petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Parobrod „Župa” isplovljava iz penzije

Autor: N. Belićsreda, 05.02.2014. u 12:30
(Фото З. Анастасијевић)

Zapušteno i zarđalo plutajuće kulturno nasleđe – parobrod „Župa”, privezan na desnoj obali Save između „tramvajskog” i Brankovog mosta, u subotu će biti domaćin fešte koja bi ovom brodu trebalo da pomogne da „isplovi” iz zaborava. Na palubi će ugostiti svoje poštovaoce, okupljene u građansku inicijativu „Zajednica Župa”. Početak obnove ovog starog plovila koje je prošle godine navršilo vek od prvogporinuća, biće označen simboličkim podizanjem dimnjaka.

Tom prilikom biće predstavljen i projekat rekonstrukcije, posle koje bi ovaj parobrod trebalo da postane novi prestonički kulturni i izložbeni prostor. Zamisao je da „Župa” bude mesto na kojem će se okupljati umetnici, ali i svi ljubitelji istorije, Save, Dunava, Beograda...

– Od trenutka kada umetnički kolektiv „Karkatag” u subotu podigne dimnjak, otpočinje etapno oživljavanje broda. Za početak, povezivanje sa lokalnim udruženjima koja će se uključiti u programe na ovom brodu, poput onih koja deluju u Savamali, za čiju obalu je „Župa” i privezana, kao i sa „Mikser festivalom”, Kulturnim centrom „Grad”, „Novom iskrom”... Zatim slede tehnički poslovi kao što je uklanjanje mazutne vode iz potpalublja, koja je nastala od otpadnih goriva iz kotlarnice. Potom će korito biti betonirano, kako bi se trup osigurao, jer bi potpuna rekonstrukcija koja bi omogućila da se plovilo opet kreće bila preskupa – navodi Zlatko Crnogorac, izvršni producent projekta iz Ustanove kulture „Parobrod”.

U poslednjoj etapi radova infrastruktura „Župe” biće do kraja obezbeđena, kako ne bi bilo opasnosti za posetioce, a u planu je i priključenje električnih instalacija.

– Na taj način ovaj brod koji je učestvovao u Prvom svetskom ratu trebalo bi da bude spasen u godini kada se obeležava vek od početka tog istorijskog događaja. Ovaj parni tegljač ostaće formalno u vlasništvu Preduzeća „Ivan Milutinović”, ali s obzirom na to da u njegovom sastavu nije imao nikakvu namenu, dobili smo pristanak da preuredimo brod. U tome je posredovao Muzej nauke i tehnike, kao nadležna institucija, pod čijom je zaštitom devet brodova, a među njima i „Župa”. Ova ustanova nadgledaće i projekat revitalizacije – objašnjava Crnogorac. 

--------------------------------------------------------------------

Blago iz Savamale ujedinilo Hamburg i Beograd

Zlatko Crnogorac navodi da je „Zajednica župa” okupila i predstavnike „Urban inkubatora” koji je pokrenuo „Gete institut” u akciji obnove Savamale, a pomoć projektu pružili su Ministarstvo kulture, kao i „Telenor fondacija”.

– Inicijativu za obnovu „Parobrod” je pokrenuo još 2012. kada je u sklopu „Mikser festivala” u Savamali organizovao deo programa upravo na „Župi” i oko nje, kako bi se skrenula pažnja na taj brod. Krajem oktobra 2013. studenti Fakulteta primenjene umetnosti iz Hamburga u klasi Marjetice Potrč u saradnji sa „Urban inkubatorom”, otvorili su novu etapu u životu broda – kaže Crnogorac. 

--------------------------------------------------------------------

Vek uspona i potonuća

Parobrod „Župa” proizveden je u Budimpešti, a najpre je „kršten” kao – „Una”. Nosivost joj je bila 127 tona, a brod je bio naoružan sa dva „Škodina” topa kalibra 66 milimetara i tri mitraljeza. Učestvovao je u napadu Austrougarske na Beograd 1915. Prvi put je potonuo posle požara koji ga je zadesio 1919. godine. Obnovljen je 1920. i prodat jednoj rumunskoj kompaniji u čijem je vlasništvu je bio u međuratnom periodu, pod imenom „Cozio”. Sovjetske trupe zaplenile su ga 1944. i koristile kao minolovca. Krajem te godine, po drugi put je potonuo – stradao je na zadatku, udarivši u minu kod Starog Slankamena.

Iz Dunava je brod izvađen 1945. nakon čega je obnovljen i prekomandovan u flotu Jugoslovenskog rečnog brodarstva, dobivši ime „Župa”, pod kojim je i penzionisan.


Komentari1
5042f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran Stojkovic
Odrastao sam pored reke Save i podrzavam, iz srca ovaj projekat. Da podsetim da je i (stari) americki film "Cica Tomina koliba" dobrim delom sniman na Savi, na Adi Ciganljiji. Dekor je bio slican parobrod. Ne tako davno, imali smo Recno brodarstvo, brodove i slepove.Imali smo i Recnu Ratnu Mornaricu. Sava je velikim delom bila plovna. Danas nas zanose "Beogradom na vodi". Pitam se na kojoj vodi? Svi svetski gradovi koji "leze" pored vode, imaju bolju ponudu za turiste a vodu koriste kao TRANSPORTNE puteve. Mali i blizak primer je Budimpesta. Srbija u svemu kasni i pogresno investira. Ali zato puno obecava. Znate onu. "Obecanje ludom radovanje".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja