petak, 10.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:41

Mašina za rasipanje novca

Autor: Dušan Pavlovićčetvrtak, 05.12.2013. u 15:00

Svi znamo da Vlada Srbije rasipa novac poreskih obveznika. Ipak, odnedavno je javnost dobila više informacija o institucionalnom dizajnu koji je Ministarstvo privrede razvilo tokom prethodne decenije kroz koji je novac trošen na nejavne svrhe. Radi se o skupu institucija koji čine Ministarstvo privrede, Fond za razvoj, SIEPA i Agencija za privatizaciju. Taj skup institucija slikovito nazivam „mašinom za rasipanje para”. Od mehanizma po kome su te četiri institucije trošile javni novac zastajao je dah.

Mašinu je predvodio Fond za razvoj, osnovan još devedesetih godina. Evo samo nekih činjenica. Fond za razvoj ima 61 zaposlenog i oko 20.000 izdatih kredita. Može li jedan zaposleni da, u proseku, vodi računa o 327 kredita? Sredstva Fonda za razvoj su oko dve milijarde evra.Od toga je 60 odstonenaplativo. Fond jespiskao oko milijardu evra, delivši kredite koji se nikada neće vratiti.

Ko su bili dobitnici tih kredita? Jedan deo su bili obični privrednici koji su nekada mogli, a nekad nisu mogli da vrate kredite. Klijenti su takođe bili preduzeća u restrukturiranju (koja je trebalo da se privatizuju). Međutim, postojala je i treća vrsta klijenata — preduzeća koja poseduju tajkuni, i preduzeća koja poseduju političari ili njihova rodbina. Šta mislite, kako su trošili kredite koje nisu vraćali? Kako su se odužili onima koji su im omogućili da ih uzmu pa ne vrate? Pitanja su retorička. Novac od ovakvih kredita usmeravao se delom u proizvodnju, a delom u stranačku kasu i privatne džepove. Fond nije imao razrađen mehanizam selekcije privrednika koji dobijaju kredite. Krediti su deljeni kapom i šakom, a sami krediti nisu kontrolisani. Nije ni čudo da je milijarda evra kredita nenaplativa. Tako se rasipa novac poreskih obveznika za lične i stranačke potrebe.

Javnost se u poslednjih nekolikonedelja upoznala sa detaljima iz rada SIEPA, agencije koja je (zajedno sa ministarstvom) diskreciono odlučivala o subvencijama, nameštala tendere, a kontrolu izvršenja subvencija nikada nije obavljala. Subvencije po zaposlenom su davane stranim investitorima koji bi najpre kupili neko društveno preduzeće, otpustili sve radnike iz njega (koji su morali da od države dobiju otpremninu), a onda iste te radnike ponovo zaposlila i od SIEPAuzela subvenciju po svakom zaposlenom.

Ništa manje se rasipnički nije ponašalo Ministarstvo privrede koje je dizajniralo mašinu. Samo ministarstvo je veliki deo svog budžeta trošilo na subvencije. Razume se, kao i u slučaju SIEPA, i ono je imalo diskreciono pravo da selektivno dodeljuje subvencije iz svog budžeta. Samo u avgustu, kada se već znalo da će prethodni ministar morati da napusti vladu, iz budžeta ministarstva raspodeljeno je 120 miliona evra subvencija.

Agencija za privatizaciju nije imala ovlašćenje dodele kredita ili subvencija, ali je na jedan indirektan način takođe rasipala novac poreskih obveznika time što je prodavala preduzeća ispod cene,čime je oštetila državni budžet. Agencija je skoro potpuno obustavila proces privatizacije, omogućujući preduzećima u društvenom vlasništvu da žive na sistemu subvencija Fonda za razvoj, a da ništa ne proizvode. Zaposleni u tim preduzećima su naviknuti da ne moraju ništa da rade, a da ipak dobijaju platu. Za 13 godina, stvorena je čitava armija ljudi zavisnih od subvencija i jeftinih kredita (koji ne moraju da se vrate). Fond za razvoj se praktično pretvorio u fond za socijalnu pomoć, što je samo bila maska za pravdanje postojanja mašine za rasipanje para koja je finansirala stranačke preduzetnike i njima bliske privrednike.

Agencija je prodavala preduzeća daleko od očiju javnosti. Proces prodaje bio je sve štetniji i štetniji po državu Srbiju, jer je uz prodato preduzeća pride često išlo i zemljište koje nije uračunato u cenu ili se celo preduzeće prodavalo ispod cene (Vršački vinogradi). Umesto da sprečava prodaju preduzeća ispod cene, Agencija se izvrgnula u svoju suprotnost, obezbeđujući prodaju ispod cene. Za niz takvih privatizacija posle 2004. godine i dalje niko nije odgovoran.

Kako znamo kakvi su efekti rada mašine za rasipanje para? U ekonomiji se to često može lako utvrditi. Mašina je napravljena da bi podstakla privredni rast i povećala zaposlenost. Kakvi su njeni efekti u periodu 2009–2013? Prosečan privredni rast u datom periodu je negativan (-0,8 odsto). Stopa nezaposlenosti je u oktobru 2009. iznosila 16,4 procenta, a u aprilu 2013. godine 24,2 odsto. Mašina nije donela privredni rast i veću zaposlenost. Brojevi su neumoljivi. Ne morate da budete stručnjak da biste razumeli njihovo značenje.

Profesor na Fakultetu političkih nauka, savetnik ministra privrede


Komentari17
b136d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

m p
Da li je moguce da niko iz drzavne uprave ko kontrolise trosenje drzavnih para i NIJE video nista od ovih zloupotreba svih ovih godina? I ko je odgovoran? Mi znamo da drzava i ljudi blisku tokovima novca zive od pljacke ali kako to da niko NE pita nesto nego autor inace prijatelj Radulovica tek u dec 2013 napise tekst?
denis antic
fond za razvoj - kako to samo zvuci optimisticno i potrebno ovoj zemlji ali....ako imamo dokazanu cinjenicu da se iz tog fonda finansirala perionaca automobila na trecem spratu stambene zgrade... sta realno mozemo misliti o drzavnim i tajkunskim preduzecima koja su koristila sredstva iz tog istog fonda? Ko je odgovoran za rasipanje tolikih sredstava? Imamo li mi tuzilastvo, sudstvo, ili se oci zatvaraju. U ovom slucaju drzava pljacka drzavu. Kakav apsurd ali iz tog apsurda nekome su dzepovi toliki da mogu da vide Himalaje kad se popnu na njih.
Laki Dorcolac
Najtuznije je cutanje raznih prometeja slobode i demokratije. Samo ekonomski zdrav covek je slobodan covek, samo slobodan covek bastini demokratiju. Kakve to veze ima? Rekao bih direktne i surove. Covek koji nema da plati autobus da odvede dete ili starca lekaru u varos, i da mu kupi lek, je rob. Nema izbora, Sta da pruzi detetu, kako da planira buducnost, na sta da se osloni? Takvik je na stotine hijada, a svaki od njih ima jos po dvoje troje na svojoj odgovornosti. Dok se to ne resi, sramotno je busati se u grudi i iz sopstvenog izobilja pevati o ljudskim pravima, Zatvorimo taj krug, da budemo malo jasniji.
Ceda Bradic
Preciziram, DVE masine za pravljenje novca . Jedna je kredit (masina za rasipanje novca). Ali, kredit treba vratiti. Druga je NBS (radi to isto). Te dve "masine" rade sinhrono. Jedna uzme novac (i raspia), druga povlaci novac i vrati dug. Pa onda, obrnuto (astabilni multivibrator-za ETF Bg:) . Kurs i cene stabilni (rpotok novca-trziste, regularno). ."Sprega" nije uocena. Ne moze jednovremeno R Srbija da GARANTUJE za dogove NBS (Ustav cl 95), i dugoe Vlade (Ustav cl 93). Ko garantuje za obaveze NBS? R Srbija. Ko garantuje za dugove Vlade? NIKO Novac moze da se "izacuje iz aviona" -a to nije zabranjeno? Naprotiv! Potrebno je, da nedsotatak nvoca ne blokira trziste. Apsurd.
Biće Nade
@ milica pravica Poštovana, Vaše kratko obrazloženje je UBITAČNO istinitim činjenicama i nespornim konstatacijama. Ovde se vodi borba protiv LOPOVA, a ne protiv znanja i stručnosti. I tek kada to SVI shvatimo – BIĆE NADE!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja