četvrtak, 01.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 25.11.2013. u 12:30 Ivana Anojčić

Da li Srbija treba da ima više izbornih jedinica

Владимир Гоати, Маријана Пајванчић, Ђорђе Вуковић

Da li je srpski izborni sistem dobar? LSV Nenada Čanka smatra da nije i da treba da se reformiše tako što bi umesto jedne bilo četiri ili pet izbornih jedinica radi bolje zastupljenosti svih delova republike u parlamentu. Ligaši podsećaju da Beograd ima 36 odsto poslanika, a birači glavnog grada ne prelaze 22 odsto u biračkom telu, dok neki centri i mesta uopšte nemaju poslanike u parlamentu. Stranke ne žele da se izjašnjavaju o ovom predlogu, jedino je za DSS predlog neprihvatljiv. Naši sagovornici koji se decenijama bave izbornim sistemom Marijana Pajvančić, Vladimir Goati i Đorđe Vuković, koji je doktorirao na izbornim sistemima, smatraju da proporcionalni sistem sa jednom izbornom jedinicom, kakav imamo, ima mane, ali da je najprihvatljiviji u našim okolnostima. Dakle, ne treba ga menjati.

„Nema pravednog izbornog sistema, već samo više pravednog, a proporcionalni izborni sistem bolji je u našim uslovima i zbog manjina, ali i zato što tek formiramo svoje pluralističke identitete”, kaže Marijana Pajvančić, profesorka Fakulteta za evropske pravno-političke studije. Ona dodaje i da je naš izborni zakon star, donet za vreme Miloševića i više puta menjan, sa formalnim nedostacima, odsustvom pravila, neuređenim biračkim spiskovima, izbornim komisijama koje su političke umesto da budu profesionalne: „To je krpež bez Kopenhaških principa. Promena izbornih zakona je zabranjena pred izbore, a ako se menjaju zakoni mogu važiti tek za sledeće izbore.”

Marijana Pajvančić kaže da čitave oblasti u Srbiji nemaju svoje predstavnike u parlamentu, a da je princip teritorijalnog predstavljanja vrlo važan. „U Vojvodini je to bolje rešeno. Ako bi u Srbiji bilo više izbornih jedinica, vrlo je važno kako bi bile napravljene, jer bi to poboljšalo rezultate ako su birači koncentrisani, a ako su razbijeni na više izbornih jedinica, umanjilo bi ih. Izborne jedinice bi trebalo da budu velike i da se u njima bira najmanje 10 poslanika i više.”

I Vladimir Goati direktor „Transparentnost Srbija”, misli da je za nas bolji proporcionalni izborni sistem. „Većinski sistem kod nas ne dolazi u obzir, i zato što je pitanje kako bi se to organizovalo na Kosovu i kako bi se tamo iscrtale granice izbornih jedinica. Mešoviti izborni sistem kakav ima Vojvodina, Nemačka i Mađarska, dobar je, ali bi trebalo da menjamo zakone i da takođe iscrtavamo granice. Proporcionalni sistem nije loš, jer postoji srazmernost između dobijenih glasova i mandata, i ne bi ga trebalo menjati. Isti sistem imaju Izrael i Holandija.”

Goati podseća da je Srbija u višestranačju započela sa jednom izbornom jedinicom, da bi ih krajem devedesetih imala 29. „Sa toliko izbornih jedinica se favorizuje jedna stranka. Jer, ako se u jednoj izbornoj jedinici bira manje od 10 poslanika veće stranke bolje prolaze. Ali, čak iako bi bilo manje izbornih jedinica morale bi da se crtaju granice. Sadašnji izborni sistem nije ni loš ni dobar, ali nam najviše odgovara. Ako bi se menjao izborni sistem morao bi da se menja i Ustav, a od toga se beži. Beogradizacija postoji, ali to može da se sredi zakonom, tako što bi stranka bila dužna da na listu stavi kandidate iz svih okruga.”

Đorđe Vuković iz Cesida kaže da je postojeći izborni sistem dobar, jer u dobroj meri odslikava broj dobijenih glasova i mandata. Kao manu vidi depersonizaciju kandidata i regione koji u parlamentu nemaju svoje predstavnike. „Najviše poslanika je iz Beograda i Novog Sada, a na primer Pirot ili grad slične veličine nemaju poslanike.” On podseća na predlog Cesida u kome bi proporcionalni sistem bio personalizovan.

„Srbija bi imala 250 izbornih jedinica u kojima bi se glasalo. U opštinama bi bili posebni kandidati, i oni sa najviše glasova bi ulazili u parlament, a ne bi ih birala stranka sa liste kao sada. Mana sadašnjeg proporcionalnog sistema je to što ne znamo za koga glasamo, a u većinskom sistemu je mana što sa 25, 30 odsto glasova može da se dobije i sto mandata.”

Komentari3
eeae9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Пера Писар
То је то - аплауз за Geger Geger-a.
Geger Geger
Imamo 28 okruga, znaci 28 izbornih jedinica. I normalno, decentralizacija na nivo okruga: Svaki okrug direktni izbori za guvernera i okruzne odbornike, a sadasnje opstine i gradove i pokrajine - ukinuti.
srecko sreckovic
Neverovatno je da ovi struchnjaci za izborni sistem tvrde da je ovaj postojeci, 'najbolji za nashe uslove' i kao da nece da vide da je ovaj izborni sistem doveo do feudalizacije Srbije. Ukoliko bi u Skupshtini postojalo Vece Naroda umnogome bi bila ogranichena samovolja stranaka i njihovo bahato ponashanje. Zaista sam iznenadjen..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja