sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 25.11.2013. u 15:00 Aleksandra Petrović

Počinju pripreme za promenu Ustava Srbije

Новица Коцић

Sudije i predsednike sudova neće birati Narodna Skupština. U Visokom savetu sudstva neće sedeti ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe. Uspostaviće se puna nezavisnost i odgovornost sudija. Sve to može postati realnost u narednih pet godina.

Nacionalna strategija reforme pravosuđa i prateći Akcioni plan nalažu da se do 2018. godine izvrše sve pripreme za promenu dela Ustava koji se odnosi na pravosuđe, a sve u skladu sa pregovorima o pridruživanju EU i „Poglavljem 23” koje zahteva nezavisnost, efikasnost i odgovornost pravosuđa.

Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa trebalo bi da 29. novembra obrazuje radnu grupu za analizu ustavnog okvira koji se odnosi na pravosuđe, a istog dana na Pravnom fakultetu u Beogradu biće održana konferencija „Izbor sudija u Srbiji i državama regiona”, u organizaciji Centra za javno pravo i Pravnog fakulteta.

– Zadatak radne grupe je da napravi pravnu analizu odredaba Ustava o sudskoj vlasti, a pogotovo o izboru sudija (i javnih tužilaca). Zato konferencija na Pravnom fakultetu treba da bude jedna vrsta stručne pomoći toj radnoj grupi – kaže dr Vladan Petrov, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Malo je verovatno da će sudije u Srbiji u budućnosti imenovati šef države, kao što je slučaj u Velikoj Britaniji. Takođe, teško je zamisliti da sudije biraju građani na neposrednim izborima, ali sa ograničenim mandatom, kao u nekim američkim državama.

Sve sudije u Srbiji birao bi Visoki savet sudstva (VSS), a tužioce Državno veće tužilaca (DVT), bez učešća Narodne skupštine, koja bi birala samo nekoliko članova ovih tela, iz redova profesure i advokature.

– Predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti ne bi bili u sastavu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca kao članovi „po položaju”. Ministar pravde može ostati član ovih tela s ograničenim ovlašćenjima. Na primer, ne bi učestvovao u odlučivanju o izricanju disciplinskih mera i prestanku sudijske funkcije. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda ne bi trebalo da bude automatski i predsednik Visokog saveta sudstva, već tu funkciju treba da obavlja član Saveta izabran od strane njegovih kolega– kaže dr Petrov.

Isto bi važilo i za republičkog javnog tužioca koji je, po položaju, predsednik Državnog veća tužilaca.

Sve su to mehanizmi koji bi obezbedili „otpornost” VSS i DVT na uticaje politike. Cilj je da se iz Ustava uklone sve odredbe koje daju

– Treba precizno razgraničiti šta radi VSS a šta radi Ministarstvo pravde u delu koji se odnosi na pravosudnu upravu, što je zakonska, a ne ustavna materija – kaže dr Petrov.

Treba razmišljati i o mogućnosti ukidanja probnog mandata za sudije koje se prvi put biraju na funkciju.

– Teško je odbranjivo rešenje u sadašnjem Ustavu da Narodna skupština bira kandidate koji nemaju nikakvo sudijsko iskustvo, da političko telo bira one koji će prvim izborom biti na proveri u jednom periodu. Stav Venecijanske komisije je da je probni mandat sudija sporno rešenje.Takođe, nisam uveren da je uloga Pravosudne akademije tako značajna kao što je kod nas neki predstavljaju. Čak i u Nacionalnoj strategiji stoji da u Ustavu treba predvideti da Pravosudna akademija bude obavezan uslov za prvi izbor na sudijsku i tužilačku funkciju. Takvo rešenje treba pažljivo analizirati pre nego što bude predloženo da uđe u Ustav. Toga u većini država, kao ni probnog mandata za sudije, uopšte nema– objašnjava profesor.

Treba imati u vidu da Nacionalna strategija za reformu pravosuđa nije iznad Ustava, već da je to jedan akt državne politike, koji daje smernice za promene.

Ako bi se prilikom buduće promene Ustava išlo i na promenu odredaba koje imaju izraženiji politički karakter, odluku o tome moraju doneti demokratski legitimisani političari, i to bi bila vrlo teška odluka, smatra profesor. Na pravnoj struci je, kaže, da analizira stanje i da promene predloži na vreme, ali da zadrži neophodnu distancu prema politici.

-----------------------------------------------------------------------

Ko može da predloži promenu Ustava

Ovlašćeni predlagači za promenu Ustava Srbije su najmanje jedna trećina narodnih poslanika, najmanje 150.000 birača, vlada i predsednik Republike.

Profesor Petrov ističe da su svi predlagači istog ranga, ali da bi možda bilo najbolje da analizu ustavnih odredaba na osnovu koje bi bile predložene eventualne izmene Ustava izradi radno telo sastavljeno od pravnih stručnjaka okupljeno u Narodnoj skupštini, kao najvišem predstavničkom telu, ili oko predsednika Republike, kao nadstranačke ličnosti.

------------------------------------------------------------------------------

Kako je ugrožena stalnost sudijske funkcije

– Ustav mora predvideti valjane garancije nezavisnog sudstva. Stalnost sudijske funkcije je značajno oslabljena u Ustavu iz 2006. godine u odnosu na predhodni ustav, time što su osnovi za prestanak sudijske funkcije iz Ustava prebačeni u Zakon o sudijama.To je tipična ustavna materija i mora se vratiti u Ustav – kaže dr Vladan Petrov.

Komentari8
4af33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ja Mi
Pobogu ljudi, razmišljajte malo. U celovitom organizovanom sistemu ne postoji ništa što je nezavisno. Učite istoriju. U njoj su rešenja. Ne mogu pravnici da se bave uređenjem države ni politikom jer to ne može ispasti inteligentno. Ni ekonomisti ni lekari itd. Oni nemaju sveobuhvatnu vremnsko prostornu perspektivu saznanja kao istoričari. Nezavisnost u odnosu na delove unutrašneg sistema podrazumeva zavisnost u odnosu na strani spoljni sistem.
Pravno Lice
Pravosudnoj Akademiji apsolutno jeste mesto u Ustavu iz prostog razloga što se mora institucijalizovati način odabira najkvalitetnijih, najstručnijih kandidata, za sudijska i tužilačka mesta. Svako rešenje koje ne bi uzelo u obzir potrebu da se ozbiljno testira stučni potencijal kandidata i to na objektivan i koliko god je moguće merljiv način -ne bi bilo ozbiljno rešenje. Podsećam sve kritičare Akademije da vrata iste nisu zatvorena ni za sudijske saradnike. Naprotiv oni su među najpozvanima da konkurišu za prijem u ovu instituciju. To što neki od njih smatraju da ne bi bili u stanju da polože prijemni ispit - to je drugo pitanje. Stoji primedba da bi obuka na Akademiji trebala biti šira i kvalitetnija. Polaznici Akademije jesu kvalitetni pravnici i imaju odličan potencijal ali to se mora dalje razvijati, pri čemu uloga Akademije u tom smislu mora biti još veća . Dakle, Pravosudnoj Akademiji jeste mesto u Ustavu i to je zaista nužno ako želimo stručno i nezavisno pravosuđe.
malo bez veze xxx
Koji ce biseri biti sada na prodaju? Nista pozitivnije za nas, narod? Oni prave ustave i zakone za njih ili sebe.
миле први
Каква црна Правосудна академија у Уставу!? Па та институција и начин њеног функционисања су спорни од самог почетка, установљавањем те академије стотине дугогодишњих судијских помоћника су практично онемогућени да икада буду изабрани на судијску функцију. Сам пријемни испит, програм обуке и завршни испит су испод сваког нивоа који се захтева за будућег судији, шта више испод нивоа послова које тренутно обављају судијски помоћници. При томе нкнаде за рад предавача на Академији су астрономске, као и путовања у иностранство, лап-топови и остале ствари које не чине будућег судију. Трошење новца у тој установи треба посебно да се испита. Уставност исте је већ оспорена пред Уставним судом.
srednjebosanski etnoseljak- ustavobranitelj
Neugodno je kada na izvjesnoj personalnoj poziciji kakva je, trenutno, na vrhu Ministarstva pravde, nakon što se, s razlogom, ponadate u stručnost, energiju,posvećenost...odjednom naiđete na, bukvalno, kompromitujuću ideju o unošenju Pravosudne akademije u Ustav???!!Zašto svako mora da ima nekog svog favorita? Koga "do Ustava" voli?Zašto ne bi, tada, i Akademija za bezbednost, ušla u Ustav?Usput, pripreme za promjenu imaju mnogo važniji cilj. To je namjera da se teza šefa države o KiM, kao "specifičnoj teritoriji"??!! ustavno verifikuje, i time Ustav, u sadašnjem formatu, eliminiše kao posljednja prepreka predaji KiM.Prema toj nakaradnoj i opasnoj raboti, procjenjivaču lični i profesionalni integritet aktuelnog ministra pravde.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja