utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 28.11.2013. u 15:00 Andrej Fajgelj

Samouništenje građanske opcije

U svom odgovoru „Majstor manipulacije” („Politika”, 19. novembra), Miljenko Dereta dokazuje da deo javnosti „ignoriše prava drugih, odbija dijalog i progoni neistomišljenike”, kao što sam napisao u tekstu na koji reaguje. Isti dokaz pružaju i drugi tekstovi objavljeni u međuvremenu na temu „Raspetog Isusa” u Kulturnom centru Novog Sada.

Nasuprot mojoj poruci da dilema između umetničkih i verskih sloboda obavezuje na dijalog i potragu za merom, Dereta zaključuje da se jedne slobode „moraju braniti po svaku cenu”, dok za druge koristi drugi aršin. Kao i Ivan Medenica u „Dva slova o cenzuri” („Politika”, Kulturni dodatak, 16.11.2013), on potpuno ignoriše zvanično mišljenje verskih zajednica kojima pripada više od 300.000 Novosađana, i svodi ga na mišljenje pojedinca. Zanimljivo je da Medenica dovodi u pitanje moj dijalog sa svim stranama, a sam ne želi ni da pita ni da sasluša.

Na pitanja koja sam pokrenuo: ima li umetnik pravo da uvredu nameće drugima, moraju li poreski obveznici da plate za to i da li su protesti protiv moje odluke pre svega politički, Dereta, poslanik LDP, ne odgovara uopšte. Na potpuno ćutanje sam naišao i kod Branislava Dimitrijevića kada sam ga u „Utisku nedelje” (17. novembra) pitao zašto je moja odluka cenzura. Nakon toga je objavio tekst „Trbuhozborac loših ikona” („Politika”, Kulturni dodatak, 23. novembra) u kojem naširoko razrađuje optužbu za cenzuru, ali čak i tada izbegava da je obrazloži. Medenica ide najdalje, izričito tvrdeći da optužba „ne treba da se dokazuje pošto je to očigledno”.

Od tri slične odluke koje sam naveo (a koje niko nije nazvao cenzurom), Dereta prećutkuje Evropski parlament i galeriju Ozon, a na primeru Bruklinskog muzeja ispravlja moje tačne tvrdnje svojim netačnim. Ne, spor nije trajao mesec dana, već šest, i jeste okončan nagodbom, nakon što se Đulijani žalio na odluku.

Kada se odbiju ove i mnoge druge slabosti argumentacije, najsnažniji deo ovih tekstova ostaju optužbe. Poput one za manipulaciju, koju Dereta iznosi već u naslovu, kao Radio 021 u vesti „Fajgelj manipuliše spomenikom žrtvama Racije” (29. oktobra). Ta medijska kuća je u međuvremenu, kršeći zakon, odbila da objavi odgovor u kojem autor spomenika, mladi novosadski vajar Ljubomir Šćepanović, pobija „sramne optužbe” i dodaje: „Vrhunac nepravde je da vi koji niste uradili ništa za sećanje na žrtve blatite nas koji smo uradili sve. Jedini koji ’manipuliše spomenikom žrtvama racije’ jeste Radio 021.”

Šta se dešava kada činjenice i argumenti ustupe mesto optužbama? Dijalog umire, a počinje hajka. Neistomišljenik postaje neprijatelj koga treba uništiti „po svaku cenu”. Optužba „ne treba da se dokazuje", nego da se ponavlja što glasnije i što grublje: „cenzor, manipulator, fašista”.

Problem je što smrt dijaloga znači i smrt građanske opcije. Jer dijalog i poštovanje drugih su osnovne građanske vrednosti. Smena vlasti u Novom Sadu razotkrila je svu netrpeljivost i mržnju „Druge Srbije”, čije perjanice se već godinu dana utrkuju u napadima na kulturnu politiku Srpske Atine. Hajku na ćirilicu nisu pokrenuli ekstremisti u Vukovaru, već građanski intelektualci, novinari i stranke u Novom Sadu, tvrdnjama da je novi ćirilični logo Kulturnog centra kukasti krst. Teofil Pančić je u toj ćirilici video „nešto što je nastalo da bi trijumfalistički simbolizovalo nasilje, pokoravanje, netrpeljivost, inadžijstvo, nadobudnu skorojevićku prostotu” („Latinica, ćirilica… fajgeljica“, Dnevnik, 23. decembra 2012). Dimitrijević, bivši visoki službenik u kulturi, u navedenom tekstu poziva čitaoce da zamisle njegovu koleginicu, jedinu ženu u Gradskom veću Novog Sada, u seksualnom odnosu sa srpskom heroinom Milunkom Savić. Ako se izrugivanje srpskom junaštvu i moglo očekivati, vulgarni seksizam je novost i za ovakvu građansku opciju. Vajar Šćepanović u pomenutom demantiju opominje da su pređene sve granice: „Ništa im nije sveto, čak ni žrtve Holokausta.”

Kuda građansku opciju vodi ovakvo napuštanje vlastitih načela već znamo iz primera nacionalne opcije. Jer i nacionalizam znači ljubav za svoje, a ne mržnju za druge. Mešanje ova dva dovelo je do propasti „Prve Srbije”, do te mere da nacionalizam iz devedesetih danas ne zastupa bezmalo niko, iako su mnogi od glavnih protagonista još uvek aktivni u političkoj i intelektualnoj javnosti. I tada su početak kraja oglasili progoni novih ljudi, nakon prethodne smene decenija i vlasti.

Isti proces se pred našim očima odvija s građanskim opcijom, takođe proizvodom devedesetih, samo sa drugog krila komunističke elite, koja je o građanskim vrednostima znala taman koliko i o srpstvu. Dve opcije povezuje i neuspeh u izgradnji društva i države, i samodestruktivnost: nacionalistički izgubljeni ratovi sa celim svetom, građanska samomržnja prema svemu srpskom. Zato i ne čudi što će obe pasti na isti način: sečenjem grane na kojoj sede.

Završetak ovog procesa konačno će omogućiti smenu generacija u srpskoj politici. Samouništenje postkomunističkih kadrova iz devedesetih oslobodiće prostor za nove ljude i nova, autentičnija shvatanja i nacionalnog i građanskog.

Direktor Kulturnog centra Novog Sada

Komentari18
c176d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Пример .
Дерета каже: Tачно је да изложба јесте била отказана у Аустралији, уз образложење да је „исувише усмерена на повећање тржишне вредности слика“, а не због њиховог садржаја'' Ово је неистина (манипулација) и мајстор би због тога требао да се стиди барем свог Учитеља ако не нас осталих. Реч је о слици 'Упишани Христ' која је требала да се изложи у Националној галерији. Изазвала је велико негодовање и верујућих (кардинал Пел) и неверујућих јер је аутор прелио слику и то објавио, својим урином. Врховни суд није хтео да забрани изложбу али је после инцидента у галерији већ првог дана управник затворио изложбу. Реч је о јефтиној провокацији која је повредила осећања огромне већине народа, када се по сваку цену хтео направити публицитет што нема никакве везе са уметношћу. Као и у питању прајда тако и овде се још једном открива да су и код нас и у ЕУ добро заштићене мањине од терора већине али још није заштићена већина од терора мањина. Остаје дилема, Хилари уметница или интелектуалка?
Твртко .
Немам појма шта у ћирилици виде тамо неки - али она за мене представља културу, европски идентитет, различитост у јединству, заправо -- богатство различитости, везу са прошлоћу итд Ћирилица је осим тога, fency - и прави љубитељи естетике ће је увек користити. Није ни чудо што је Италијан - уредник једне престижне новине у Београду коју је основао Хју Хефнер - прешао са латинице на ћирилицу. Просто му је лепа и занимљива. Елем ... госн Фајгељ лепо покушава да објасни, али кад је неко заслепљен страшћу (било које врсте - левом, десном или било којом) онда он једоставно не жели да чује. Страсни људи су заиста убили норамлну грађанску српску опцију. То је тужно. И некако - дечије. Незрело.
The Clash
Gospodin Fajgelj ne kaze da su gradjansku opciju unistili nacionalizam,politicke i kulturne pseudoelite i crkva iliti verske zajednice na koje se on poziva.
Novosađanin Dođoš
Iskreno vrlo mi žao gospodina Fajgelja. U Novom Sadu, postoje mediji i ljudi koji na svakom koraku vide fašizam, a pogotov tamo gde ga nema. Fajgelj dobro vodi KC i obrazovan je i inteligentan čovek, šteta što je na meti levičara (ekstremnih).
Damir Subotic
G. Fajgelj, ogromnoj vecini ljudi u ovoj zemlji potpuno je jasno o cemu se radi. Vec dugo sve ovo traje da nismo naucili da prepoznamo pojave i interese koji iza njih stoje. Vama sva podrska i manje se obazirite na politicki podobne umetnike i `umetnike`, njih je uvek bilo i uvek ce ih biti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja