nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 03.12.2013. u 15:00 Jovo Bakić

Kakva je veza svetskih ratova, Jugoslavije i EU?

Svetski ratovi su Jugoslaviju iznedrili, bez njih bi stvaranje obeju Jugoslavija bilo nemoguće, uprkos izraženom jugoslovenstvu među inteligencijom srpskom i hrvatskom. Bitno je uvideti da je nakon oba svetska rata Nemačka bila poražena i ponižena, a da je stvaranje Jugoslavije bilo u interesu sila pobednica. Kraljevina SHS nastaje kada one odlučuju da rasture Austro-Ugarsku, u kojoj su Nemci vodili glavnu reč, a Nemačkoj nature ponižavajuće uslove. Kraljevinu Jugoslaviju razara Treći Rajh, najmoćnija država u Evropi. Socijalistička Jugoslavija nastaje kada je Nemačka okupirana i podeljena na dva dela, dok se SSSR bori za prevlast sa SAD. Jugoslavija je početkom devedesetih rasturena, pošto se koju godinu ranije Nemačka ujedinila i postala najjača sila u Evropi, a SSSR se 1991. i sam raspao.

Razume se, to ne znači da nastojanja Južnih Slovena nisu bila važna. U Srbiji su najumnije glave – radikalni demokrati Jovan Cvijić i Jovan Skerlić, ali i prosvećeni konzervativac Stojan Novaković – pred Prvi svetski rat zagovarali ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca, jer je jugoslovenska ideja bila dinamit ispod temelja Austro-Ugarske, velike sile koja je od smene Obrenovića 1903. aktivno radila na ponovnom potčinjavanju njihove otadžbine i njenom svođenju na banana-državu, kakva je uistinu bila i pre i posle nominalnog sticanja nezavisnosti 1878. Slično je bilo među Hrvatima, masovno nezadovoljnima državom Habzburga, pa iako je Stjepan Radić, koji će tek u Kraljevini SHS postati njihov nacionalni vođ, pisao ćesaru Francu Jozefu himnu, a svoje sunarodnike bodreći ispraćao sa zagrebačkog kolodvora u rat na Srbiju. Hrvatska inteligencija bila je nezadovoljna činjenicom da je Dalmacija bila pod upravom Beča, a Hrvatska i Slavonija pod Peštom. Otuda je Hrvatsko-srpska koalicija, stvorena 1905, bila najjača u predratnim godinama među Hrvatima i Srbima u Habzburškoj monarhiji, dok su u Srbiji radovi Skerlića, tog apostola jugoslovenstva, bili najčitaniji u beogradskoj Narodnoj biblioteci.

Naravno, hrvatska i srpska elita su imale veoma različite koncepcije jugoslovenstva, a razlog tome nalazio se u težnji jednih i drugih da ostvare hegemoniju u okviru Jugoslavije. Što su jedni bili bliži ostvarenju sopstvene koncepcije, to su se više osećali Jugoslovenima, dok su ovi drugi od jugoslovenstva sve više odstupali, i obrnuto.

Ova suprotstavljenost jugoslovenskih ideologija, srpske i hrvatske, vodila je stalnim tenzijama, pa i činjenici da su različite Jugoslavije za 70 godina trajanja imale pet ustava i jedan ustavni zakon. Odnosi snaga između Srba i Hrvata uticali su na konkretno uobličavanje ustava i državno ustrojstvo. Katkad su bili nezadovoljni jedni, katkad drugi, a neretko i jedni i drugi. U poslednja tri rata međusobno su se nemilosrdno klali. Pa ipak, ako se osvrnu na prejugoslovensku i poslejugoslovensku nacionalnu vazalnu ili bananodržavnu istoriju, shvatiće da su samo u Jugoslaviji, združeni, imali šansu da budu relativno ravnopravni činilac u evropskoj, pa i svetskoj politici.

Nije Jugoslavija bila antihrvatska „tamnica naroda”, jer Hrvatima je, koji u Jugoslaviji prvi put u istoriji ostvariše nacionalno jedinstvo, mnogo lakše bilo da se takmiče i sarađuju sa Srbima nego s Nemcima i Madžarima, pre Prvog svetskog rata, i nego što će im biti s Nemcima, Francuzima i drugima, nakon ulaska u EU. Nije država, u kojoj je dolepotpisani rođen i u kojoj je ugodno živeo prvih 20 godina, a koju proučava u poslednjih dvadeset godina, bila ni „najveća srpska zabluda i greška”, već je ona bila država u kojoj su Srbi prvi put ostvarili nacionalistički san da žive zajedno u jednoj državi. Oni nikada u istoriji nisu bili moćniji politički činilac. (Za one koji žive u mitovima treba reći da se u vreme hrvatskog kralja Tomislava ili srpskog cara Dušana običan narod nije pitao nizašta, pa ni sam pojam nacije nije postojao).

Jugoslavija je razorena po milosti Nemačke; oligarhiji Evropske unije sećanje na Prvi svetski rat, dotad neviđenu klanicu, izaziva nelagodu, stid i kajanje. Monumentalna nacionalna pamćenja sila pobednica za EU nisu funkcionalna. Insistira se na opšteevropskom pamćenju ratnih strahota. U EU nema mesta za sećanje na Jugoslaviju, čedo Prvog svetskog rata, pa se otuda više ni ne govori o državama naslednicama Jugoslavije, već o „regionu” ili „zapadnom Balkanu”. Ipak, izvesno je da će se uskoro, uprkos naporima nacionalističkih oligarhija, što se više budu uveravali u sopstvenu beznačajnost u okviru EU, Južni Sloveni sve više sećati Jugoslavije kao bitne države u kojoj su i oni za ponešto bili pitani.

Docent Filozofskog fakulteta u Beogradu

Komentari22
9b685
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Право Југословенство укључује и Бугаре
Тзв. "Југоносталгичари" су добили новог идеолога, младог Бакића, али ево пар чињеница које ће их удаљити од фаличног "југословенства". 1). Цар Душан није стварао југословенску царевину, јер је тада била важније којој вери припадају владар и народ, него којим језиком говоре ратари и сточари. Зато се Цар Душан прогласио царем православаца Срба и Грка (Бугари су сматрани или Србима или Грцима, као и Македонци) 2). Краљ Александар је погрешио што је хтео да од више народа, створи НОВ народ-Југословени са ТРИ вере (успело Немцима али са ДВЕ вере), а није дозволио постојање старог народа - Срба са ТРИ вере. 3). Тито је погрешио (а можда је тако хтео?) што је створио националне републике ( устав уз 74.) у којима је само Словенија обухватала све Словенце, док су друге републике биле мешовите. 4). Првобитна Југословенска идеја је обухватала и Бугаре, али је напуштена, јер би онда била ВЕЛИКО православна и подсећала би на Душаново Царство, што није одговарало великим католичким државама. 5)....
Sta reci!
haha Pa ovo je stvarno sjajno od gospodina Bakica, stvarno sjajno i iskreno. Nikad ne bih od njega ovako ne sto ocekivao, da budem iskren. A sve je dobro rekao. Ja mislio da on misli skroz drugacije. Da g. Bakic optuzi Nemce za razbijanje zadnje YU? Ovo je novo.
Andrija Mirkovic
"JUGO-nostalgicna prica"....(placem i brisem suze) - Tacno je da smo se u toj drzavi osecali mnogo komotnije mi Srbi!!!! - Ostalim je bilo tesno...Hrvatima, Slovencima i zato su izabrali da osnuju sopstvene drzave. Ato ova prica nepije vodu..... - Nasa, srpska naivnost je bila velika...Niko nam nije kriv. Narocito su nam Broz i komunisti "zaprzili corbu" sa granicama i podelom Srbije na 3 dela. Opet glupost i naivnost ili prevelika doza sposobnosti Broza? da nas prevari... - Mi ga i dalje cuvamo na Dedinju kao "oci u glavi" opet srpska naiva! - Na kraju krajeva projekat zvani Jugoslavija nije bio isti cilj Srbima, Hrvatima Slovencima... Ovi drugi su rekli da je za njih prelzni period do sopstvene drzave... Srpska "elita" je bila i ostala naivna....Kako tada tako danas!
zoran nikolic
Ako se onda narod nije pitao za nista gde se radilo o buducnosti gradjana koji su ziveli u to vreme. Ja pitam ko sada pita narod za bilo sta. Mi samo glasamo za neke nepoznate ljude koje postavljaju stranke koje dobijaju na izbore. O svemu drugome u drzavi i zemlji rade stranke na svoju ruku bez ikakve odgovornosti i opravdanja za uradjene poslove koji su sudbinski za ovu zemlju. Vodili smo ratove, trljali smo nos velikim silama,bili smo bombardovani,zbog takve politike izgubili smo Kosovo koje nas gusi i ko zna jos koliko dugo cemo biti taoci takve politike onih i sadasnjih politicara koji su opet dosli na vlast i koji nas i dalje ne pitaju za nista. A rade i deluju bez ikakvog plana i strategije i onda ce cena biti velika po nas narod.
goran v.
Dok je Srbija imala dobre odnose sa Nemačkom i pogotovo Austro-Ugarskom napredovala je u svakom pogledu, a posle 1903.g. stvari idu u suprotnom pravcu od toga, a rezultati su vidljivi i poznati. Takođe, Srbija do 1903.g. nijenipošto bila banana republika, uz napomenu da je priča o nekakvom (izmaštanom) suverenitetu kod nas krajnje predimenzionirana.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja