četvrtak, 13.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:34

Ko gaji orah nije siromah

subota, 08.02.2014. u 21:57
Тресење ораха трактором у Шумадији Фото Г. Оташевић

Čačak – U Srbiji ima 1.966.000 stabala oraha koja daju prosečan rod od 24.000 tona godišnje, ali to nije ni polovina potreba u zemlji koja, kako kaže dr Rade Miletić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, „ima povoljne agroekološke uslove za intenzivnu proizvodnju ove voćke”.

– Prinosi po drvetu od 5,4 do 14,6 kilograma su nedovoljni jer se proizvodnja zasniva na sejancima, stablima generativnog porekla koja rastu spontano u prirodi. Uvoz nije opravdan jer postoje velike mogućnosti za povećanje domaćeg roda. Povrh svega, uzimanjem samo nekoliko oraha dnevno znatno se smanjuje opasnost od srčanih bolesti, a zasadi se uvek višestruko isplate – kaže Miletić za „Politiku”.

On je jedan od vodećih srpskih stručnjaka za ovu voćku i upravo je, sa mr Svetlanom M. Paunović, objavio monografiju pod nazivom „Orah”, u izdanju Instituta. Svedočeći o upotrebnoj vrednosti, autori se pozivaju na najnovija istraživanja američkih stručnjaka (dr Linda Poš, 2011) i dokaze da je jezgro oraha bogato omega-3 masnim kiselinama. Svakodnevnim unošenjem od 30 do 50 grama snižava se holesterol jer mononezasićene masti sprečavaju oksidaciju lošeg (LDL) holesterola i njegovo taloženje u zidovima arterija.

I sa ovakvom proizvodnjom, gde su najbrojniji sejanci sa sitnim plodovima i masom jezgra od 2,9 do 7,8 grama, kao i koštunci i bapci (ornjaši, krupni plodovi sa malim jezgrom), Srbija zauzima peto mesto u Evropi i dvanaesto u svetu. Međutim, Miletić ističe da bi prelaskom na gajenje sortnih oraha naši voćari ostali čestiti jer ova biljka može da rađa i 80 godina i tri puta da nadživi jabučnjak.

– Prvi prihodi od oraha stižu tek posle četiri godine pa je s početka, radi povećanja prihoda, potrebno gajiti uzrodice, recimo kajsije. Za primer o ekonomičnosti proizvodnje, uzeli smo hektar združenog zasada sa 116 sadnica oraha i 348 sadnica kajsije. Materijal, usluge i rad na pripremi zemljišta i sadnji koštaju 4.650 evra a u sledeće četiri godine još 3.750. Ali, troškovi podizanja ovog združenog zasada manji su tri ili tri i po puta nego za jabuke i kruške.

Miletić je izveo računicu i za jedan hektar oraha u monokulturi, sa ukupno 116 stabala i prosečnom cenom od šest evra po kilogramu jezgra. On predviđa da bi taj zasad sortnih oraha tokom 60 godina rađanja vlasniku doneo čistu zaradu od čak 479.214 evra.

– Prve četiri godine bio bi stalno na gubitku, za ukupan iznos od 5.052 evra, ali od pete počinje da zarađuje. Od 10. do 60. godine starosti računam na prinos od 40 kilograma oraha u ljusci po stablu, odnosno 4.640 na hektaru. Čisto jezgro je upola lakše i njegova vrednost iznosi 13.920, dok troškovi proizvodnje dostižu 4.500 evra godišnje. To znači da bi tokom pola stoleća svake godine dobitak na jednom hektaru oraha bio po 9.420 evra.

Deo takve dobiti, razume se, vraćao bi se u voćnjak, ulaganjem u savremene mašine, kao što to čine Italijani. Kod njih se primenjuju mašinski tresači i usisivači koji kupe orahe, krckalice i kalibratori.

Orah ne zahteva mnogo vode a pre berbe dovoljna su samo dva ili tri prskanja preparatima, što ovu voćku čini pogodnom za gajenje na većim plantažama i s malim brojem radnika. U središnjoj Srbiji, ističe Miletić, trenutno je najveća u okolini Aranđelovca, na deset hektara, sa sortama rasna i šeinovo, a u Homolju je u planu plantaža oraha na 30 hektara.

Gvozden Otašević


Komentari4
bf683
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan Arsic
sjajno stvarno... puno hvala ... ali je i dalje najveci problem kradja mladih sadnica, od strane dobro organizovanih grupa shirom srbije ... mozda nije mesto za to ali to generalno jeste problem ...
Jevtic Dejan
Cestitam ,nadam se,siguran sam da ce monografija Orah pomoci nama pionirima u uzgoju oraha.
fića domaći
...potrebno je informisati za nove turske orahe koji prorode nakon 2-3 godime a rod im je veći nego od naših klasičnih oraha....ovde je moguća i gusta sadnja u redovima...
Србољуб Paunovic
Пуно честитки ауторима монографије Орах, мр Светлани М. Пауновић и др Раду Милетићу. Надамо се да ће ова публикација утицати да се прошири производња и унапреди гајење орха у нашој земљи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja