ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:49

Budimo dostojni junačke prošlosti

nedelja, 10.11.2013. u 22:00

Za Politiku piše Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije

U poslednje vreme čuju se glasovi onih koji Prvi svetski rat stavljaju u kontekst današnjeg vremena, govoreći o Vidovdanskom atentatu kao o terorističkom aktu. Ne možemo na to ostati ravnodušni.Po svemu sudeći, na delu je novi pokušaj da se Srbija nepravedno i neosnovano proglasi apriornim krivcem, koji je više puta u istoriji uzrokovao svetske nedaće. Otvara se prostor da stvarni krivci operu savest i krvave ruke i skinu krivicu sa svojih pleća.

Po treći put u rasponu od jednog veka, Srbija nekome smeta.Da li će pobednice dozvoliti pokušaje revizije istorije, izmišljanjem terorističkog akta kao razloga za početak Prvog svetskog rata? Da li su žrtve pravedne borbe za slobodu uzaludne? Mi nemamo pravo da ostanemo nemi, makar se ta laž oličila u jednom jedinom glasu.

Katastrofi Prvog svetskog rata prethodila su stremljenja pojedinih državnika da se pregaze drugi narodi, što se vidi po preziru ispoljenom prema „malim” narodima tokom aneksione i sarajevske krize. Balkansko područje upleteno je u borbu evropskih sila za ponovnu raspodelu kolonija.

Veliko je pitanje kako bi Evropa izgledala danas da je Srbija ostala u vazalnom odnosu prema Austrougarskoj, kakav je imala u vreme vladavine kralja Milana. Setimo se nepovoljnih spoljnotrgovinskih aranžmana i železničke konvencije, prihvatanja okupacije Bosne i katastrofalnog tajnog sporazuma kralja s Bečom. Istini za volju, Milan je zahvaljujući tome isposlovao krunu i mnoge lične povlastice. Njegovim povlačenjem, nestalnom politikom kralja Aleksandra i stupanjem na presto Petra Prvog posle Majskog prevrata, okrenuo se točak istorije. Srbija se okreće rešavanju svojih unutrašnjih pitanja i menja odnos prema Austrougarskoj.

Dakle, uvod u Prvi svetski rat bila je aneksija Bosne i Hercegovine, s ciljem Austrougarske monarhije da osvoji nekadašnje teritorije Osmanskog carstva i da slomi srpski otpor i potpuno neutrališe, asimiluje i marginalizuje Srbiju i srpsku naciju na teritoriji Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Stare Srbije, Srbije, Makedonije.

Pripreme Austrougarske i Nemačke za rat trajale su više od šest godina. U vojnom smislu, te dve sile bile su nenadmašne. Momenat sukoba je izabrala Nemačka, podstakavši svog saveznika Austrougarsku da neopravdano napadne Srbiju zbog atentata na prestolonaslednika Ferdinanda. Pokušaj da se Srbija poveže s tim bio je bezuspešan.

Ako je atentat koji je počinila Mlada Bosna teroristički čin zbog koga je izbio Prvi svetski rat, zašto nije izbio posle atentata na Franju Josifa? Atentatoru Oberdanku, kome su Austrijanci izrekli smrtnu kaznu, podignut je u Veneciji spomenik i pravljen čitav kult. Kada je Italijan Sterle objavio spis u kome veliča Oberdanka, bio je osuđen u Beču na pet godina robije, što je izazvalo demonstracije u Italiji i zatvaranje univerziteta u Rimu. Imajući u vidu da je okupator isti (aneksija Bosne i Hercegovine od strane Beča izvršena je 1908. god.), po ugledu na Mladu Italiju nastala je i Mlada Bosna.

Kakve je akcije izvodila Mlada Bosna? Posle aneksijeBosneiHercegovine 1908. godineuSarajevu, Mostaru, TuzliTrebinju idrugimgradovima,grupemladihsvojotporokupatoruizražavale su demonstracijama, spaljivanjemaustrijskihimađarskihzastava, rasturanjem letaka ibrošura.

Nisu samo Srbi pravoslavne vere ostvarivali ciljeve Mlade Bosne, slobodu za Bosnu pre svega. Među članovima,osim Gavrila Principa, pominju se i Bogdan Žerajić, Nedeljko ČabrinovićDanilo IlićTrifko Grabež Jezdimir DangićVeljko Čubrilovići Vaso Čubrilović, Muhamed Mehmedbašićkasniji nobelovac Ivo Andrić, Dobrosav JevđevićJakov Milović i ideolog organizacije Vladimir Gaćinović.

Nijedan rat pre toga nije tako dramatično promenio mapu Evrope. Nestala su četiri carstva (nemačko, austrougarsko, otomansko i rusko), Belgija i Srbija su bile teško razrušene, a Francuska, Nemačka i Rusija su takođe pretrpele strahovite gubitke. Srbija je, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto stanovništva po popisu iz 1914. godine.

Istorija nekog opterećuje, nekog glorifikuje, na način o kome odlučuju pobednici. Pomirenje, na kome se s pravom insistira u današnjevreme, ne sme ponovo da pogazi male države i narode. Ne sme u današnje vreme da se insistira na nasilnom menjanju istorije, nema pomirenja na uštrb istine i pravde.

Nije razlog za Prvi svetski rat navodni teroristički akt Gavrila Principa. O tome uverljivo i dokumentovano piše nemački istoričar Fric Fišer u svojoj čuvenoj knjizi „Rat iluzija, Nemačka politika 1911–1914”. Nemački car Vilhelm je bio vatreni pobornik ratne politike prema Slovenima, dakle i prema Srbiji: „Borba između Slovena i Germana se ne može više izbeći, do nje će sigurno doći. Kada? Videće se... Sloveni nisu rođeni da bi vladali, već da bi bili sluge i to im se mora staviti do znanja”.

Carevi nemačke i austrougarske, Vilhelm i Franc, 23. oktobra 1913. godine sporazumeli su se o uništenju Srbije. Otuda je nemački car već 13. juna 1914. godine u Konopištu (Češka) ubeđivao Ferdinanda o neophodnosti obračuna sa Srbijom i da je tadašnji trenutak najpovoljniji za rat. Ipak, Beč nije dao potvrdan odgovor, već je situaciju razmatrao. Atentat od 28. juna 1914. godine dao je Nemcima novi polet i oni su tražili da se Srbija uništi, uz obrazloženje da je to pitanje opstanka Austrougarske. Vilhelm je govorio da se sa Srbima mora raščistiti i po cenu evropskog rata.

Klerikalac, naprasit i militaristički Franc Ferdinand je omražen u Mađarskoj (obećavao da će „ukrotiti” Mađare), a nije bio omiljen ni od austrijskih Nemaca. Pokazivao je prezir prema Srbima i došao baš za Vidovdan da rukovodi antisrpskim vojnim manevrima. Atentat u Sarajevu u Beču nije primljen kao neko veliko zlo, naprotiv. Grof Černin opisuje „štimung” u Beču, da je bilo više onih koji su se radovali nego onih koji su tugovali, a ugledni austrijski političar toga vremena Redlih beleži da se u Beču nigde nije mogla primetiti neka žalost i da je svuda svirala muzika...

Atentat na prestolonaslednika Ferdinanda je mogao da budepovod, okolnosti su bile povoljne a želje su se poklopile s mogućnostima.

Šta je razlog za novo tumačenje? Možda stara teorija da savest može da se opere srebrnjacima? Ne usuđujem se da razmišljam o tome šta će Srbija da preživljava 2041. godine, ako ovakav raspored snaga i uticaja uspe da preživi.

Srbija u proteklih dvadeset godina nije imala ni dobru, a kamoli briljantnu diplomatiju. Postali smo apriorni krivac za mnoge nedaće izazvane pogreškama svetskih moćnika, za Prvi svetski rat, rat u bivšoj Jugoslaviji, ne daj bože da su u ovo vreme i neki drugi jubileji. Neki su to maksimalno iskoristili i kapitalizovali, ali neka se ne zanose. Srbi se u dobru ne uznose, a u zlu ne ponižavaju. Dvadeset godina u istorijskom kontekstu predstavlja kap u moru. Istina je istina; Srbija od istine neće odustati. Hrabar i pravdoljubiv srpski narod neće ustuknuti pred silom novca i ucena. Neće odustati ni kada ga prikazuju obešenog na trgovima evropskih gradova.

Zato danas, kada se s ponosom sećamo svoje hrabre i herojske prošlosti, trudimo se da je budemo dostojni. Prestanimo da tražimo trn u oku svojih bližnjih, izvadimo balvan iz svog oka i vidimo u čemu sve grešimo. Treba da se zapitamo da li će nas biti za sto godina s ovakvim natalitetom. Da se zapitamo kako žive Srbi u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji, šta smo uradili za Srbe na Kosovu i Metohiji? Svakodnevni problemi s kojima se suočavamo ne mogu biti izgovor za nerešavanje pitanja sudbine našeg naroda. Na to nas obavezuju stranice istorije koju će pisati naši potomci. Do poslednjeg daha moramo istrajno da se borimo za istinu i opstanak Srbije, očuvanje naše teritorije, naše kulture, identiteta, intelekta, jezika, istorije.

Udruženi, mi ćemo uspeti.

Tomislav Nikolić

---------------------------------------

Nikolić: Fotografi sačuvali istinu o Srbiji u Velikom ratu

BEOGRAD – Predsednik Republike Tomislav Nikolić rekao je danas da je Srbija uvek u svojoj istoriji bila na strani pobednika, a Fotomonografija 1014 - 1918. upravo je dokaz učešća Srbije u istorijskoj priči pobednika.

Govoreći na promociji fotomonografije i to upravo na dan kad je pre 94 godine potpisano primirje u Prvom svetkom ratu, Nikolić je primetio da nas, nažalost, samo godišnjice i jubileji podsećaju na našu dužnu zahvalnost prema mnogim precima čija imena pominju tek ljudi iz struke, a čija dela jesu doslovno i simbolično utkana u naše povesno herojstvo.

Istakavši posebnu zahvalnost i zasluge fotografa za sve što je o učešću Srbije u „vojevanju koje do tada nije pamtilo čovečanstvo” ostalo zabeleženo, Nikolić je podsetio da u osvit jubileja svoj doprinos pobedi saveznika treba da ističemo oslonjeni na činjenice i istorijske podatke i konstatovao da deo te povesne istine, deo najznačajnijih dokumenata o našem slavnom učešću u Velikom ratu, čine upravo fotografije sabrane u fotomonografiji 1914 - 1918.

„Kao i većina srpske dece odrastao sam uz imena slavnih vojnika i vojskovođa iz Prvog svetskog rata, samo jednog od ratova koje je malena Srbija vodila protiv svetskih siledžija braneći svoju čast: Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, major Gavrilović, Milunka Savić”, rekao je Nikolić, ali i naglasio da fotomonografija podseća i na skrajnuta i nikad isticana po zasluzi imena fotografa - Riste Marjanovića, Samsona Černova, Vladimira Becića, Dragiše Stojadinovića, Riste Šukovića...

„Bez njih ne bi postojalo ovo svedočanstvo o Srbiji, ovaj dokaz o istini koju nikakva sila nikada neće moći da izmeni”, rekao je Nikolić i primetio da „nije prvina da se ogrešimo o značajne ljude iz prošlosti koji jesu istorijske ličnosti i kojima dugujemo, ako ne više, makar da se u izdanjima poput ovog setimo njihovog ogromnog doprinosa danas zanemarenoj kulturi sećanja”.

Kako je konstatovao, nažalost samo jubileji podsećaju na našu dužnu zahvalnost prema mnogim precima čija imena pominju tek ljudi iz struke, a čija dela jesu doslovno i simbolično utkana u naše povesno herojstvo.

Fotografija i film u Kneževini, a potom i Kraljevini Srbiji, dvojako svedoče o ukupnom razvoju jedne države, istakao je Nikolić i dodao da ne samo da su potomcima ostala svedočanstva u fotografijama i pokretnim slikama, već su fascinantni i datumi, brzina kojom je Srbija prihvatala nova tehnička dostignuća i razvijala ih.

Tako je naveo da su već u prvoj godini svoga nastanka - 1839. dagerotipija, kao prvi fotografski zapis, ili 1895. filmska projekcija - odmah stizale u Srbiju: fotografiju je od izumitelja Luja Dagera lično učio Dimitrije Novaković u Parizu, a Anastas Jovanović u Beču. Samo pola godine nakon pariske projekcije braće Limijer, film je prikazan u beogradskoj kafani „Kod zlatnog krsta”.

„Ozbiljnost fotografije kao dokumenta, ali i tek zaživelog filma, nije mimoišla oštroumnost Vrhovne komande srpske vojske ni tokom Drugog balkanskog rata iz koga je filmska ekipa Đoke Bogdanovića i fotografa i snimatelja Černova ostavila izuzetno značajne foto i video zapise”, naveo je Nikolić i podsetio da su slikom zabeleženi i istorijski momenti na Krfu gde je iscrpljenu srpsku vojsku valjalo odmoriti, podići, motivisati.

„Čak i u tako velikim brigama za vojnika i izbegli narod, Vlada i Vrhovna komanda ne zaboravljaju da potomcima moraju ispričati svoju priču na način koji će reći više od hiljadu reči - slikom”, konstatovao je Nikolić.

Podsetio je i da je među prvima na svetu Srpska vojska na Krfu osnovala Filmsku sekciju pri Vrhovnoj komandi, kupila opremu za snimanje i prikazivanje filmova, a vojnik sa fotoaparatom i kamerom bio je značajan koliko i vojnik sa puškom.

„Ova izuzetna spoznaja Vlade i Komande danas je pretočena u artefakte, dokumenta, svedočanstva o pohodima, junaštvu i golgoti srpskog naroda i vojske. Njihove fotografije, pored dokumentarne, nesumnjivo imaju i umetničke domete. Vlada Kraljevine Srbije, svesna snage i rečitosti slike, ova izuzetna svedočanstva prikazivala je svetu koji je na poseban način, kroz emotivni doživljaj, sticao spoznaju o našem narodu i herojskim podvizima srpskog vojnika koji su odlučujuće doprineli pobedi saveznika”, naveo je Nikolić.

On je podsetio da je zatim Vrhovna komanda poslala u svet svoje fotografe i fotografije: 1916. Ristu Marjanovića u Pariz, London i Njujork sa izložbom dokumentarnih fotografija sa Cera, Kolubare i povlačenja kroz Albaniju.

Podsetio je i na izložbu Samsona Černova „Srbi decembra 1915.” u londonskoj Galeriji Kraljevskog instituta koju je otvorio ruski knez Mihail Romanov, obučen u uniformu kapetana srpske vojske.

Naveo je i da je Pašić Černova poslao u Ameriku gde će u najprestižnijim i najposećenijim galerijama izlagati svoje akvarele, dokumentarne fotografije o srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, držati predavanja i davati intervjue od kojih je najzapaženiji onaj u „Njujork tajmsu” od 17. marta 1918. godine.

Među važne datume Nikolić je ubrojao i 1916. godinu kada je Vrhovna komanda postavila za šefa Kinematografske sekcije Vrhovne komande srpske vojske fotografa Dragišu Stojadinovića, „bogomdanog za poslove organizatora”, a zahvaljujući čijim su izuzetnim organizatorskim sposobnostima do danas sačuvani snimci i fotografije iz Prvog svetskog rata.

„Lica znanih i neznanih junaka, situacije i događaji, trenuci mira i rata... Sa njihovih fotografija gledaju vas tuga i nostalgija, radost i treptaj, čuju se puška i top, ali i vetar koji talasa žitna polja po Srbiji i ljulja talase Jonskog mora. Na svakoj stranici čuje se poklik: Za mnom, junaci!, Napred, braćo!, jednako se čuju vojnička truba koja svira napad i harmonika i frula koje pozivaju na tiho, tiho Tamo daleko...„.

Fotografija je, zaključio je predsednik Srbije, jednako svedok i emotivni doživljaj, „ona čuva naše sećanje i dragoceno brani da neki zalutali, zakasneli kuršum današnjih perača savesti ne ubije našu časnu istoriju”.

Predsednik Srbije je, inače, pre obraćanja prisutnima na promociji Fotomonografije rekao da će se ograničiti uglavnom na ono što je napisao u predgovoru tog izdanja, mada, dodao je „prilika je da se još štošta kaže o Prvom svetskom ratu”.

Zato je zamolio prisutne da se u njegov govor ubroji i ono što je danas napisao u autorskom tekstu u Politici, jer to je, kako je naveo, njegov stav o Prvom svetskom ratu, razlozima za njegovo izbijanje, i „odnosima prijatelja i manjih prijatelja prema Srbiji”.

„Želeo sam da uzburkam domaću i svetsku javnost, jer mi se čini da je to sad više nego potrebno”, rekao je Nikolić na promociji Fotomonografije 1914 - 1918.


Komentari66
621b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bataSMraka bataSMraka
Zar nije bilo dosta nasim nekadasnjim prijateljima i saveznicima da nas i dalje guraju u mrak,sada kada napokon posle svih mracnih godina za Srbiju mozemo opet da budemo ravnopravni sa njima kao sto smo nekada i bili,oni i dalje nas guraju tamo i podmecu nogu na svakom nasem koraku koji napravimo
5sm 5sm
Velike sile su uspevale da preko Srbije ostvare svoje planove i da nas pri tome uvek obelezavaju kao svoje saveznike a na kraju uvek kao krivce...Ako smo bili uvek na istoj strani i borili se za isto uvek smo im na kraju koristili za nesto sto ce njima biti od znacaja
Dragana Stojkovic
Nikada ne bismo smeli da dozvolimo da Evropa i svet zaborave sve žrtve koje je Srbija podnela u I svetskom ratu. Posebno u vreme kada smo suočeni sa nagađanjima pojedinaca na koji način i pod kojim uslovima je taj rat otpočeo. Prečesto smo i sami zanemarivali našu ulogu u istoriji i dozvoljavali da budemo pominjani gotovo uvek u negativnom kontekstu. Utoliko je i uloga državnog vrha u podsećanju svih, pa i nas samih, od neprocenjive vrednosti.
Slobodan Popovic
Samo oni koji ne zele dobro Srbiji da njeni gradjani konacno pocnu da zive bolje mogu da napadaju Juzni tok kako to nije isplativo, kako je to pogubno za Srbiju. Juzni tok je od izuzetnog znacaja za Srbiju, a sadasnja vlast, pre svega Aleksandar Vucic, pokazuje krajnje ozbiljne namere i odgovornost vodjenjem drzave, to gradjani prepoznaju i daju tako veliku podrsku i poverenje.
sima milić
Atentat je samo bio izgovor. Austrougrarska i Nemačka su rat planirale ranije, i mesec dana posle atentata objavili su rat Srbiji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja