sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:28

Dvor

Autor: Čedomir Antićponedeljak, 20.01.2014. u 15:00

Živimo u zemlji paradoksa. Tokom protekle decenije verovatno najvećih ulaganja u našu kulturu od 1980. godine, najvažnije njene ustanove – Narodni muzej i Narodna biblioteka – bile su zatvorene duže nego tokom dva svetska rata zajedno. Bez zadovoljavajućeg, trajnijeg rešenja. Pored toga, u teškoćama su bili Muzej savremene umetnosti, Istorijski muzej... Jedan od retkih muzeja koji je tokom svih ovih godina radio i ugostio stotinak hiljada posetilaca bio je Dvorski kompleks na Dedinju.

Država nije, tokom svih ovih godina, pomislila da vrati ovo zdanje prestolonasledniku Aleksandru Drugom Karađorđeviću. Pristala je samo da mu dozvoli da se vrati na svoju dedovinu. Od njegovog povratka imala je samo i isključivo koristi. Pored humanitarnog rada i delovanja u prilog javnom dobru, princ Aleksandar svojim prisustvom u dvorovima svojih predaka suštinski doprinosi popularizaciji i značaju dvorova kao spomenika kulture i njihovih zbirki koje su danas dostupne građanima i turistima. Do 2001. godine Dvorski kompleks na Dedinju bio je „zabranjeni grad“. Krajem 1999. prisustvovao sam predavanju koje je jedna naša istoričarka umetnosti održala o Belom i Kraljevskom dvoru. Predstavila je svoj višegodišnji rad nastao na zbirci crno-belih fotografija, pošto joj nikada nije bilo dozvoljeno da poseti predmet njenog naučnog zanimanja koji se nalazio svega nekoliko kilometara udaljen od njenog stana.

Danas je Dvorski kompleks, uprkos javno izraženoj dobroj volji vlade, u jako lošem stanju. Finansiranje njegovog održavanja, koje je godinama bilo predmet političkih igara i zlovolje političara, gotovo da je prekinuto. Danas se postavlja pitanje opstanka muzejskih zbirki smeštenih u dve prostorije Dvora koji se ne greje, prokišnjava, čije osamdeset godina stare vodovodne cevi puštaju veći deo vode koja kroz njih prolazi... Muzejske zbirke i zgrada čiji kustosi ne primaju plate. Da li neko zaista misli da država može da poseduje neku takvu vrednost i da je prepusti zubu vremena? Zašto uvek tokom protekle četvrti veka imamo prilike da gledamo isti obrazac: nezainteresovanost vlasti i njenu spremnost da štedi na svemu što neće neposredno štetiti rejtingu i izbornom uspehu? Dugoročna, nenadoknadiva šteta nije briga onih čiju su savest preuzele marketinške agencije, a odgovornost „spin-doktori“.

Koliko će koštati Dvorski kompleks kada propadne umetnička zbirka koja vredi stotinak miliona dolara ili kada se dvorske zgrade same sruše? Da li postoji država u istočnoj Evropi čiji je princ u humanitarne svrhe uspeo da prikupi 17 miliona evra, koji je promovisao svoju zemlju u svetu i doprinosio njenoj krhkoj stabilnosti, a da je gotovo svake godine bio meta najtežih optužbi u vezi s trošenjem budžeta koji je uglavnom bio manji od sredstava namenjenih Dvorskom kompleksu u vreme kada ga nisu posećivali turisti i kada nije donosio prihode državi. Dobar primer je Oplenac. Tamo radi samo ono o čemu se brine Zadužbina kralja Petra Prvog. Ostalo „pripada narodu“, pa ili se usled nebrige i zuba vremena samo od sebe srušilo ili je pod stečajnom upravom.

Susedni narodi odali su veću poštu i uvažavanje svojim kraljevskim porodicama. Zamak „Savaršin“ i palata „Elizabeta“ vraćeni su bivšem rumunskom kralju Mihailu Prvom. Bugarski car Boris, potomak dinastije koja je Bugarsku uvela u poraze u oba svetska rata, dobio je sve počasti u svojoj državi i dugo je bio predsednik vlade. U Albaniji je obnova monarhije odbijena na referendumu, ali je princ iz dinastije koja je vladala svega jedanaest godina i dala samo jednog kralja – Musolinijevog štićenika Mehmeda Zogua – danas visoki, počasni funkcioner državne diplomatije.

Da li neko misli da će sveteći se Karađorđevićima pomoći Srbiji? Da li iko veruje da će propast Dvorskog kompleksa omogućiti uštedu srpskog budžeta i oživljavanje nacionalne kulture?

Član Krunskog saveta


Komentari53
5eebb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

боба живковић
Казали су: Држава је лош власник (!) па је то био изговор за тзв. приватизацију. Да нећемо и овде да чујемо исту причу? Чекамо само ко ће то први да изговори а онда ћемо се забављати: смешна почетна цена, перипетије па на крају још смешнија сума за коју ће бити директном погодбом Двор (оба) бити поклоњен. Плашим се да би овде могло да буде нешто још злокобније: а шта ако је на Двор стављена забрана? Није Двор за Србе. Па га онда Онај (тачније Они) коме га поклоне, претвори у нешто сасвим друго, па му онда промени име па се онда то "име" пусти у промет а онда, не мора одмах, и они који су знали чији је то Двор, полако почињу да заборављају а онда је то одједном само "музеј нечега" (Евроатлантских интеграција? Нисам маштовит па једва то смислих!) Нека Антић и тзв. Крунски савет не брину бригу о крову и олуцима, нека само истерају да се Двор врати а онда ће Домаћин све то сам поправити. За почетак, нек сазнају ко то кочи а онда ће им бити јасно шта и како или, можда, да од тога ништа нема
Приоритетна обнова традиције
Влада мора хитно да нађе пара за обнову и одржавање Белог двора и других најважнијих зграда српске историје. Наиме, Карађорђевићи су поред Немањића, најважнији њен део и ко не води рачуна о њој сматра ће се НЕПРИЈТЕЉ српских националних интереса.
Протоколарна Краљевина
... Србија чека да часни и поштени политичари покрену покрет за обнову Краљевине Србије , у којој ће Краљ имати протоколарну функцију, а власт припада народу преко НЕПОСРЕДНО изабраних представника у Српском парламенту, који би се звао Српски Велики Сабор, као у време Немањића У Краљевини Србији не би било оваквих нелогичности, него би се поштовала традиција и квалитет.
Lj K-Taylor
Srba Velika Britanija Cak ni renesansne pape, kada su imali daleko vecu moc, kada su ratovali, osvajali, gradili velelepne katedrale, palate, bludnicili nisu bili kraljevi. Papa se bira. Kraljevstvo je nasledno, proistice iz ‘blood line’. Privilegije stecene rodjenjem, ukinula je Francuska revolucija i istoriju svet usmerila u drugom pravcu. Vremenom Teritorija Vatikana se toliko smanjila da je 1929 dogovorum sa Italijom postao nezavisni city state. i pored tri krune nije monarhija.
Srba, Velika Britanija
Papa ima trostruku krunu. Jedna od kruna predstavlja svetovnu vlast.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja