sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:55

Godina prošla

Autor: Čedomir Antićčetvrtak, 26.12.2013. u 15:00

Pre više od dve decenije srpski narod je učestvovao u građanskom ratu. Srbija se nalazila pod međunarodnim sankcijama. Zemlja je utonula u bedu, kriminal i beznađe. Iako su bizarna ubistva, kriminal i nasilje postali svakodnevna pojava, građani su ipak primetili visokog čoveka u maskirnoj uniformi koji se polako gegao uz Takovsku ulicu sa kalašnjikovom u ruci. Snimak beogradskog paravojnika emitovan je na RTS-u, a uveče su dežurne kamere prikazale policijski performans hapšenja naoružanog samovoljnika.

Dakle u Srbiji je i u najtežim časovima bilo nekakvih zapreka i otpora opštoj mržnji, pomami i zlu. Pre nekoliko godina jedna ostrašćena ekstremistkinja izvela je ovimdogađajem inspirisani performans. Prošetala je naoružana beogradskim ulicama. Ovog puta niko nije reagovao. Da li je reč o šarmu umetnice ili je narod naprasno počeo da se razume u umetnost ili su prilike danas gore nego u vreme kada nam SAD i SR Nemačka nisu biliovoliki prijatelji kao danas?

U naše vreme se ne ratuje... Kalašnjikov je danas nebitan. Ljudski život u tranzicijivredi manje nego u ratu. Jer u ratu neko makar javi ko je poginuo. U tranziciji je malo koga briga da li se neki „laureat” ukidanja „stalnog radnog mesta” ili sirotan kojiveruje da je transparentnost „pravo na protest”, zbunjen okolnostima u kojima mu plačugladna deca, rastrojen lišio svog bezvrednog života. Kada smo već kod gladi... Ove godine je konačno pobedila politička opcija Čedomira Jovanovića,vođe LDP-a. Građani nisu glasali na izborima da srpska vlada napusti srpski narod sa severnog Kosova, nisu glasali ni za podršku režimu Mila Đukanovića koji falsifikuje izbore u Crnoj Gori, nisu glasali ni za dalju izgradnju partijske države, nisu glasali na za formulu današnje vladajuće koalicije koja im se uz pomoć medija kasnije jako svidela...

Nije ni bitno kako su građani Srbije glasali... Srbija je teško pritisnuta nepravednom politikom SR Nemačke i SAD. Obogaljena je socijalnim radikalizmom narodne većine. Uverenjem gotovo milion birača da demokratija, pravda, ljudska prava, prava srpskog naroda, modernizacija privrede treba da budu podređeni potrebi da se država zadužuje i makar nekima, simbolično deli nezarađeno... Koliko god Berlin bio nepravedan, stalno zaduživanje odluka je prethodne dve vlade i hir, daleko više nego potreba, većine aktivnih birača.

Zato je danas većina građana u dubokoj moralnoj anesteziji. Kalašnjikov je 1992. na beogradskoj ulici predstavljao skandal. Danas nije skandal kada srpski narod organizovano posipaju pepelom zbog odvratnog zločina koji nije bio zločin srpske policije i koji je suđen i kažnjen, ali isti ti ne pomišljaju da zapitaju zašto je albansko-kosovska policija prekinula istragu o ubistvu dece u Goraždevcu, gde su ubice žetelaca iz Starog Gradskog, šta je sa istragom Dika Martija...

O kakvom moralu i pomirenju govorimo? Pa 20 odsto svih birača Hrvata potpisalo je da ne žele ćirilicu u svojoj evropskoj državi. Pre dvadeset godina spalili su sve ćirilične knjige u javnim bibliotekama... Ali prvi ljudi Srbije u tome ne vide problem. Dačić i Vučić se plaše da bi im mogli zameriti prethodni politički život. Čedomir Jovanović, njihov ideolog, jedini čija je popularnost i sa takvim programom prevazišla okvire šire familije, imun je na suočavanja i izvinjavanja na nacionalnoj razini. Nema toga što nije spreman da prizna i prihvati. Ne zastajkuje taj kada govori da je Velika Srbija završila u Velikoj Ivanči (masovnim ubistvom, da ne bude zabune), dok su Velika Slovenija i Velika Hrvatska završile u Evropskoj uniji. Ali kada spomenu njegovo imanje, smesta ga obuzmu konvulzije... Čudo je to koliko neprekidno javno pokazuje te svoje milione i koliko ga nervira kada mu ih neko spomene. Nekome je trebalo manje godina da od siromašnog političara postane dekadentni milioner, nego da od brucoške žurke dođe do proslave odbrane diplomskog ispita.

Pre dvadeset godina građani su mogli da prijave paravojnika. Šta danas da rade kada ih neko ubeđuje da bi više voleo da dobije Nobelovu nagradu sa Hašimom Tačijem nego da ode u Hag tragom osnivača partije koja mu je donela sve što ima u životu i koga se nikada nije javno odrekao? Kako se postaviti prema „nadpopularnom” i najboljem prijatelju emiratskog šeika i bundes ministera Vestervelea – kada čas „beskrajno voli narod” („koji će mu doći glave”), a čas „beskrajno voli stranku” (kojoj ne popušta kada ista poželi malo više od apsolutne vlasti)? Koga da pozovu kada ih neko ko je bogatstvo stvorio kao narodni poslanik i ministar uverava da je dobro što ne krije marke svojih preskupih odela... Koju televiziju i čiju policiju?

Napredni klub


Komentari38
7fa31
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ивана, читатељка
Текст је одличан, а они који не разумеју његову поенту, нека прочитају још једном, па још једном, све док је не схвате. Нису баш свим грађанима испрани мозгови нити су лоботомирани, па да су заборавили ко је какав шињел носио, шта је радио и говорио. Ови садашњи политичарчићи (и позиција и опозиција) комичне су фигуре, и на то стално треба указивати. Како је једном приликом рекао г. Јово Бакић, наше је да о томе попричамо, а ја додајем - а, не као овце да климамо главама. И нека се и не труде да своје потезе бране државним и државотворним интересима, у то им нико не верује. Само испадају још смешнији него што већ јесу, самом својом појавом.
veliki mestar
Da, građani Srbije su znali pokazati umjerenost u Srbiji. Šteta što isto nisu pokazali u Vukovaru, Dubrovniku, Škrabrnji, Zadru, Šibeniku, Karlovcu, Osijeku, S. Brodu, Lovasu, Nuštru, Voćinu....ne stane više znakova.
The Sharlatans
Danasnji predsednik i njegov nerazdvojni partijski saborac, i onda kada im je politika bez ideje i programa, zamerase u ne tako davnom njihovom proslom zivotu tadasnjem sefu policije za mucko ubistvo demonstranta na demonstracijama koje njih dvojica organizovase povodom hapsenja srpskih rodoljuba. Danas sve Trojica udruzeni sede i vladaju Ruljom onako kako im se u Vasingtonu kaze. Oni taj grad zovu inace Brisel.
mattko mattko
Ovo je tekst coveka zarobljenog u istoriji koji nece da pocne da razume danasnje vreme , ili razume ali vesto koristi nesnalazenje vecine naroda u tranzicionim okolnostima gde nema drzave ili barem partijskog sekretara da de stiti od samog sebe. Ovo je novo doba u kome cak i veliki brat pljacka malog brata ne placajuci mu rudnu rentu koliko je red zarad imaginarnog zastitnistva koje boli. Antic je mlad covek ali to neopravdava njegovo jednostrano gledanje na doprinos zapadne civilizacije celokupnoj istoriji jer mu je to struka.
Aluvial .
Ja ne vidim poentu jednog ovakvog clanka. Napisano je u sustini tacno, ali ja mislim da to u Srbiji svako ko nije slep i gluv vidi i cuje, a mozda i slep i gluv oseca. Ali ne vidim cilj clanka, ako je to pisanje radi pisanja onda u radu, ali poisanje radi pisanja je meni nerazumna pobuda, pa makar pisac bio i intelektualac. Sta je predlog za izlazak iz situacije u kojoj smo? Naravno da niko razuman ne bi glasao Cedu i ekipu, ali ipak glasaju ga uglavnom iz koristi, a mozda poneko i iz ubedjenja, mada mislim da je besplatno glasanje odavno prevazidjeno u Srbiji, Shvatio je narod drazi demokratije, po sistemu ko da vise i gde mi je korist. Nazalost ali tako je. Sustina izlaska iz vrzinog kola politike je da drzava prestane da bude najbolji poslodavac, ona treba da postane prosecan i cak los poslodavac, a tako ce se i izelice i neradnici odbiti od politike i otici negde drugo da bi omogucili sebi lagodan zivot bez muke. Dakle reforme, ma kako jadno zvucala ta rec ce morati da pocnu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja