ponedeljak, 17.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:29

Dijaspora može da promeni Srbiju

subota, 28.12.2013. u 21:57
Фото Д. Јевремовић

Više od dvadeset zemalja u svetu, uključujući SAD, Rusiju i Francusku, zvanično je priznalo da je Turska početkom 20. veka izvršila genocid nad Jermenima. Reklo bi se da je bila nemoguća misija da Jermenija, zemlja sa oko tri miliona stanovnika, odnese tako važnu diplomatsku pobedu nad 25 puta većom Turskom, koja je decenijama sve činila da to spreči. Međutim, desilo se. Stvari postaju mnogo jasnije ako se pogleda mapa sveta – videće se da su parlamentarne rezolucije o priznavanju genocida nad Jermenima donete upravo u onim zemljama gde živi brojna dijaspora ovog naroda.

Sa Srbima, izgleda, situacija stoji upravo obrnuto. Recimo, nezavisno Kosovo priznale su sve one države u kojima je naša dijaspora najbrojnija, a i druge diplomatske nesuglasice primetne se upravo na relaciji sa ovim prestonicama. To je uočio i premijer Ivica Dačić, kada je, na poslovnoj konferenciji s našim ljudima u rasejanju, pre nekoliko dana primetio da „Srbi danas u svetu ne predstavljaju nikakav faktor, ni Srbija kao zemlja, niti Srbija kao dijaspora”.

Umesto da se razvijaju zajedno, na obostranu korist, brojna, relativno uspešna i darežljiva, srpska dijaspora dospela je u poziciju nerazumevanja s maticom. Srbija bi želela da su „oni tamo” svi redom bogati i svoj novac ulažu u otadžbinu. Dijaspora traži da „mi ovde” budemo uređena, jaka i moćna država, da se s njima radi transparentno i po pravilima. Sve to, međutim, teško se ostvaruje jer je poverenje izgubljeno, a raskoli i podele su i dalje duboki. Partizani, četnici, Srbi, Jugosloveni, otimačine kroz zajmove za preporod, prevare, mito i korupcija – sve to stalo je kao zid između matice i dijaspore.

 

Zato Dačić priznaje da su Srbi u svetu nejedinstveni i poručuje da greške mogu da se isprave samo ako budemo realni i svesni onoga što jesmo jer članovi dijaspore mogu da se bore za srpske nacionalne interese samo učešćem u vlasti u zemljama u kojima žive. „Do sada nisam sreo nijednog Srbina u političkim strukturama gde sam bio, ali zato Bošnjake, Albance i Turke jesam, a nas ima mnogo više”, objasnio je predsednik Vlade.

Komentarišući ovu situaciju, Slavka Drašković, direktorka vladine Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, ističe za „Politiku” da srpska dijaspora jeste značajan faktor u inostranstvu, pogotovo u nauci, kulturi, biznisu, medicini. Kako kaže, u Nemačkoj imamo izuzetno veliki broj lekara, mnogo više nego neki drugi narodi. Srbi su više nego drugi otišli u biznis, uspešni su u poslovanju, nauci, ali se nisu toliko bavili politikom.

Slavka Drašković objašnjenje traži u činjenici da smo bili na neki način žigosani, za razliku od Bošnjaka ili Hrvata, koji su svuda rado primani, lako su ulazili u parlamente i politiku uopšte. Oni su bili ujedinjeni oko formiranje svoje države, taj cilj ih je povezivao, a Srbi su bili najviše ujedinjeni onda kada su se suprotstavljali bombardovanju.

– Najorganizovanije institucije srpske dijaspore jesu one koje su i najstarije. Tako su najorganizovaniji Srbi u Americi, a u regionu je dobar primer Rumunija. U SAD imamo predstavnike i u Kongresu i u Senatu, kao što su Džordž Vojnović ili Melisa Bin, a Srbe u političkim strukturama možemo sresti u mnogim zemljama, na svim nivoima. Svojim uticajem, Srbi iz Amerike doveli su i do osnivanja srpskog kokusa u Kongresu, jer su oni zainteresovani za svoje glasače. Tako su za svake izbore u Americi srpski predstavnici organizovano radili – kaže direktorka Drašković.

S druge strane, i ona se slaže da je nedopustivo što nemamo lobi u Americi. Kako objašnjava, u ovom trenutku s Kongresom i Senatom intenzivno rade pojedinci, ali je nemoguće je da Srbi u dijaspori budu jaki bez saradnje s maticom.

– Oni treba da znaju šta država hoće, isto kao što su to znali Bošnjaci i Hrvati. Tek ova vlada započela je konkretne korake i objašnjava šta želi u saradnji s dijasporom. Treba da sarađujemo u zajedničkim oblastima, pre svega u privredi i kulturi jer je danas najvažniji resurs za svaku državu znanje, a ne samo kapital. Dijaspora može da promeni Srbiju. Ali, ona očekuje jednak tretman, otvoren, iskren odnos, da se zajedničkim radom Srbija pretvori u dobro mesto za život. U ranijem periodu imali smo neispunjena očekivanja i nepostojanje poverenja sa obe strane. Sada je došlo vreme da se to promeni. I mi to već radimo – poručuje Slavka Drašković.

Poznavalac prilika u dijaspori, nekadašnji ambasador u Kanberi Milivoje Glišić, objašnjava da srpska dijaspora nema uticaja jer je međusobno posvađana.

– Taj raskol, pre svega crkveni, još tinja i veoma je vidljiv u svakodnevnom životom. Tako dolazi i do raskola po političkoj liniji, na razlici četnici–partizani ili Srbi–Jugosloveni. Mnogi među njima se ne trpe međusobno, spremni su da pomognu samo ako je reč o nekoj teškoj nevolji – kaže ambasador Glišić i ukazuje da i dijaspore drugih naroda imaju različite frakcije.

– Međutim, kada je u pitanju nacionalni interes, interes matice, hrvatstvo, helenstvo, onda su svi jedinstveni oko nacionalnih ciljeva. Svi Grci znaju grčki jezik, a kod nas iseljenici već u drugoj generaciji ne znaju srpski. Grci penzioneri vraćaju se u domovinu. Dobijaju olakšice kao povratnici, nema dvostrukog oporezivanja, dok je kod nas, recimo, transfer penzija gotovo nemoguć. Naši stari iseljenici bi došli, ali se plaše, a moraju da plaćaju razne dažbine i carine.

Glišić podseća da se kod nas carina naplaćuje čak i za poklone za bolnice koje kupuju naši ljudi u inostranstvu.

– Imamo formalan odnos prema dijaspori. Od Džemala Bijedića niko ozbiljan nije bio u poseti Australiji. Srbi iz dijaspore bi ulagali u Srbiju, mnogi među njima su iskrene patriote, ali država ovde nije pravna. Prvo im traže pare da daju nekome na ruke. A oni to ne žele jer posao mogu da prave i u inostranstvu, a u Srbiju bi ulagali zbog patriotizma. Drugo, lokalni tajkuni ih uvek nadjačaju jer igraju mimo pravila – ističe Milivoje Glišić.

Božidar Mitrović, predsednik Saveta za statusna pitanja dijaspore Skupštine dijaspore i Srba u regionu, živi u Moskvi već 26 godina, gde ima svoju advokatsku kancelariju. Predsednik je regionalne društvene organizacije „Objedinjenje Srba”, akreditovane u moskovskom Domu nacionalnosti, i ističe da je srpska dijaspora uvek imala dobar prijem u svim državnim organima Rusije.

Međutim, Srbi u Rusiji nisu priznati kao nacionalna manjina i nemaju predstavnika u parlamentu. Ali, uspevaju da približe rusku naučnu i kulturnu javnost zajedničkim korenima, pa su tako dobili sopstveni hram, podvorje Srpske pravoslavne crkve i imaju svog vladiku Antonija, pri ruskom patrijarhu, napominje Mitrović.

– U Moskvi postoji nekoliko srpskih udruženja i klubova, koji se bave folklorom, organizovanjem koncerata. To je uglavnom radna emigracija, ljudi pretežno zauzeti svojim poslom. Zato se ne može reći da smo kao celina previše uticajni, nemamo čak sopstvene novine. Rusija je civilizacija gde je očuvano 180 naroda, tako da su Azerbejdžanci, Gruzinci, Jermeni znatno bolje organizovani i imaju mnogo razvijeniji biznis. Imaju svoje prodavnice, restorane, kulturne centre u Moskvi. Samim tim, i veći uticaj na politička i društvena zbivanja – objašnjava Mitrović.

Bojan Bilbija


Komentari129
efc1b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dušan Trajković
Sećam se da su doskora naši iz dijaspore slali u Srbiju escajg,čokolade i slično.Moja majka je 'deci' tinejdžerima slala odeću za osnovce i igračke. Mi iz dijaspore imamo u glavi slike koje smo poneli iz Srbije od pre 20,30 ili 50 godina .Promene u Srbiji mi skoro i ne vidimo a što se većine nas starijih od 30 godina tiče , bolje i da ih nema jer su u 99% slučajeva na lošije umesto na bolje.Nzivajte nas Jugo-nostalgičarima , nacionalistima, kako hoćete ali mi se sećamo stvari koje su po EU standardima zabranjene kao vrućeg hleba, domaćeg pekmeza,ajvra bez hemije, sira od 'poznatog' prodavca .Nama etikete,certifikati,BIO,HCCP ,ISO i slične prevare nisu promene koje vode boljem životu.Kao ni demokratija u kojoj je prosečna plata 2.000€ s tim što jedan procenat zarađuje 200.000 a 99 ostalih 200€.
Ivan Milosevic
Mi u Srbiji jedino i zivimo od dijasporinih para. Ne zato sto su oni darezljivi, nego zato sto jednostavno dolaze turisticki u Srbiju i potrose puno.
Milica Ilic
Vecina nas u dijaspori smo pokusali da promimo Srbiju, nismo uspeli i zato je i ottisli u bolje uredjene zemlje. Zasto bi sada 30/40/50 godina kasnije bili uspesniji u pokusaju promena? Odavno smo shvatili da mozemo da promenimo samo sebe i nikoga vise.
milos vidojevic
Citam i tekst, i reference i komentare. I jos jednom se borim da prestanem da mislim o zemlji u kojoj sam rodjen i proziveo prvih trideset godina, zalecio ratnu ranu, rodbini ostavio sve sto sam stekao, i sve njih, zdrave, obrazovane, i ne lenje, i dalje moram izdrzavati. Zemlja zvana Srbija je maceha i nama koji smo pobegli od nje i onima koji su ostali. Stoga, da bi "dijaspora" radila u korist Srbije, potrebna je revolucija u Srbiji. Ni manje ni vise, sve ostalo je probano.
Дијаспора и домаћи стручњаци
"Данас су Србији најпотребнији домаћи ЕКОНОМСКИ стручњаци, који ће омогућити више радних места и веће плате." He! Данас су Србији најпотребнији домаћи КBAЛИФИKOBAHИ рaдници и стручњаци, који ће дa радe у производњи. Филозофa имамo и више него што треба.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Između matice i rasejanja
Između matice i rasejanja
Između matice i rasejanja

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja