četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 11.02.2014. u 15:00 Milan Škulić

Principu iz principa nije potrebna rehabilitacija

Bliži se stogodišnjica atentata u Sarajevu. Objavljuju se nove knjige, pa i neka nova tumačenja. Pokušava se i revizija istorije. Ponekad se mešaju uzrok i povod Velikog rata. Neki zlonamerni „istoričari” smatraju Principove hice čak direktnim uzrokom. Ozbiljni istoričari stoje na stanovištu da je atentat u Sarajevu samo iskorišćen kao povod za rat, koji je Austrougarska odavno želela, a što Srbiji tada nikako nije odgovaralo.

Najveći istorijski autoriteti, poput Nemca Fišera, tvrde da je osnovni uzrok rata nemačka težnja za svetskom hegemonijom i blanko ček dat Austrougarskoj u vidu bezrezervne podrške agresiji na Srbiju, kojoj su potom „lančano” sledile objave rata širom Evrope.

Javlja se i ideja da se 100 godina nakon atentata sprovede „revizija” postupka u kojem je Princip osuđen. To se opravdava time što Princip nije mogao učiniti zločin veleizdaje za koji je osuđen, jer aneksija BiH nikada nije na pravno valjan način prihvaćena u samoj Austrougarskoj. Tačno je da Princip nije bio veleizdajnik, a ni on sebe kao takvog ni u snu nije doživljavao. Pucajući u Franca Ferdinanda on je pucao u okupatorsku državu. To ipak ne znači da je tako jednostavno moguće „represuditi” Principu, niti da je to uopšte potrebno. Ne treba zaboraviti da je često „put do pakla popločan najboljim namerama”.

U našem krivičnom postupku nema revizije. Ona postoji u parničnom postupku. Moguće je da se krivični postupak ponovi, čak i posle smrti osuđenog, ako se dokaže da je presuda zasnovana na teškoj sudskoj zabludi ili čak da je učinjen „sudski zločin” u vidu montiranog procesa. Takav je bio slučaj s ponavljanjem krivičnog postupka Dragutinu Dimitrijeviću Apisu, osuđenom u Solunu. Razlika je velika u odnosu na suđenje u Sarajevu. Apis nije pokušao atentat protiv prestolonaslednika Aleksandra, za šta je osuđen u montiranom procesu, pa je zato u ponovljenom postupku oslobođen.

Time što je krivično delo pogrešno pravno kvalifikovano, ne stiču se automatski uslovi za ponavljanje krivičnog postupka. U našem pravu bi bilo moguće podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali koji i čiji bi to zakon sada trebalo „štititi”? Ako bi se postupak ponovio, trebalo bi da neki novi tužilac Principa sada ponovo krivično goni, ali ne više za veleizdaju, već za teško ubistvo. Čak i da smatramo da je prestolonaslednik okupatorske države bio legitimna meta, u odnosu na koju je u krivičnopravnom smislu kod Principa postojao direktni umišljaj, ne može se negirati da je stradala i supruga Franca Ferdinanda (koja bi u duhu NATO terminologije bila „kolateralna šteta”), a u pogledu koje je Princip ispoljio eventualni umišljaj.

U novom postupku, Princip ne može biti oslobođen, a kome je potrebno da jednog političkog atentatora i tobožnjeg „veleizdajnika”, sada veoma elastičnim tumačenjem prava, pretvaramo u običnog ubicu. Zašto bi uostalom sada srpsko ili bilo koje drugo pravosuđe, ispravljalo pravosudne greške jedne propale države, poznate i kao „tamnice naroda”. Pitanje je i koji bi sud bio nadležan za ponavljanje krivičnog postupka. Nije moguće, bar ne na pravno valjan način, zasnovati nadležnost suda u Srbiji, a pitanje je da li bi to moglo i u BiH. Nije izvesno ni koji bi krivični zakon trebalo primeniti u novom postupku. Pošto aneksija BiH nije bila pravno valjana, pitanje je da li je bila uopšte moguća primena zakona Austrougarske. Da li bi trebalo primeniti zakone Turske ili čak smatrati da ni to nije korektno, jer je tek Turska bila viševekovni okupator.

Za većinu Srba, Princip je borac za slobodu i nikakva „revizija” to ne bi promenila. Velika suđenja su često deo istorije, ali se suđenjima po pravilu, ne može pisati istorija. Oni koji Principa i Srbiju optužuju kao krivce za rat, ne čine to zato što je Princip osuđen kao veleizdajnik. Njih u krivotvorenju istorije ne bi obuzdalo ponavljanje postupka Principu, niti bilo kakvo „ukidanje” ili „poništavanje” presude u kojoj se uostalom, ni ne tvrdi da je Srbija podržala atentat, jer takve tvrdnje tužioca u postupku nisu dokazane. Naprotiv, takva pravna „egzibicija” bi bila kontraproduktivna.

Možda bi, ipak, trebalo Principa iz principa, a u inat onima koji ga smatraju čak i „teroristom”, sudski osloboditi? To bi bilo pogrešno. Pravo ne sme biti „igračka”, ni kada je u funkciji plemenitih ideja. Principa je istorija odavno postavila na mesto koje zaslužuje i on je već odavno oslobođen…

Profesor Pravnog fakulteta BU, predsednik Udruženja pravnika Srbije

Komentari13
ad883
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дорћолац "енциклопедиста"
У Енциклопедији Југославије (том 7,стр.432 и 433),у одредници о Солунском процесу (Апису осталим,,2.4._5.6.1917) пише и о Аписовом писму регенту Алекасндру ,у којем "Апис потврдио дотадашње и делимична сазнања регента и владе о његовој улози у организацији Сарајевског атентата. Самим тим ослободио их је одговорности коју им је аустроугарска влада стављала на терет због тог атентата, а уз то и од тзв. одговорности за избијање првог светског рата,приписиване овима од стране аустроугарске и немачке владе у циљу одговорности сопствене агресије и одговорности због избијања светског рата изазаваног нападом Аустро_Угарске не Србију".
Аллекса Звездарац
Да,Принципу није потребна рехабилитација,али због тог атентата Србија мора цео век (и даље ће) морала да се брани од оптужби да је одговорна за њега,њој је стално потребна та "рехабилитација".
Скептик Скептик
@.Мр Радиша Новаковић. Добро је да су одустали од подизања тог споменика у Сарајеву,а било је и чудно да то раде муслимани,када је Аустроугарска узела БиХ од Турске. Надајмо се да ће ( нема нових вести да се ради на томе) и са наше стране одустати од плана да се на Калемегдану подигне споменик Гаврилу Принципу,јер тиме би (подизањем тог споменика) само ишли на руку свима који оптужују Србију као узрочника 1. светског рата. Чудно је да је Иницијативни одбор у Б. Луци ових дана донео одлуку да се у Источном Сарајењву подигне исти споменик као у Београду,а у Београду нико није донео одлуку о томе! Мислимо више не велике хероје и страшно велике жртве које је Србија имала у том рату и одајмо им бар делимично почаст коју з су заслужили. По солунским борцима се у Београду зове само пола иуличице у Жаркову,а командант српске војске у том рату краљ Александар није удостојен ни именом једног сокачета у главном граду! Принципово име носи улица у центру Београда,није забоављен.
Мр Радиша Новаковић
Политика (13.о.м) у прилогу о суђењу Принципу и другима, истиче да адвокат Оливер Ињац ( аутор антологије судских беседа "Велике адвокатске одбране") "сматра да ревизија сарајевског процеса о којој се говори ових дана није могућа,бар не у правно_процесном смислу". Поводом најава о подизању споменика Ф.фердинанду у Сарајеву професор Ненад Кецмановић констатује: "Срећом,јављају се из света озбиљни научници,и аустријски историчари и унуци Хабзбурга који се дистанцирају одове политичке ујдурме.Без њих би се глас наших угледних историчара,као потомака терориста,младобосанских завереника и црнорукаша,само уклопио у креирани стереотип о насиљу склоним Србима"(Новости,2. фебруара)
Ера Б Б
Радује ме што се после (поводом) предлога за правосуђе некомпетентних јавио за то веома меродавни др Шкулић. Историја тог стравичног Првог светског рата одавно је добро позната. Цео век најодговорнији за њега настојали су да ,колико је то могуће, са себе пребаце кривицу,или део исте,на неког другог. Чиниће се то и даље.Сеимо се оне познате мудрост да "ко губи има право да се љути",у овом случају да не говори истину. Чему сада код нас превише нервозе због одређених неистина о нашој кривици. Наши,а и многи други у свету,историчари ће изнети доста истинитих чињеница и препустимо њима ту главну улогу. Данас чусмо да је министар спољних послова Аустрије снажно подржао наш приступ у ЕУ.Ових дана у Београду је имао запажену,успешну,посету председник њихове привредне коморе.Са Аустријом имамо веома вредну економску сарадњу. ОКо3оо.ооо Срба живи у њој без проблема. Бивши канцелар је саветник наше Владе за спољну политику. Зашто онда

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja