petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 13.02.2014. u 15:00

Od­bra­na sit­nih lo­po­va

U vre­me onih sne­žnih na­no­sa, zre­nja­nin­skoj po­li­ci­ji je pri­ja­vlje­no ne­ko­li­ko slu­ča­je­va kra­đe iz za­ve­ja­nih vo­zi­la na pu­tu Sta­ji­će­vo–Zre­nja­nin. Ukra­de­ni su ce-de ple­jer, toč­ko­vi, naf­ta iz re­zer­vo­a­ra, aku­mu­la­tor, pr­va po­moć... U jed­nim no­vi­na­ma ta vest je na­slo­vlje­na sa­mo jed­nom reč­ju: Sra­mo­ta.

I ra­ni­je smo ih slu­ša­li, slič­ne. U Kra­gu­jev­cu ukra­li ba­kar­no po­sto­lje za več­nu va­tru na stra­ti­štu iz­gi­nu­lih đa­ka, u Be­o­gra­du spo­men-plo­ču Ago­sti­na Ne­ta, od­ne­li bron­za­nu bi­stu na­rod­nog he­ro­ja, opljač­ka­li cr­kvu... Sra­mo­ta.

Ovo ni­su sa­mo kra­đe, ni­ti sa­mo kri­mi­nal. To su sit­ne kra­đe krup­nog zna­če­nja. To su ve­sti o pro­pa­sti na­ro­da u Sr­bi­ji na­ših da­na. Ka­da ne po­sto­ji ni­šta što bi bi­lo to­li­ko sve­to da se ne bi sme­lo ukra­sti.

Od­u­vek se kra­lo i uvek će, ali su po­sto­ja­la vre­me­na ka­da su i lo­po­vi ima­li ne­ko svo­je čoj­stvo. Zna­lo se da se ne­što jed­no­stav­no – ne kra­de. Da po­sto­je si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma se ne kra­de i me­sta na ko­ji­ma se ne kra­de. Bi­lo je sve­ga i sva­če­ga za kra­đu i ukra­sti je bi­lo sra­mo­ta.

Bi­lo je ne­pi­sa­no pra­vi­lo: ne pljač­ka­ju se žr­tve pri­rod­nih ne­po­go­da, ne pljač­ka­ju se gro­blja i stra­ti­šta, bi­ste he­ro­ja, cr­kve... Ne pljač­ka se pro­sjak, sle­pac, ubo­žnik...

Šta se to do­go­di­lo sa sit­nim lo­po­vi­ma na­ših da­na? Od­go­vor na ovo pi­ta­nje ne da­je kri­mi­na­li­sti­ka, već so­ci­o­lo­gi­ja i so­ci­jal­na psi­ho­lo­gi­ja. Lju­di su isti, ni­su se pro­me­ni­li ni sit­ni lo­po­vi. Pro­me­ni­le su se okol­no­sti. Sve vi­še je lju­di ko­ji kra­du jer ne­ma­ju iz­bor. Kra­du ba­kar­nu ži­cu sa tran­sfor­ma­to­ra pod struj­nim na­po­nom, jer ne­ma­ju šta da iz­gu­be, osim ži­vo­ta. A ži­vot je naj­jev­ti­ni­ji. Be­o­grad­ski advo­kat i kri­mi­no­log Ra­to­mir B. Voj­vo­dić na­veo je da su „Ame­ri­kan­ci iz­ra­ču­na­li da je­dan ljud­ski ži­vot vre­di 80 mi­li­o­na do­la­ra!“ Ali to su ne­ki dru­gi ljud­ski ži­vo­ti.

Dok ko­ra­čam ure­đe­nim še­ta­li­štem po­red Ku­pin­ca, u Obre­nov­cu, gle­dam, na sva­kih de­set me­ta­ra su ban­de­re sa sve­tilj­ka­ma na sun­če­vu ener­gi­ju. I sva­ka ima svoj tran­sfor­ma­tor (ili ka­ko se to već na­zi­va). U stva­ri, osta­la su sa­mo ku­ći­šta a iz njih su po­ču­pa­ne sve ži­ce i osta­lo što se na ot­pa­du mo­že pro­da­ti. Zbog to­ga še­ta­ča ob­u­zi­ma tu­ga, bes, pa i ne­moć. Naj­pre bes na lo­po­ve a on­da na one ko­ji su ih uči­ni­li lo­po­vi­ma.

U ze­mlji u ko­joj je pri­vi­le­gi­ja bi­ti za­po­slen, u stal­nom stra­hu da to ne­će du­go tra­ja­ti, ogro­man broj lju­di une­zve­re­nih oči­ju gle­da u bu­duć­nost ko­je ne­ma. A ži­vi se u sa­da­šnjo­sti, pra­vo je ču­do ka­ko. Mno­gi go­di­na­ma mo­le da im se is­pla­ti za­ra­đe­no, dve-tri-pet go­di­na za­o­sta­lih pla­ta – a kad re­či­ma i su­za­ma ne mo­gu do­ći do svo­ga, se­ku se­bi pr­ste, mi­sle, ta­ko će ne­kog umi­lo­sti­vi­ti. A Ne­kog je baš bri­ga.

Kad se osta­ne sa­svim bez pri­ho­da, kad se vi­še ni­šta ni­kom pro­da­ti ne mo­že, ka­da se ne­ma kud, i po­šte­ni lju­di po­sta­ju lo­po­vi. Ili lo­po­vi ili sa­mo­u­bi­ce. I ubi­ce, de­ša­va se.

Za­to se ne lju­tim na lju­de ko­ji kra­du čak i po­sto­lje več­ne va­tre, i bi­ste he­ro­ja, i cr­kve­ne pa­re i kon­di­re, i ...

Oni je­su lo­po­vi sa sta­no­vi­šta prav­nog, kao ta­kvi mo­gu bi­ti osu­đe­ni i za­tvo­re­ni, što je nji­ma mo­žda je­di­na na­da u bo­lje su­tra. Jer u za­tvo­ru ima da se je­de i spa­va u to­plom. Ali, avaj, za­tvo­ri su pu­ni.

Ško­le po se­li­ma ga­snu kao po­sled­nji žar u mra­ku, a za­tvo­ri cve­ta­ju.

Na po­čet­ku smo 21. ve­ka i opet (bez pre­stan­ka) pred isto­rij­skim od­lu­ka­ma, isto­rij­skim pre­kret­ni­ca­ma i da­tu­mi­ma, kao i po­čet­kom dva­de­se­tog, sa­mo što su on­da ra­to­vi (bal­kan­ski i Pr­vi svet­ski) bi­li na po­mo­lu, a ovo­vre­me­ni su upra­vo mi­nu­li.

Ima li raz­li­ke iz­me­đu po­me­nu­ta dva po­čet­ka ve­ka? Šta se pro­me­ni­lo?

Da je živ, po­sle sto go­di­na (tač­ni­je – 104), ka­kvu bi Vla­di­slav Pet­ko­vić Dis (1880–1917) sa­ti­rič­nu pe­smu na­pi­sao da­nas? To ne zna­mo, ali zna­mo ka­kvu je na­pi­sao on­da. Za pod­se­ća­nje sa­mo ne­ko­li­ko stro­fa:

„Raz­vi­lo se cr­no vre­me opa­da­nja,/ Na­bu­jao šljam i raz­vrat i po­ro­ci,/ Po­di­gao se tru­li za­dah pro­pa­da­nja, /Umr­li su svi he­ro­ji i pro­ro­ci./ Raz­vi­lo se cr­no vre­me opa­da­nja. (...)

Po­kra­de­ni svi hra­mo­vi i ći­vo­ti, /Isme­ja­ne sve vr­li­ne i po­šte­nje, /Po­ni­že­ni svi gro­bo­vi i ži­vo­ti, /Upr­lja­no i ope­lo i kr­šte­nje. /Po­kra­de­ni svi hra­mo­vi i ći­vo­ti. (...)

Od pan­du­ra stvo­ri­li smo ve­li­ka­še, /Do­sto­jan­stva po­de­li­še idi­o­ti, /Lo­po­vi nam iz­ra­đu­ju bo­ga­ta­še, /Mrač­ne du­še na­zva­še se pa­tri­o­ti. /Od pan­du­ra stvo­ri­li smo ve­li­ka­še.

Svo­ju mu­drost ras­to­či­smo na iz­bo­re, / Svo­ju hra­brost na pod­va­le i obe­de, Bu­duć­no­sti za­tro­va­smo sve iz­vo­re,/ A po­ra­ze pro­gla­si­smo za po­be­de. / Svo­ju mu­drost ras­to­či­smo na iz­bo­re.

Pod sra­mo­tom ži­vi na­še po­ko­le­nje, /Ne ču­ju se ni pro­te­sti ni ja­u­ci;/ Pod sra­mo­tom ži­vi na­še jav­no mnje­nje, / Na­ra­šta­ji, ko­ji si­šu ko pa­u­ci. / Pod sra­mo­tom ži­vi na­še po­ko­le­nje.

Po­mr­či­na pri­ti­snu­la na­še da­ne,/ Ne vi­di se jad­na na­ša ze­mlja hu­da; / Al kad po­žar po­du­hva­ti na sve stra­ne, / Ku­da će­mo od sve­tlo­sti i od su­da! / Po­mr­či­na pri­ti­snu­la na­še da­ne.“

Komentari13
d200e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

пинк Пантер
Свиђа ми се овај осврт јер привучује пажњу на месту где треба. Постоји крађа и ово што је описано у тексту. Да се ђаво постиди... но нешто друго: Што слике ваших коментатора објављујете у црно-бело као у читуљама ? Мислим да би то требало мењати. Времена су друга и није потребно на фарбама штедети. А ови портети у сиво на мене не делују нешто отмено.
mica prica
Vecina komentatora uopste nije razumela tekst I poruku.Oni sa redovnim primanjima ne razumeju one bez posla,bolesne,ocajne.Autor uopste ne opravdava kradju vec ukazuje da je vlast u Srbiji prosto naterala neke da postanu lopovi.Nisu svi lopovi.Samo neki.Reskiraju svoj zivot za male pare.Besmisleno u normalnoj zemlji ali ne u truloj.
jedna gradjanka
@ Предраг Брајовић, Potpisujem Vas komentar. Nacin razmisljanja je upravo taj koji nas je doveo na dno dna po pitanju morala. Traziti pravdanje za lopovluk je u najmanju ruku bezobrazno. To je linija lakseg otpora kojom se ide pravdajuci se nemastinom a nemastina i jeste nastala zbog lopovluka. Nije stoga ni cudo sto se prevare u drustvu podrzavaju kao ''sposobnost'' da se neko prevari umesto da se tako nesto osudjuje. Tek kada budemo dostigli stepen divjenja postenju umesto lopovluku tek tada se mozemo nadati spasu. Sve dotle propadacemo dublje i dublje ako jos nismo dostigli dno dna a ja mislim da jesmo.
Dusica .
''Про­ме­ни­ле су се окол­но­сти. Све ви­ше је љу­ди ко­ји кра­ду јер не­ма­ју из­бор. '' ne svidja mi se ovaj tekst. Zasto? Pa zato sto se nalazi izgovor za lopovluk. U nekim africkim zemljama crnci smatraju da treba pljackati i krasti od zapadnjaka jer misle da su na zapadu po definiciji svi bogati. A nije tako. Svuda pa i na zapadu ljudi rade i to mnogo rade da bi imali nesto i stekli bilo kakav imetak rade godinama i celi svoj zivot. A kod nas sudije, lekari, profesori... svi se pravdaju da ne rade nista jer su im, zaboga, male plate. Ili su uslovi rada navodno losi. Ima jedna narodna izreda da rdjavom .... sve smeta. Sve je stvar mentaliteta i bezobrazluka. Ukrasti je sramota kao i lagati. Ali to se uci u kuci, od malena, u skoli... svuda. Student koji moze da kupi diplomu nece da uci. Zasto bi. Sudija koji opstaje kao sudija iako nista ne radi a jos prima i ispod stola takodje. Zardjali lanac je sve duzi ali mora jednoga dana puci. Ako ne milo a ono silom. Ta sila je blizu.
Predrag Pavlovic
Ne slazem se sa rezovanjem pisca.Onemocali siromah mozda mora da ukrade kad je gladan, medjutim oni mladji I snago mogu sebi da zarade na posten nacin da prezive.Onaj ko moze da se popenje na banderu da bi ukrao 100din / ili 100EU/ otpada I napravi drustvu 1oo puta vecu stetu je za "padinsku skelu"da se prevaspita uz prinudan rad. Lezanje u zatvoru /radno sposobnih/ bez korisnog rada' mozda moze sebi da dozvole ekonomski bogatij drzave.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja