četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 08.11.2013. u 15:00 Istok Pavlović

Beonarcizam

Potenciranje superiornosti beogradske kulture i beogradskog akcenta u odnosu na druge delove Srbije jedna je veoma izražena pojava, toliko izražena do postoji čak i neologizam koji je opisuje – radi se o pojmu „beonarcizam”.

U poslu se susrećem s velikim brojem ljudi i svakodnevno imam priliku da čujem i vidim beonarcizam na delu. Kada se pojavi neko ko priča južnjačkim akcentom, koliko god da je dobar i stručan u svojoj oblasti, „beonarcisi” će to odmah primetiti. Dok je ta osoba tu, ponašaće se normalno, ali kada osoba napusti prostoriju, „beonarcisi” će početi sa svojim komentarima. Ovi komentari se kreću od blagog elitizma kao što je „jesi li čuo kako smešno priča”, do drskih komentara i teških predrasuda poput „bože, kakva seljačina”.

Naravno, daleko od toga da „beonarcisi” čine većinu Beograđana. Ali, njihov broj nije zanemarljiv, i loše je što će oni svojim komentarima i stavovima uticati na druge ljude. U pitanju je jedna klasična diskriminacija, i veoma je opasna za društvo jer je poprilično nevidljiva. O problemima homoseksualaca ili Roma svi pričaju, a beonarcizam prolazi ispod radara jer ga niko ne uzima za nešto bitno.

O uzrocima pojave beonarcizma mogu se napisati razne sociološke studije, i to sigurno nije fenomen koji postoji samo u Srbiji. Ali izdvojio bih jedan faktor koji je, rekao bih, najzaslužniji za produbljivanje stereotipa o ljudima s južnjačkim akcentom. Radi se o serijama Siniše Pavića.

Serije Siniše Pavića – „Bolji život”, „Srećni ljudi”, „Bela lađa” i ostale – obeležile su televizijski program u poslednjih 25 godina. Narod je odrastao na tim serijama, i usvojio iz njih mnoge stereotipe. Jedna stvar je karakteristična za sve ove serije: kad god se pojavi neki karakter koji priča južnjačkim akcentom, on je najčešće neobrazovan, vulgaran, prost, priglup i tako dalje. Ljudi su nesvesno počeli da vezuju takav akcenat za takve ljude, i mnogi Beograđani imaju predrasude kada upoznaju osobu koja tako priča.

Ovo ide do te mere da se kod ,,beošovinista” javlja takozvana kognitivna disonanca kada se pojavi visokostručna osoba koja govori južnjački. Oni ne mogu da veruju da osoba koja tako priča može da bude doktor filozofije, molekularni biolog, ili istoričar umetnosti. I kad ta osoba priča „južnjački” o nekim takvim temama, oni će tu osobu manje vrednovati. Jedan naučnik priča „beogradski”, drugi naučnik priča „južnjački” – verovatno je ovaj prvi stručniji.

Ja sam i sam bio žrtva beonarcizma, jer sam u šestom razredu osnovne škole došao u Beograd iz Ćuprije. Nikada nisam mešao padeže, jer su me roditelji tako vaspitali, ali imao sam blagi južnjački akcenat. Naravno, beogradska deca su u tom periodu života nemilosrdna, pa sam automatski bio proglašen za „seljačinu”. Posle nekoliko meseci počeo sam da pričam „beogradski”, i sve je bilo OK.

Zapravo, deca su još i najbolja varijanta beonarcizma, jer bar iskreno iskazuju svoje predrasude. Kada ljudi dođu u Beograd u kasnijim godinama i komuniciraju sa starijim ,,beošovinistima”, niko im to neće reći u lice – praviće se da ih prihvataju i da je sve OK. A onda, kada sednu sami u neki dorćolski kafić u „krugu dvojke”, zbijaće šale na račun njegovog ili njenog akcenta.

Još jedna zanimljiva činjenica jeste to da su beonarcisi poprilično indiferentni i tolerantni na akcente severno od Beograda. Sve varijacije vojvođanskog akcenta njima su okej. Ali čim se krene južno, broj predrasuda raste eksponencijalno s rastojanjem od glavnog grada.

Takođe, simptomatična pojava je da je među beonarcisima veliki broj ljudi koji već u drugom kolenu imaju nekog ko uopšte nije iz Beograda. Slična pojava se dešavala u Americi u vreme jakog rasizma prema crncima – među rasistima je zapravo bio veliki broj meleza – ljudi koji su upiranjem prsta na crnce želeli da naglase da su oni praktično belci, samo malo tamnije kože.

Sve u svemu, ovo je jedna od mnogih diskriminacija u Srbiji, a o kojoj se jako malo priča. Ako prepoznate beonarcisa – popričajte sa njim, pitajte ga zašto tako misli, navedite mu primere pametnih i obrazovanih ljudi koji pričaju „južnjački”. Svako od nas može da utiče pomalo da ove predrasude nestanu.

Fakultet za medije i komunikacije

Komentari60
04410
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dfdf
Ovoga ima u svakom gradu u srbiji! Generalno pravilo za dodjose. Takodje postoji i druga strana, gde ako kazes da si iz beograda omda krecu predrasude da si "beonacista", sto ovaj tekst upravo i propagira.
Zeljko Banovic
Glupost! Kao prvo, postoji sluzbeni Srpski i on je mnogo blizi beogradskom nego pirocanskom. Kao drugo, u Nisu ce vas "odlicno" docekati kad budete rekli da ste iz Beograda.
pedja nikolic
Slazem se sa napisanim tekstom ALI srpski jezik se uci u skoli. Beogradski je mnogo blizi knjizevnom nego juznacki samim tim deluje da su oni bili pazljiviji na casovima srpskog od juznjaka. Progovori da vidim ko si. Ja pricam juznjackim akcentom ali mislim da bi trebalo da se vise potrudimo da to ispravimo.
Jul Braner
Postovana Sanja Braner*, napisali ste neistinu. Uospte nije tacno da je beonarcisni dijalekt najslicniji knjizevnom jeziku i izrazavanju. Lingvisticki strucnaic za sprski jezik i knjizevnost su objavili rezultate istrazivanja da je najslicniji knjizevnom jeziku i izrazavanja, a ujedno i najpravilniji srpski dijalekt ili kako god hocete, onaj koji se govori u Sumadiji. Sve ostalo su nijanse i ni jedan nije manje ili vise "seljacki".
Stevan Milivojević
Zivim dugo u Beogradu i potrudio sam se da govorim pravilno, da sakrijem svoj juznjacki akcenat, mada ponekad ne uspem u tome. Posledice se odmah osete, odmah me gledaju upitno, to su pogledi koji govore – ti si negde sa juga Srbije, iz neke zaostale sredine...vecina pocne da me gleda s visine i naravno odmah degradiraju sve sto radim. To je tako i tesko je promeniti u svesti ljudi nesto sto se vec odavno oformilo, kao vladajuce misljenje o odredjenoj sredini. Ali slazem se, kako neko ovde rece, da svaki intelektualac treba da nauci pravilan govor i akcenat, narocito ako vec zivi i radi u Beogradu. Mozda bi se to mogao zvati „knjizevni jezik“ ili kako god, ali nista lepse nego slusati ljude koji govore pravilno - i gramaticki i fonetski.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja