdajnici. Slika ostaje zauvek osiromašena za gomilu znakova koje će na svoja pleća, jednog dana kad se prošlost dobro odmakne, preuzeti književnost.


Komentari10
dac72
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

malo bez veze xxx
Dosta zvake i proslosti, time ne postizemo nista? Bili su, vladali i nestali. Na njima ne pocinje svet niti se zavrsava! Cenim vise price iz sadasnjosti ili bliske buducnosti. Mozda ce mo nesto nauciti ili imati koristi?
Srba, Velika Britanija
@Mil de Bakrus Mudro kao i uvek, nazalost predugo odsutan iz komentara.
Srba, Velika Britanija
@Mil de Bakrus Bas mislim kako mi nedostaju komentari Mil de Bakrus-a, Biance i ekipe, kad se ti javi sa mudrim i dubokim komentarom. Delim tvoje misljenje. Pozdrav tebi i tvojima.
alpline tamo daleko
Šta reći. Tito se je borio za komunizam a izborio se za kraljevinu! Po tome je vrlo sličan Oliveru Kromvelu. Nije bilo loše živeti u toj državi ali nije moglo trajati. Jovanka je prihvatila svoju ulogu onako kako je to mogla razumeti osoba njenog porekla i životnog iskustva. Nekakva kombinacija žene, negovateljice, bodigarda ( sa blagom ambicijom političkog savetnika) poštovanog vladara. Problemi su nastali kada se iskaljeni revolucionarni kadar oko Tita proredio a do moći i uticaja su došli dvorni spletkaroši. Ti duhovni i politički kepeci su i doveli do uništenja države na najgori mogući način. To kako su se ponašali prema Jovanki posle Titove smrti je najbolji pokazatelj kako zlobni su bili dvorni kepeci.
Mil de Bakrus
Da li neko razmislja da je Jovanka Broz bila svoja i sasvim nesto drugo nego sto se uopste moze naslutiti ili "golim okom" videti. Jer zena takvog karaktera i takve biografije niti je obicna niti je obicno mislila i radila. Ona vise lici da je odigrala ulogu koju mozda niko nikada nece otkriti ni prozreti. Cudan je ovaj svet i uvek su ga iz razlicitog ugla i razlicitim ocima gledali oni gore (sa vise informacija i "visom" ulogom) i oni dole, obicni ljudi koji sitno i povrsno gledaju i uzivaju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja