nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:29

Plačem kad slušam Džibonijevu pesmu „Libar”

Autor: Slavko Trošeljsubota, 16.11.2013. u 21:57
Фото З. Атанасијевић

Đorđe Prudnikov, rusko-srpski slikar, dizajner i portretista svetskog ugleda, imao je, nedavno, svoju sliku na kolektivnoj prodajnoj izložbi u galeriji „Art centra” u Beogradu. Ta slika „Majka i dete” posebna je i po izgledu i po ceni. Liči na one koje je stvarao Ticijan, a početna cena joj je 100.000 evra! I ostala je u vlasništvu slikara.

Rođen je 19. aprila 1939. u Užicu. Fakultet primenjenih umetnosti završio je u Beogradu kao najbolji u klasi.

Ali, njegov život je kao horor film još od kad je začet u utrobi majke. Nema atelje, pa ne radi, a iz očevog stana su ga izbacili 2005. Kaže da često zameni noć za dan i obrnuto. Povremeno proda neku staru sliku, a sadašnje ponude za rad u Italiji doživljava kao velike ucene.

Živi sam u Beogradu. Iz braka s Radom ima sina Aleksu (28), slikara.

Ipak, kako ste?

Sve je loše i u meni i oko mene. Evo, moj prijatelj Aleksandar Tijanić je otišao u večna lovišta, a stariji sam od njega deset godina. Ne znam koliko mi je još ostalo do našeg novog „susreta”.

Šta posebno pamtite?

Ono što mi je pričala majčina majka. Otac Mihajlo, geometar, došao je iz Rusije u Srbiju 1918. godine. Dobio je ćerku Larisu s Radmilom, a kad je ona, posle dve godine, ponovo zatrudnela, kad sam ja bio začet, došla je iz Prokuplja, gde su živeli, u Užice da abortira. Ali, baka me je spasla. Nije dozvolila ćerki da počini taj zločin. Tako sam rođen kao neželjeno dete!

Kako ste stasavali?

U petoj-šestoj godini, kad smo se zatekli u Užicu, u vreme engleskog bombardovanja, snašla me velika nevolja. Bežeći u podrum Trezora, doživeo sam šok od bombi, pa do 18. godine nisam mogao da izgovorim ni jednu reč bez dugog mucanja.

Kad ste ponovo progovorili?

Mucanja sam se oslobodio u Beogradu, u Petoj beogradskoj gimnaziji. Imam dobar glas, gotovo operski bariton, pa su u školskom horu tražili od mene da budem i solista. Tako sam postao važan član hora. To što sam od „mute” postao vođa hora, kao i često pevanje oslobodili su me od mucanja.

Ko vam je sad uzor u pevanju?

Pre svih Džiboni. I on je mucao do puberteta. Išao je kod logopeda, duvao je u sveću, pa izgovarao određene reči... Plačem kad slušam njegovu pesmu „Libar” ili „Cesaricu” u izvođenju Olivera Dragojevića.

Zbog čega još plačete?

Zbog svoje sudbine. Bio sam u Milanu posle studija. Pravo na rad dobio sam kao najbolji slikar na konkursu koji je raspisao galerista Arozio Komo, a i firma „Sormoni”, proizvođač nameštaja i kućnih potrepština, nudila mi je saradnju i kao slikaru i kao primenjenom umetniku. Stanovao sam u hotelu „Leonardo da Vinči” i pravio velike planove. Ali, posle izvesnog vremena Italijani mi nisu produžili pravo na boravak.

Zašto se to dogodilo?

Tada mi niko ništa nije objasnio. Ali, 18 godina kasnije novinar Vanja Bulić je u TV emisiju „Crni biseri” doveo Daču Tavolina, kafedžiju i šta još sve ne, koji je rekao da je pre dvadesetak godina u Italiji radio sve i svašta sa falsifikovanim pasošem na ime Aleksandar Prudnikov. I karabinjeri su tada, bez bilo kakvog procesa, u odvojenim slučajevima, proterali Tavolina i mene, kao nepoželjne strance u Italiji!

Kako vam je tada bilo?

Teško zbog svega što mi se dogodilo, ali i lepo zbog mog susreta s jednom lepom Čehinjom u Pragu. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ali kad sam, nešto kasnije, u Beogradu upoznao Radu zaboravio sam sve što mi se dogodilo u Pragu. Život s njom i sinom Aleksom doživeo sam kao najlepši deo mog boravka na ovoj planeti.

Kakav ste bili muž...

Odan Radi kao rob. Povređujete mi dušu kad me pitate za nju. Mlađa je od mene 15 godina. Doživljavao sam je kao božji dar. Oblačio sam je kod najboljih kreatora. Ipak, njena ljubav prema meni se, jednog dana, ugasila. A čuvao sam je ko zenicu oka svoga.

...a otac?

Aleksa je plod moje ljubavi s Radom. Po obrazovanju je iznad mene. Magistar je slikarstva. Nisam ga učio slikarstvu. Ne volim da neko bude uz mene dok radim, pa ni sin. U poslednje vreme ga ne viđam. Mnogo se približio Bogu. Postao je vrlo pobožan.

Ko je vaš bog?

Nemam ga. Najlepše se osećam dok stvaram sliku. Ali, sad to odavno ne radim, nemam gde, osećam se kao progonjena zver. Izbacili su me 2005. iz očevog stana zato što nije otkupljen. Ali, učinili su to samo zato što sam devedesetih slikao Slobodana Miloševića. Rekao sam im: „Ljudi, ja sam slikar, a ne političar”. Nisu me razumeli. A tražio sam pomoć i od Danice i Vuka Drašković, koji su u to vreme bili na vlasti...

Šta sad planirate?

Imam poziv da odem u Italiju. Zove me Anđelo Drilo, galerista iz Rima. Za moju sliku „Aleksa sa cvećem” kaže da je jedna od najboljih koju je ikad video. Ali, nudi mi da prvu godinu kod njega slikam, praktično, za platu! Njemu je neko rekao da ja nemam šta da jedem, pa me ponižava.

Zašto sahranjujete svoj talenat?

Ne sahranjujem ga ja. To su učinili političari i ljudi kakav je bio Dača Tavolino! Sad bih želeo da živim u zemlji u kojoj ima više smeha, vedrog raspoloženja, sunca i toplog mora. Verujem da ću to doživeti u novom „susretu” s prijateljem Tijanićem...

-----------------------------------------------------------

Muškarci vole žensku lepotu, a žene mušku ružnoću

Da li ste slikali aktove?

Uvek. Model mi je, često, bila moja Rada. Bila je najlepša žena Banjaluke, a ja kažem i sveta. O, bože, kako sam voleo da sve te njene obline, gracioznost i zanosni pogled pokažem svima koji nikad nisu videli takvu lepotu.

Ima li onih koji poštuju ružnoću?

Ima, ali tu je reč o ženama koje biraju svog čoveka. Ovo govorim iz ličnog iskustva. Nisam lep. Ali, svojim izgledom delujem moćno, a žene, gladne svih muško-ženskih odnosa, pre će izabrati mene nego nekog lepotana. Pitajte ih...


Komentari5
9c41c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sergej Majdacevski
Sergej, Kina. Ja sam rus, ziveo sam 6 godina u Beogradu de sam se upoznao sa Dzordzijem. U negovom zivotu vidim sve sustine srbskog zivota, koji pun i neverovatnoj toplote i bezrazloznoj okrutnosti. Maestro verujte da skroman trener VK Crvena Zvezda i u kine cesto se vracaja svojima misljama kod nase price, nazalost samo preko telefona. Zivite dugo, maestro p kao Tician.
Radojica Simović
Đorđe je jedno veliko dete. Iskreno, naivno dete, potpremno nespremno za "likove" koji su ga sačekali u Beogradu. Kod nas, u fotografskoj radnji, izrađivao je svoje fotografije koje je kasnije koristio dok je slikao. Hiper-realista sa fantastičnim smislom za momenat, boju, trag svetla... Gledao sam njegove slike u stanu iz koga su ga isterali. Dolazio je kod nas često i družili smo se dok bi čekao da slike budu izrađene. Jako sam srećan što sam imao priliku da ga upoznam i vidim te slike koje je naslikao. Kada upoznate Đorđa i vidite njegove slike jako ste blizu toga da shvatite šta znači "beskonačno". Beskrajna čistota duše i fantastične slike koje pripadaju doj beskonačnosti!
Zoki Sydney
Djole Prudnkof je imao veru u ljude, a oni su ga cesto puta izneverili. Veliki slikar i dobar covek, bacan na margine zivota od strane raznih politickih i drugih skorojevica. Dosledan sebi i svojim slikama do kraja, a time i prepusten sudbini ostalih velikih slikara.
Gospodine Prudnikov
Vi ste najbolji slikar u svetu . Oni koji ne veruju naka pogledaju radove drugih , narocito onih ciji se prodaju za milione... Sve najbolje , ako moja zelja pomaze . Da nisam 9 godina mladja od Vas , ponudila bih Vam brak , a bila sam lepotica... mada ovo nije o meni.
Ljubiša Gvoić
Od pamtiveka političari su uništavali ne samo umetnost, već i nadahnuće autora sa velikim talentom. Zašto? Da bi pothranili svoju sujetu i taštinu, umesto da budu ponosni što postoje umetničke duše, genijalci poput Leonarda. Da su pametni da Đorđu Prudnikovu daju atelje da sumira svoj stalno nadograđivan rad i ostavi nepravziđena dela u muzuju ĐORĐE PRUDNIKOV, koji bi bio ponos ovog grada, demlje Srbije, Evrope i Sveta. Pomozimo mu da ima svoj kutak da uradi kapitalna dela za života, a ne da se kasnije održavaju proslave, godišnjice umetnika gde se jede i pije, kao i da vrednost njegovih slika vrtoglavo raste u ime novca i sitnosopstveničke psihologije. POMOZITE MU !!!. Živeo Đorđe i očekijem da uradi kapitalne radove koji su u mislima umetnika. POMOZITE da talentovani umetnici nastave sa svojim radom i da budemo ponosni što smo ih imali za vek vekova.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja