utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:45

Srpska krivica ugrađena u jugoslovenstvo

Autor: Zoran Avramovićutorak, 17.12.2013. u 15:00

Kako povezati tvrdnje, u tekstu „Kakva je veza svetskih ratova, Jugoslavije i EU?”, autora Jove Bakića („Politika”, 3. decembra), da su Srbi u jugoslovenskoj državi ostvarili nacionalistički san da žive u istoj državi (i postali nikad moćniji politički činilac!), da su se Srbi i Hrvati u poslednja tri rata međusobno klali i da će se kako vreme odmiče Južni Sloveni sve više sećati Jugoslavije? Šta je Jugoslavija istorijskopolitički značila Srbima? Zašto se ne mali deo srpske elite odrekao sopstvenog patriotizma, a time i jedne političke i moralne vrednosti?

Jugoslovenska država (1918–1992) imala je sve elemente države – teritoriju, stanovništvo, organizovanu vlast – ali to nije bilo dovoljno za njenu stabilnost i budućnost. Političari i inteligencija svih nacija i vera u Kraljevini Jugoslaviji u najvećem broju su na nedovoljno utemeljen način mislili o novoj državi i njenim problemima. Klatno se kretalo od političkog zanosa do idejnih zabluda. Iskustvo je pokazalo da ta država nije imala političku misao o samoj sebi ako pod tim podrazumevamo artikulaciju problema i minimalni konsenzus o zajedničkom životu različitih naroda i vera u državi.

Šta je jugoslovenstvo donelo Srbima? Jedna struja srpske političke i intelektualne elite u novoj državi, od 1918. do 1990, uvek je davala prednost državotvornoj ideji jugoslovenstva i bila je spremna da žrtvuje srpstvo za račun nove države. To fatalno izjednačavanje srpstva i jugoslovenstva u najvećoj meri je pogađalo upravo srpske nacionalne i državne interese. Bilans je tragičan i porazan po kolektivnu pamet jednog naroda.

1. Najpre, na srpskoj strani su pale ogromne žrtve za stvaranje prve i druge Jugoslavije. Staviti toliko života na oltar nove države i doživeti da nekadašnji „bratski narodi” sve to bace pod noge, i da 1992. godine Evropa i UN prihvate njihove državničke zahteve na račun Srba, zar to nije nedvosmislen dokaz uzaludnosti datih života za projekat nove države 1918. i 1941. godine?

2. U Prvom i Drugom svetskom ratu, Srbi su se herojski borili na strani pobednika, izgubili oko dva miliona ljudi, a 1991. su doživeli da se protiv njihovih interesa okrenu, ne samo poražene vojne formacije naroda bivše Jugoslavije već i sile pobednice i sile gubitnice u oba prošla rata. Kakav je to apsurd: u novu državu su Srbi ušli kao pobednička i slavom ovenčana vojska, a iz te iste države su izašli sa svetskom medijskom i političkom slikom kao zlikovci i varvari! Kako objasniti tu tragičnu činjenicu?

3. U toj državi za koju su dati: intelektualna energija, političko znanje, materijalna dobra, Srbi su doživeli da se delovi njihovog nacionalnog bića otkidaju i konstituišu kao nove nacije. Taj dvojni identitet, jedan preko vere drugi preko državnosti, „rešen” je odbacivanjem srpske komponente identiteta. O tom mrvljenju srpskog nacionalnog identiteta 1918. godine niko nije mogao ni da sanja.

4. Oni koji su se žrtvovali za novu državu, Kraljevinu Jugoslaviju, nisu ni slutili da će za samo dvadesetak godina započeti  genocid hrvatskih ustaša nad Srbima, a neku godinu kasnije tihi, a potom sve očitiji izgon Srba sa Kosova i Metohije. Etnička pomeranja srpskog naroda nastavljena su i u državi za koju su verovali da je ostvarila san o nacionalnom ujedinjenju i oslobođenju.

5. Srpska kulturna dobra u Jugoslaviji, osobito u socijalističkoj, postala su svojina svih, da bi se u pogodnom trenutku uzimalo koliko treba. Cepa se srpski jezik. Ćirilica, ta desetovekovna kulturna vrednost se sa jugoslovenstvom potiskuje latinicom. Uopšte, srpska kultura je u istoriji jugoslovenske države postala razgrađen vinograd. U njega je ulazio ko je hteo i uzimao delove duhovne tradicije, ustanova, ličnosti, dela.

7. Posle 1991. godine, Srbi su doživeli da ih na svetskoj medijskoj sceni ponižavaju i vređaju oni koji nisu ni znali kog su identiteta i da njihove države budu međunarodno priznate, a srpska državnost, najstarija na Balkanu, postala je predmet ucena i političkih trgovina.

8. Iskustvo jugoslovenske države pokazalo je nedvosmisleno da je srpska krivica bila ugrađena u ovu državu. U međuratnom razdoblju (1918–1941) Srbi su optuživani za hegemonizam, unitarizam i velikosrpstvo. Na talasu srpske krivice stvorena je 1939. godine Banovina Hrvatska na etničkom načelu, dok su druge banovine bile uređene po geografsko-istorijskom. Jasenovac je maljem i nožem dokazivao srpsku krivicu nad ženama, decom, starcima. Socijalistička Jugoslavija je ustavnopravno pocepala srpski narod na federalno-konfederalne delove. A kraj ove države nije mogao da se dogodi bez užasnog optuživanja Srba.

Tokom istorije jugoslovenske države, lako se prepoznaje onaj sloj intelektualaca, političara i državnika među Srbima koji su bez okolišenja i čak uz radosno odobravanje činili ustupke drugoj strani (Slovencima, Hrvatima, muslimanima), a koji se mogu tumačiti kao „plod usvojene svesti o srpskoj krivici”.

9. Dok je drugim nacijama pomogla da se osamostale, a nekima i da nastanu, jugoslovenska država je svom snagom zapretila srpskom patriotizmu. U tom poslu najviše je učestvovao jedan krug srpske elite. Jugoslovenstvo je jedan od osnovnih izvora brisanja srpskih patriotskih vrednosti u registru od antipatriotizma i samomržnje, do ravnodušnosti i naivne vere u jugoslovenstvo.

Pa kakva je to država u kojoj se gubi vekovima izgrađen patriotizam, a stvara novi, drugog imena i vrednosnog sadržaja – jugoslovenski? Ako je odgovor bio u maglama postojanja jugoslovenske države, kako objasniti činjenicu da se i posle sahrane te države pomalja duh jugoslovenstva među srpskim intelektualcima?

Malo je nacija u istoriji čiji su politički i intelektualni predstavnici u tako kratkom razdoblju toliko štete naneli interesima naroda kome pripadaju. Pomagali su emancipaciju drugih naroda u Jugoslaviji i pri tom radili direktno protiv svog patriotizma. To su bile činjenice, ali srpska politička misao nije bila spremna da pronikne u pravi izvor tog neviđenog arčenja sopstvene istorijske svesti i zamračivanja vlastite budućnosti. Svi su imali svoja nacionalna krila s jasnim političkim ciljevima, a jedino se srpski narod zanosio jugoslovenstvom kao zamenom za srpsku državu. Taj model države udaljio je Srbe od društvene i političke stvarnosti. Jugoslovenstvo i komunizam su najviše svojom utopijom opili jedno poveće krilo srpske nacije.

Naučni savetnik, sociolog


Komentari30
8994e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Arpad Kovacs
U vreme II Juge imali smo razv.privredu poljoprivredu EU standarda!Danas ne samo u Srbiji nego u svim biv.Republikama sve unisteno siromastvo nemastina!Medju njima vodeca je Srbija sa naj nizem standardom!Zasto?! Imamo svou samostalnu Drzavu,niko nas ne "izrabi"gdje su problemi,Mozda opet truli "ZAPAD kriv?
РОДОЉУБ воли свој народ
Одличан текст који храбро говори о тзв. интелектуалцима у Београду и њиховим ЗАБЛУДАМА, које су срећом нестале из глава образованих родољуба. Српски сељак-домаћин никада није био ни југословен ни комуниста и није прекидао слављење кућне и крсне Славе.. Какво убудуће спречити да пијанци, нерадници, авантуристи, анархисти и други девијантни чланови друштва, планирају о владавини над српским домаћинима, озбиљни људи и не причају јавно.
Твртко .
Lj K-Taylor | 18/12/2013 16:08 Статистика показује да данас већи број Срба иде и на зимовање и не летовање него било кад за време СФРЈ. Статистика показује да имамо далеко више аутомобила. Банане ја никад нисам видео у СФРЈ, данас их има на сваком ћошку. Фиксна телефонија и струја су распорстрањена до сваког ћошка ове земље. За време СФРЈ тога није било. Телефона по селима није било. За Живојина Павловића ће свако доба његове младости и његовог успеха бити "Периклово доба", али морамо разумети да и данас живе људи којима ће ово време једног дана бити "Периклово доба". Узмите рецимо Новака Ђоковића. На самом крају, госн Тејлор, - морате разумети да комшијска комуникација и јесте темељ сваког друштва. Могуће је да се људи радо сећају СФРЈ баш због комшија. У СФРЈ - као и у свакој сиромашној земљи - људи су се више дружили. Али да ли се ми дружимо или не - нема везе са државним уређењем и именом државе. На самом крају - овај текст је ВРХ и богами ћу га сачувати.
Mirek Griba
Interesantan tekst sa kojim se mogu ipak samo delimicno sloziti.Smatram da srpsku krivicu treba traziti u nacionalizmu koji nije dovoljno evropski artikulisan,nego je prilicno iskljuciv.Znaci blize je nacizmu,nego nacionalizmu.Komunizam bi stavio na drugo mesto.
Slobodan Belic
Dnevni list POLITIKA da obnaroduje ovaj tekst ! Potpuno drugo je POLITIKA online. Malo Srba je elektronicno masmedijalno !!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja