nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 01.01.2014. u 15:00 Jelena Koprivica

I danas mi dame pričaju da su htele da se udaju za mene

Фото Небојша Бабић

Prisutan sam kroz generacije i valjda je u tom uticaju koji se provlači „fora” koja me održava na sceni. Verovatno ima veze i moj iskren odnos prema publici, naročito na koncertima, to predavanje muzici i energija. Ovim rečima, posle skoro 45 godina karijere, skromni Zdravko Čolić (62) objašnjava svoj status najvoljenijeg i najpopularnijeg pevača na području bivše Jugoslavije.

Čola, istinska ikona ovdašnje popularne kulture, proteklih decenija snimio je stotine pesama, prodao milione albuma, obarao rekorde u posećenosti koncerata, Klif Ričard mu je „skidao kapu”, ali uprkos ponudama nije ni pokušao da napravi svetsku karijeru. Danas žali bar za jednim singlom u vrhu neke strane top-liste, ali za to krivi „bosanski sindrom nonšalancije”.

Tik pred Novu godinu, armiju obožavalaca u regionu i šire obradovao je objavljivanjem novog, 14. albuma „Vatra i barut”. Čolić za „Politiku” ističe da u tako dugoj karijeri kakva je njegova, sa opusom od 200 pesama, treba težiti promeni, nečem novom…

– Album je u odnosu na prethodne šarenolikiji i raznovrsniji u smislu stilskog opredeljenja i zvuka. Ima tu i sevdalinki, i popa, i etna, i latina. U jednoj od pesama, „Šok”, posegli smo čak i za elektronskom muzikom...

Na novom albumu od 12 pesama komponovali ste čak devet. Sa svakom novom pločom, sve ste više prisutni kao autor. Šta je razlog tome: kriza autorstva na ovim prostorima ili vaša nabujala kreativnost koju morate da izbacite iz sebe?

I jedno i drugo. Čini mi se da sada imam i više slobodnog vremena da se posvetim pisanju muzike. Uostalom, uvek je dobro imati svoje pesme, kao neku vrstu sigurnosti. Ako je nešto sa strane bolje, naravno da ću to uzeti, i neću gurati svoje. Dešavalo mi se da napravim grešku i ne prepoznam kvalitet nekih pesama koje su mi nuđene, jer mi nisu „legle”. Čak mi je moj prijatelj novinar Peca Popović predložio da napravim album sa pesmama koje sam svojevremeno odbio: od „Kad hodaš” grupe „Riblja čorbe” koju mi je Bajaga nudio do „Zora je svanula” koja je bila hit Nede Ukraden. Ne guram svoje pesme, jer sam, pre svega, vokalni solista, ali lepo je imati i svoj izraz i pevati svoju muziku, kakva god ona bila.

Novi singl „Što ti dadoh” premijerno ste emitovali na svom Jutjub” kanalu. Dok se popularnost nekad merila tiražima ploča u milionima primeraka, danas se meri pregledima na Jutjubu”. I vi ste se „prešaltali” na novo doba?

Nisam siguran da je „Jutjub” jedino merilo, iako on danas ne može da se zaobiđe. Ima mnogo muzičara koji na „Jutjubu” imaju milione pregleda, a ne mogu da naprave koncert ni za hiljadu ljudi. Naravno, ima onih koji „klikću”, ali neki ljudi slušaju radio, idu na koncerte, žele da imaju ploču i drugačije poimaju muziku. Pitanje je šta je merilo vrednosti. Jer, na koncert Leonarda Koena doći će više ljudi nego na nastup nekog narodnjaka koji ima popularnost na internetu.

Publika željno iščekuje novu turneju. Spektaklom na Ušću 2011. zaokružili ste priču, apsolviravši sve moguće, male i velike, koncertne i nekoncertne prostore u Beogradu, pa kuda dalje?

Turneja bi krenula na proleće, i voleo bih da ponovo uradim Arenu, gde drugde više mogu? A razmišljam i o anplagd koncertima u manjim salama u Beogradu, nevezanim za ovu ploču, i o nastupima sa simfonijskim orkestrom. To će se sigurno ostvariti, iako to već predugo najavljujem. Jedini mi je problem da sedim sve vreme, ali ako je mogao Džordž Majkl, mogu i ja!

I stas i glas; i šarm i harizma, prve su asocijacije na vaše ime…

Odrastao sam u sredini u kojoj nisu mogli da prođu oni koji su se pravili važni. Gajio sam skromnost i opušten odnos prema ljudima, čak nonšalantno ponašanje. Nisam sebe nikad opteretio važnošću svoga posla, niti uspehom i popularnošću. Sredina, odgoj, porodica igrali su važnu ulogu. Nismo naučeni da se uzdižemo, već da budemo normalni. Ta neka relaksiranost na početku karijere, kada sam smatrao da je sve u Božjim rukama, nije mi dozvoljavala da se foliram, a valjda je toj masovnoj popularnosti doprinela i moja iskrenost i skromnost. I moje biće je takvo da su mi odgovornost i disciplina uvek bili ključni, a ne navalentnost i razmišljanje o opterećenjima posla. Popustljiv sam, a i dan danas, kad vidim starije ljude, osećam poštovanje, iako ni ja više nisam mlad. Svako od nas nosi breme svoga bića.

Okruženi ste sa tri žene, suprugom Aleksandrom i ćerkama Unom i Larom. Jednom ste rekli da ste u životu imali samo tri ozbiljne veze, a sa vama su se, bar u snovima, zabavljale stotine hiljada dama

Zabavljanje je kad si sa nekim više od četiri godine. Zaista sam imao tri veze, od kojih je jedna sa mojom suprugom. Eto, i žene u mom domu, izgleda da drugačije nije moglo. Ali, nailazim i danas na dame koje mi pričaju da su bile zaljubljene u mene i čak htele da se udaju za mene. Meni je čitava ta priča malo smešna, ali zavodljiva, lepa, poput bajke koja te prati i prepričava se ceo život. Od bacanja grudnjaka na binu, do očijukanja, flerta, ljubavne energije, i to prija. Svi zajedno uživimo u pesmi, a kad izađem na binu iz mene izađe neki vragolan koji očijuka, šarmira, izaziva…

Opet radno dočekujete Novu godinu. Šta ćete poželeti u ponoć?

Volim da radim za Novu godinu, ne samo zbog novca. Što bi Brega rekao: „Šta bih drugo radio za Novu godinu, nego svirao?!” Doduše, nekad mi prija i da se malo izmaknem i odem u vikendicu, na neku planinu, i da bude idilično. A poželeću, kao i svake godine, samo – zdravlje!

-----------------------------------------------------------

Ništa bez kafane

Volite da kažete da ste mali hedonista. Kako sebi udovoljavate?

Specijalitetima, volim dobro da pojedem i popijem. Pravi sam gurman i uživam u hrani, ali bez preterivanja. Još iz Sarajeva „vučem” taj „kafanski duh”. U kafani se najviše opustim, tu se i najbolji poslovi sklapaju, a uz malo mezetluka i pića ljudi se otvaraju i tada vidiš ko je kakav. Jedan moj prijatelj je stalno govorio: „Jaoj, kada ću doživeti od ovog društva da me vodite u pozorište, ili na izložbu, a ne uvek u kafanu.”

-----------------------------------------------------------

Duhovno rasterećenje

Nesuđeni atletičar, fudbalski golman, diplomirani ekonomista, zaluđenik za geografiju, istoriju i astronomiju, i iznad svega muzičar. Šta nedostaje?

Duhovnost! Voleo bih da se u budućnosti malo okrenem druženju sa ljudima koji su rasterećeni materijalnih stvari. Što sam stariji, osećam potrebu za bežanjem od realnosti u neki emotivno-iracionalni aspekt. Pokušavam da se malo više usredsredim na svoje unutarnje instinkte i potrebe, i da svoju snagu i duhovnost uzdignem na viši nivo.

-----------------------------------------------------------

Pravac Brazil

Jedna od Čolinih strasti su i putovanja, a seća se da je sam, još u 16. godini, počeo da putuje:

– Voleo bih da svojoj deci, kad sam već u situaciji, priuštim mnoga lepa putovanja. Ja sam uhvatio taj voz još u mladosti, ali, zamislite, još nisam stigao do Južne Amerike. Zato sam sebi zacrtao da u Brazil moram da odem ove godine. Ako ne na svetsko prvenstvo u fudbalu, onda ranije da snimim spot, kad već na albumu imam pesmu „Rio”.

Komentari2
8b731
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

iz NJujorka -
Cola nije nikad bio moj tip, ali mi je bilo simpaticno da slusam kako drugi vole da ga slusaju. Mozda sam tek posle jedno 20 godina slusanja Cole po ranim radio i tv programima resila da kupim jedan cd. Onda sam otisla na koncert negde u Astoriji, u nekom skladistu pretvorenom u salu za svirku. Videla sam da publika bas voli da ga slusa. On je neposredan covek i ima lep osmeh. Nekad su dame volele da slusaju Stojnica, neke slusaju Zvonka Bogdana, neke vole da cuju kako svira Boki Milosevic, a neke vole Colu. U mom slucaju, volim da slusam Dmitri Hvorostovski baritona. Choli, njegovoj porodici i citoacima neka je srecna, bericetna i mudrija 2014.
Milanka Medakovic
Pa Cola je najbolji pjevac sa ovih prostora,legenda,moj idol jos od mladih dana,sarmantan i veliki sretnik jer ga obozavaju sve zene,mlade i stare.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja