nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:02

Knjiga o životu Konstantina Jovanovića

Autor: M. Dimitrijevićpetak, 22.11.2013. u 22:00
Константин Јовановић

Moje ime ne paše mom unutrašnjem stanju. Više bi mi odgovarala reč inkonstant – nestalan, napisao je o sebi Konstantin Jovanović, jedan od najuglednijih srpskih graditelja. Iako je, barem pojavom, delovao kao strog čovek, distanciranog držanja, njegova prava priroda bila je drugačija – bio je privatno veoma srdačan, radoznao, veliki putnik, izuzetno blizak sa svojom porodicom.

O njegovom graditeljstvu i arhitektonskim delima pisano je i izlagano više puta, ali o privatnom životu nikada. Danijela Vanušić, istoričarka umetnosti, složila je tu intimnu slagalicu u publikaciju „Konstantin A. Jovanović, arhitekta velikog formata: srednjoevropski intelektualac na prelazu 19. u 20. vek”. Delo prati i izložba u Konaku kneginje Ljubice, koja je od juče pred publikom.

Jovanovićev životopis autorka je konstruisala na osnovu detalja iz njegove privatne prepiske i ostalih arhivskih dokumenata. Izbor najreprezentativnijih pisama, brojne porodične fotografije, poneki predmet i akvareli koje je sam naslikao tokom putovanja nalaze se na postavci. Zahvaljujući postojanju bogatog fonda koji se čuva u Muzeju grada Beograda, nova istraživanja otkrila su do sada nepoznate detalje iz njegovog života.

– Pokušala sam da u svojoj studiji ispratim nekoliko celina, počev od porodice, preko obrazovanja, njegovih putovanja, arhitekture i patriotizma koji ga je odlikovao. Iako nikada nije živeo u Beogradu, mada je u njega često dolazio iz Beča, savršeno je govorio i pisao na srpskom jeziku, na ćirilici. Ali, uglavnom se dopisivao na nemačkom. Osim prevođenjem, bavili smo se i dešifrovanjem njegovog rukopisa, objašnjava Danijela Vanušić i dalje otkriva: 

– Anastas Jovanović, prvi srpski fotograf i dvor-upravitelj kneza Mihaila, bio mu je otac i svakako značajna figura u njegovom odrastanju. Na izložbi se nalazi i njegova sablja. O majci, zanimljivo je, nema poznatih podataka. Otac i baka Marija, očeva majka, činili su Jovanovićev najuži porodični krug. O tome svedoče sačuvane fotografije i porodični potreti, među njima i onaj na kojem je predstavljen Jovanović kao četvorogodišnjak, koji je izradio Johan Bes.

Ili bista njegove polusestre, Katarine Jovanović, čiji je autor Enriko Paci, poznat po spomeniku Knezu Mihailu na Trgu republike. Život u okruženju vladarske porodice, uz ostalu tadašnju našu elitu, ali i viđene ljude u inostranstvu, morao je da ostavi traga. Viđao je u svom domu Vladiku Njegoša, Vuka Karadžića, kneza Danila.

Ne čudi stoga da je nakon školovanja u Beču i na Politehničkoj školi Cirihu, izrastao u autentičnog intelektualca. Na politehniku je primljen bez polaganja prijemnog ispita, čak imamo i njegovo svedočanstvo koje potvrđuje priče da je bio dobar student. Čini se da je od detinjstva formiran kao ličnost sa izvesnim društvenim zadatkom. 

Taj zadatak je i obavio. Rođen u Beču 1849, a umro u Cirihu 1923, gde je i sahranjen na groblju Nordhajm, Jovanović je putovao često – u Italiju, zatim u brojne austrijske i češke banje, krstario je Jadranskim morem, obilazio Dalmaciju... Način njegovog života sasvim je odgovarao egzistenciji visoke klase evropskog građanstva, što se oseća i u njegovoj arhitekturi. Pored Beograda gradio je u Bugarskoj i Rumuniji.

Prva zgrada javne namene u našem glavnom gradu, ujedno i poslednje njegovo životno delo jeste zdanje Narodne banke u Ulici kralja Petra, izgrađeno 1889, za koje je čuveni Feliks Kanic rekao da bi moglo da krasi svaki veliki grad. Najznačajniji segment njegovog profesionalnog angažmana čine privatni stambeni objekti za imućne i ugledne porodice.

Poznate su kuća Marka Stojanovića, advokata i viceguvernera Narodne banke, u Knez Mihailovoj ulici, dom Nikole Spasića, poznatog zadužbinara, na uglu Knez Mihailove i ulice Đorđa Jakšića, ali i zdanje u Zmaj Jovinoj, izgrađeno na primeru Openhajm palate u Drezdenu, u kojem je živeo Kosta Milenković. 


Komentari2
bf9a1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Маја М.
О мајци има познатих података: на Новом гробљу на гробу пише: Марија (1839-1881), као супруга Анастаса Јовановича. Гроб се види, кад уђете на главни улаз, прва парцела десно, ко год је прошао даље од главног улаза, морао је да види.
Р. Грујић
Браво за Музеј града и за изложбу о Константину Јовиановићу. А добро би било да се његово дело цени и у служби заштите споменика културе. Пре неколико месеци је усвојена "Измена и допуна плана детаљне регулације Косанчићевог венца", а измена се односила на измену валоризације неких објеката, па је тако бивша директорка Републичког завода за заштиту споменика културе написала за кућу у Карађорђевој 7 да је безвредна и може да се сруши, да би се на том месту градила петоспратница. А кућа је била власништво Катарине Јовановић, сестре Константина Јовановића, која је грађена по његовом пројекту. Лепа и очувана, а остаће нам бар фотографије за изложбу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja