ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51

Povratak popularnim melodijama

Autor: Branka Radovićnedelja, 01.12.2013. u 22:00
(Фото Д. Ћирков)

Da li je ovo bio recept za punu Kolarčevu salu i ovacije oduševljene publike? Program koji je sastavljen od popularnih, veoma slušljivih i prepoznatljivih tema iz najpoznatijih dela opersko-baletskog i pijanističkog repertoara, onoga koji publika voli da sluša. Ali, i muzičari da sviraju. Angažovaniji nego obično, orkestar RTS se homogenizovao, naročito u zajedničkim i forte uzmasima, dajući sebi oduška i iskazujući radost muziciranja. Dirigent Stanko Jovanović vodio je orkestar na način šoumena, sa velikim gestikulacijama, plesnim pokretima, „bacajući se” među muzičare, deleći osmehe, i na kraju dodajući jedan „bis”.

Program je započeo uvertirom iz opere „Nabuko” Đuzepa Verdija, koja sadrži najpoznatije numere iz jedne od najomiljenijih opera među beogradskim ljubiteljima opere. To je istovremeno bio i „omaž” Verdiju koji se u ovoj godini obeležavao na mnogo načina, u različitim prilikama i na, takoreći, svim našim scenama po više puta.

 Iako se krenulo sasvim populistički, u nastavku programa pijanistkinja Maja Rajković izvela je Rapsodiju na Paganinijevu temu Sergeja Rahmanjinova, dovoljno popularnu i omiljenu, ali i veoma zahtevnu i za pijanistu i za orkestar. Rahmanjinov je Majin kompozitor, ona je odavno uronila u njegovu poetiku ne dozvoljavajući da je zanese lepota širokih melodija i virtuoznost klavirskog parta bez premca. Izvodeći i krupnu i sitnu tehniku, fugata i slojevite polifone preplete svih vrsta, unutar klavira, kao i u dijalogu sa orkestrom, ostala je svoja: ozbiljna, posvećena, izdižući svoj pijanizam na najviši umetnički nivo, ne predajući se popularnosti pojedinih „filmskih” tema, ali ne ostajući distancirana. Uz vrhunski pijanizam, ovoga puta su dobar ukus, stilska interpretacija i saradnja sa orkestrom bili njen predznak. Kao i osećanje da je Rahmanjinov „njen” kompozitor, a publika sačinjena od njenih mnogobrojnih obožavalaca i poštovalaca upućivala joj je povike „bravo” (nisu to bili samo njeni studenti!). Kako je sugerisala lični stav, tako je i orkestar prihvatio izazov, ne namećući se i izvodeći sve solističke instrumentalne nastupe sa velikom pažnjom.

U drugom delu programa, još jedan „omaž”, ovoga puta velikom nemačkom kompozitoru Rihardu Vagneru, neuporedivo manje prisutnom na našim koncertima od Verdija. Izabrana Zigfrid idila, ni mnogo teška ni mnogo dugačka, ali ni naročito efektna, nije motivisala na dublje poniranje i istraživanje zvučnih nijansi, nekako se „provukla” , kako bi Velika baletska muzika iz opere „Faust” Šarla Gunoa predstavljala vrhunac cele koncertne večeri. Dovoljno konstrastne, igre su se nizale u sve zahuktalijim tempima do brioznog kraja, koji je izazvao oduševljenje publike. Ni površnijih komada ni efektnijeg završetka koncerta! Popularnost, pre svega, vratila je publiku u dvoranu Kolarčeve zadužbine. 


Komentari5
6565a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neu Perlach
@Јоахим Кац | 02/12/2013 23:22 Многи од њих поред тога што су били велики музички умови,били су и шоумени и егзибиционисти (Бернштајн,Светланов,Мазел,Клајбер...) -------------- Svetlanova sam uzivo gledao valjda negde pocetkom osamdesetih godina - nikakav Temperament nije iskazao. Mozda je bio i bolestan, ko to sad zna. Bernstajn je bio shoumen, ali to njegovom kalibru i pristoji. Nije svaki dirigent istovremeno i slavni kompozitor. Rihard Straus je bio veliki kompozitor, ali je dirigovao kao stari pisar...Klajber je bio patetican kao i Lorin Mazel. Tio je sigurno bio razlog sto Berlinska filharmonije nakon smrti Karajana nije uzela Mazela za glavnog dirigenta vec Klaudia Abada. To je Mazela zestoko pogodilo! Ja od dirigenta ne ocekujem da bude bolji od Dzeri Luisa ili Mister Bina, vec da ozbiljnu muziku ozbiljno tretira. Neki dirigenti su toliko groteskni da se cudim kako orkestar ne eksplodira od smeha!d
Јоахим Кац
Tривијално и неозбиљно је што помињете диригенте о којима ништа не знате. Многи од њих поред тога што су били велики музички умови,били су и шоумени и егзибиционисти (Бернштајн,Светланов,Мазел,Клајбер...) што је доводило оркестре до што бољих и пластичнијих интерпретација. Уосталом диригенти нису ту да би их гледали, већ да би слушали њихове интрепетације... Још једна чињеница иде у прилог овоме је то што поменути домаћи диригент има на том истом западу завидну каријеру о којој на жалост ништа не знате и многа међународна признања за свој рад. То је све документовано и можете питати нас музичаре који радимо са њим већ 20 година!!! Упамтите све је дозвољено када су у питању велике и добре интерпретације...
Neu Perlach
Диригент Станко Јовановић водио је оркестар на начин шоумена, са великим гестикулацијама, плесним покретима, „бацајући се” међу музичаре, делећи осмехе, и на крају додајући један „бис”. ----------- Imao sam cast i zadovoljstvo da u Minhenu u toku vise decenija uzivo gledam i slusam velike dirigente XX veka: Karajana, Bernstajna, Celibidakea, Mutija, Svetlanova, Georga Soltija, Askenazija, Esenbaha, Lorina Mazela, Seidzi Osavu, Daniela Barenboema, Kolina Dejvisa, Klaudia Abada, Karla Rihtera... Za dirigenta nije karakteristicno da tokom dirigovanja "deli osmehe i baca se medju muzicara" - to ama bas nikada nisam video, a publika velikih Zapadnih kulturnih centara bi brzo bojkotovala takvog dirigenta!!! To je vec neozbiljnost i trivijalnost!
Joahim Kac
Веома изненађујући коментар Површни комади за балетску музику Гуноа. Такав коментар не би требало да изађе из пера еминентног критичара!!! Госпођо Радовић упитајте саме музичаре колико су то једноставне и ПОВРШНЕ композиције,па ће те се силно изненадити када будете чули нешто сасвим супротно. У сваком случају присуствовали смо великом музичком догађају и радости музицирања које нам је по хиљадити пут приредио оркестар РТС и маестро Јовановић коме припада једно од првих диригентских места у овом граду. Ово је мишљење не само нас музичара већ и публике! Када говорите да је оркестар реаговао на замисли солисте,морате рећи ДИРИГЕНТ. Оркестар не свира сам већ њиме и музички и технички управља диригент,тако да оркестар спроводи његове замисли и не свира самоиницијативно! Још једна чудна констатација!!!
Neu Perlach
Изабрана Зигфрид идила, ни много тешка ни много дугачка, али ни нарочито ефектна, није мотивисала на дубље понирање и истраживање звучних нијанси, некако се „провукла”............ Gospodjo Radovic, "Zigfridova idila" je veoma teska jer zahteva izuzetnu koncentraciju dirigenta i orkestra. Ako u tom muzickom delu izuzetno otegnutog tempa bilo ko od muzicara napravi gresku - to oseti i onaj koji pojma nema o klasicnoj muzici. A u gromoglasnim muzickim delima koja se izvode alegro forte i fortisimo moze da se provuce pokoja packa bez da to publika uopste registruje. Zigfridova idila mozda ne pali beogradsku publiku koliko bi to bio slucaj u Nemackoj - pogotovo u Bajrojtu. Ali, i dirigent i orkestar mogu sa ovim delom da zestoko padnu na nos ako citavo izvodjenje nije "100% pod konac"!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Muzika

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja