ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 21.11.2013. u 12:30 B. Marić

RS traži da joj se vrate oduzete nadležnosti

РС слави дан потписивања Дејтонског споразума: Милорад Додик (Фото З. Анастасијевић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je juče da RS traži da joj se vrate oduzete nadležnosti, dodavši je ona međunarodno priznat entitet i da njena autonomija mora biti ojačana.

„Tražimo da nam se vrate oduzete nadležnosti. BiH je, prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, imala devet nadležnosti, što je delovanjem visokih predstavnika promenjeno”, rekao je Dodik na konferenciji za novinare i dodao da su visoki predstavnici u BiH nametanjem odluka menjali politički sistem i kršili Dejtonski mirovni sporazum.

On je kazao da je Dejtonskim sporazumom, koji je parafiran pre tačno 18 godina u američkoj bazi „Rajt Peterson” u Dejtonu, uspostavljen novi politički sistem u BiH i stabilan mir i da je RS nezaobilazan faktor u političkom odlučivanju u BiH.

Dodik izjavio da se 25. novembar (dan zasedanja ZAVNOBIH-a) ne može i neće biti praznik BiH. On je podsetio da preddejtonska BiH više ne postoji i da nije adekvatno proslavljati 25. novembar, jer je BiH sada sasvim drugačija i usaglašena je sa međunarodnim mirovnim sporazumom.

„Taj datum jeste istorijski u nekoj drugoj državi, ali ne i u BiH, jer je Dejtonski sporazum odredio da BiH nastavlja da postoji u skladu sa unutrašnjom strukturom koja je ovim aktom utvrđena”, rekao je Dodik i istakao da se antifašizam u BiH može isključivo vezati za srpski narod, koji je, gde god živeo, dizao ustanke protiv fašizma. „To je nesumnjiva istorijska činjenica, a drugi narodi su se uključivati na kraju rata, na strani pobednika.”

BiH nema zakon o praznicima, a u Federaciji BiH 25. novembar se obeležava kao Dan državnosti BiH, dok Republike Srpska obeležava 21. novembar, dan kada je 1995. u Dejtonu parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa.

Dodikov kabinet je, inače, objavio je dokument „Dejtonska struktura BiH i pravni položaj RS” u kome se navodi da za BiH postoje dva pravca: konfederacija sa nadležnostima predviđenim Dejtonom ili raspad na tri etničke teritorijalne jedinice. U poglavlju dokumenta koje tretira pitanja referenduma podseća se da u federalnom zakonodavstvu SAD referendum ne postoji, ali da ima široku primenu unutar američkih država.

„Referendum predstavlja zaštitu prava federalnih jedinica koje mogu zakazati glasanje ako smatraju da su njihova prava povređena”, navedeno je u saopštenju.

Na primeru BiH, to znači da raspisivanje referenduma pripada entitetima, jer nije izričito dato u nadležnost BiH. U dokumentu je i analiza svih važnih segmenata dejtonske strukture BiH, uz podsećanje da je BiH stvorena međunarodnim ugovorom i da može postojati samo na taj način.

Prema ovom dokumentu, budućnost BiH se može razvijati u dva pravca. Prvi pravac podrazumeva ustavnu rekonstrukciju FBiH i formiranje hrvatske teritorijalne jedinice. Time bi bili stvoreni uslovi za BiH kao konfederaciju sa nadležnosti utvrđenim Dejtonskim sporazumom za zajedničke organe. Drugi je raspad BiH na tri etničke teritorijalne jedinice, čak i da prethodno ne bude rešeno hrvatskog pitanje.

„Optimalno bi bilo da BiH bude cela iz tri dela, time bi i međunarodni ugovor mogao opstati kao jedan od najvećih uspeha američke spoljne politike”, navedeno je u obimnom dokumentu „Dejtonska struktura BiH i pravni položaj RS”.

------------------------------------------------------------------

Markert: Predlog reforme FBiH realan

Sarajevo – Reforma Federacije Bosne i Hercegovine je nužna i ne sme da čeka ustavnu reformu države, izjavio je prvi čovek. Venecijanske komisije Tomas Markert koji se tokom boravka u BiH upoznao sa predlogom izmena Ustava većeg entiteta, izrađenog na inicijativu američke ambasade u Sarajevu, prenosi Tanjug. Markert smatra da je reforma izuzetno važna jer je, kaže, „jasno da Ustav Federacije BiH nije funkcionalan”. „Taj entitet je u stalnoj finansijskoj krizi, sistem troši previše novca, a onda ne ostaje novca za potrebe građana”, navodi direktor Venecijanske komisije u intervjuu sarajevskom „Dnevnom avazu”.

Komеntari5
52a59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@Dodik prikriva prave probleme
I SFRJ je bila suverena država i kao takva međunarodno priznata, kako je to bilo definisano poveljom Ujedinjenih Nacija i dokumentima OEBS-a iz Helsinkija. Republike (kao na primer S.R. BiH) nisu bile države u državi, niti je SFRJ bila državna zajednica. Naprotiv republike SFRJ imale su manje nadležnosti u SFRJ nego RS danas u uniji FBiH i RS. Pa ste se lepo otcepili uz flagrantno kršenje ustava SFRJ i S.R. BiH. Zato danas i postoji RS. To ste protivzakonito uradili u povoljnom istorijskom trenutku, a sada se pozivate na zakone. I ako bi ti takvi zakoni postojali koji nama ne daju ista prava kao vama, a ne postoje, nema veze. Sada je na nas red da pogazimo te zakone u nekom novom za nas povoljnom istorijskom trenutku. Verovali ili ne, taj trenutak se polako ali sigurno bliži. Zato ste vi valjda i nervozni i stalno ponavljate neke mantre kako eto "BiH nema alternativu" isl. Historia est magistra vitae.
ProPolitikin Hrvat
Dodik prikriva prave probleme | 21/11/2013 17:45 Pa to Dodik i tvrdi, Dejton je garant sadasnjeg uredjenja BiH i RS, ali ga tzv. medjunarodna zajednica krsi oduzimanjem nadleznosti proizaslih iz upravo tog dejtonskog sporazuma, ali i Sarajevo, koje uporno marginalizuje i negira dejtonski sporazum, ko sad tu prikriva i pravi probleme?
Dodik prikriva prave probleme
Bosna i Hercegovina suverena je država i kao takva je međunarodno priznata, kako je to definisano Dejtonskim mirovnim sporazumom, entiteti nisu države u državi, niti je Bosna i Hercegovina državna zajednica.
skola skolski
...lepo je to,lepo...samo zašto tri teritorijalne jedinice?! Pa i Srbi u Hrvatskoj su bili konstitutivni jednakopravni narod,po odlukama Hrvatskog sabora 1866,ZAVNOH-a,ustava RH....u SFRJ. Zašto Dodik ne pogleda i u tom pravcu,....nakon događaja po stadionima u RH,grafitima....gdje se Srbi nazivaju pobunjenicima,srbočetnicima,gde se to zagubi ta konstitutivnost,jednakopravnost...? ...nego se zalaže za treću teritorijalnu jedinicu,pa zar tamo saveznici nisu vezali zastave?!...neka njih u federaciji u bosanskom loncu zajedno.
Milan Lala
Sve oduzete nadleznosti izvrsene su na silu i predstavljaju krsenje Dejtonskog sporazuma koje su samovoljno izvrsili visoki bahati medjunarodni predstavnici u BIH , oni na to nisu imali pravo. Zbog toga RS odnosno skupstina /pralament treba da donese deklaraciju kojom sve ove nezakonite odluke visoki predstavnika proglasava NISTAVNIM a sve oduzete nadleznosti vraca RS kojoj i pripadaju po Dejtonskom mirovnom ugovoru. Nikakav nam referendum o nezavisnosti RS ne treba, treba nam samo povracaj nasih nadleznosti koje nam pripadaju po Dejtonu . Zato puna podrska predsedniku Dodiku, vracajte nadleznosti jednu po jednu bez obzira na proteste pretnje i ucene sa bilo koje strane . Nista nam ne mogu galami ce malo i to je sve . Imamo pravo na postovanje Dejtonskog ugovora a i ovo nisu vise 2000-te . drugo je vreme i drugi odnosi u svetu napred i hrabro predsednice Dodik.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja