četvrtak, 01.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 11.01.2014. u 12:30 Branka Jakšić

Srbija i dalje tehnološki tavori

Милован Матијевић (Фото Б. Јакшић)

Srbija u tehnološkom razvoju tavori još od 1993. iako imamo puno mladih i pametnih ljudi koji se probijaju svuda. Kod kuće, ali i po svetu. To su zaposleni u novobeogradskoj firmi „Nordeus”, autori superiornih računarskih igrica za svet, novosadski RTRK, izumitelji setoboksa, uređaja za digitalizaciju televizije za Evropu ili beogradska firma „Džiteks”, najveći svetski provajder igrama na sreću, kaže za naš list Milovan Matijević analitičar za IT sektor.

Pre 25 ili 30 godina ondašnja država imala je važnu poziciju u ovoj oblasti, ali hiljade naučnika kao i niz naučno-istraživačkih institucija (kao što su bili instituti „Intel”, Institut za primenjenu matematiku i Vojno-tehnički institut u Žarkovu, koji su, kao i većina stručnjaka, u međuvremenu nestali). Sada u Srbiji jedva da ima nekoliko stotina naučnika, a ulaganja u IT svela su se na 60 evra po glavi stanovnika, dok srednje tehnološki razvijene zemlje iz okruženja izdvajaju i do 200 evra godišnje. Ti podaci govore šta (ne)treba uraditi da bismo se opet svrstali u red tehnološki konkurentnih zemalja, navodi Matijević.

Kako Vam zvuči obećanje države da Srbija mora da razvija pet industrijskih grana, među kojima je jedna od pet IT?

Zvuči mi da je IT na petom mestu i da u našim prioritetima nikada neće doći na red. Država je sad u intenzivnom procesu planiranja, donošenja zakonske regulative, usklađivanja sa EU i donošenju strategija. U poslednjih pet godina doneto je mnoštvo raznih strategija, tako da nije čudo da će se u nekoj od njih naći poneka o IT.Siguran sam da će se taj sektor kao i do sada razvijati spontano i to isključivo privatnom inicijativom, odgovorio je Matijević.

Šta mislite o najnovijim investicionim ugovorima države s velikim svetskim kompanijama kao što je „Mubadala” iz UAR ili indijski „Embasi Tehzons”?

To je samo izvod iz velikog sveta aktivnosti koji postoji i koji je medijima značajan, jer se lepo plasira. Po svojoj velikoj dimenziji zvuči atraktivno da se o njima priča. Inače nijedna od te dve priče nije u osnovi same informacione tehnologije. To jesu važne infrastrukturne stvari, možda će i da se dese, ali i s njima i bez njih, sam informaciono-komunikacioni sektor će se razvijati dalje na jedan drugačiji način. Sama činjenica da sektor informatike ima godišnje prihode od milijarde do milijarde i po evra, pokazuje koji su to odnosi.

Gde se nalazimo i koje su nam šanse?

Mi smo jedno od najslabijih informacionih tržišta u Evropi, pa i u regionu. Za svima kaskamo. Za Mađarima poprilično, a već se uočava zaostatak za Rumunima i za Bugarima. Malo je drugačije kad se poredimo s našim manjim komšijama. Da bi Srbija uhvatila kakav-takav korak sa zemljama iz regiona u pogledu informacione tehnologije neophodan je rast ulaganja u IT od najmanje 15 procenata godišnje. Samo tako će Srbija za pet godina sa 60 evra po stanovniku ulaganja u IT dostići 120 evra. Ako se to nastavi, za manje od 10 godina Srbija će biti daleko ispred Hrvatske i Mađarske koje u IT ulažu oko 200 evra po stanovniku danas. U ovom trenutku nema nezaposlenog informatičara.

Šta ima Srbija danas, a da predstavlja kvalitet u IT sektoru?

Imamo danas najmanje pet liderskih firmi u ovoj branši koje mogu da dovedu do globalnog uspeha. „Nordeus” s Novog Beograda je fantastična firma. Mlada kuća. Nema ni tri godine. Osnovali su je dečaci koji još nemaju 30 godina. Ovi dečaci su napravili vrhunsko rešenje za računarske igrice, napravljene na superiornoj tehnologiji.

Druga firma je „Šnajder elektrik”, za koju se razvoj radi u Novom Sadu. Ova firma samo u Novom Sadu sada ima najmanje hiljadu zaposlenih programera. Oni imaju svetsko rešenje u upravljanju elektrodistributivnim sistemima, koje je svetska analitička kuća Agartner ocenila najboljim svetskim rešenjem.

Tu je zatim RTRK iz Novog Sada. Za razliku od prve dve firme koje imaju svoje proizvode, oni prave komponente i delove kao kooperanti. Osmislili su setoboks za digitalizaciju televizije. Kako je kod nas proces digitalizacije u zastoju, oni rade za Englesku i Tursku, tako da su napravili odlične reference za čitavu Evropu.

Na četvrtom mestu je „Džiteh”, beogradsko odeljenje najvećeg provajdera na svetu igrama na sreću. Postigli su ogroman uspeh, a sada drže stotinu nacionalnih lutrijskih sistema širom sveta. Peti je Pi-es-teks koji svoje programere ustupa inopartnerima, dakle radi uslužno programiranje za strance. 

Najbolje se zarađuje na proizvodima, čiji tiraž nije jedan komad, jedna instalacija. Stoga je bitno da sami razvijamo svoje visokotehnološke proizvode. Na kraju, ne možemo sada svi da odemo u informatičare. Svega oko pet odsto Srba trebalo bi da se bavi visokim tehnologijama.

Komentari3
700bc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ИТ сектор
Хвала, Васко :)
Васко Миглаш
Све честитке за ИТ сектор који се развија без ичије помоћи. Интересантно би било проучити како се таленат за ИТ оплодио кроз иновативне производе, а да нисмо у стању да направило квалитетну лопату или да испоручимо најбољу малину на свету.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Srpsko drustvo nije informaciono drustvo, niti visokotehnolosko drustvo. Prema Nacrtu strategije reindustrijalizacije Srbije, prioritetni sektori obuhvataju: (I) sektore sa komparativnim prednostima: energetiku; poljoprivredu; prehrambenu industriju; industriju mleka; metalurgiju; infrastrukturu; saobraćaj i logistiku; ICT; i turizam; (II) sektore sa konkurentskim prednostima: građevinarstvo; metaloprerađivačku industriju; industriju transportnih sredstava; farmaciju; industriju poljoprivrednih mašina; vojnu industriju; i pro-ageing. Zato je ICT sektor opravdano na osmom mestu u okviru sektora sa komparativnim prednostima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja