subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 16.02.2014. u 15:00 Ivan Aran­đe­lo­vić

Ne brinem za nas u EU

Film „Mon­te­vi­deo, vi­di­mo se”, u re­ži­ji Dra­ga­na Bje­lo­gr­li­ća, vi­de­lo je do sa­da 400.000 gle­da­la­ca. Kao i u slu­ča­ju pr­ve pri­če o uspe­hu ju­go­slo­ven­ske fud­bal­ske re­pre­zen­ta­ci­je, sa­sta­vlje­ne sa­mo od srp­skih igra­ča, i ovaj film na­i­šao je na do­bre kri­ti­ke, ve­li­ku gle­da­nost u Sr­bi­ji i re­gi­o­nu (već vi­đen u Sko­plju), ali i na su­ze i pi­ta­nja za­što se ne­kad ži­ve­lo bo­lje i za­što su na­ši pre­ci bi­li bo­lji lju­di. Su­ze ni­su te­kle sa­mo na li­ci­ma gle­da­la­ca, već je i re­di­telj Dra­gan Bje­lo­gr­lić pla­kao.

Za­što ste za­pla­ka­li ne­dav­no u Gra­ča­ni­ci na pret­pre­mi­je­ri fil­ma?

Svo­je­vre­me­no sam re­kao se­bi: kad bu­deš re­ži­rao film pre­mi­jer­no ćeš ga pri­ka­za­ti na Ko­so­vu. To je moj od­nos pre­ma de­lu mog na­ro­da ko­ji je naj­u­gro­že­ni­ji i te­ri­to­ri­ji ko­ju sma­tram de­lom Sr­bi­je. Sva­ko­dnev­no slu­ša­mo da je Ko­so­vo Sr­bi­ja, pa sam se za­pi­tao šta sva­ko od nas mo­že da ura­di a da to ne osta­ne na ni­vou de­ma­go­ške pa­ro­le. Imao sam po­tre­bu da ura­dim ne­što za Sr­be na Ko­so­vu. A odlaskom ta­mo pro­bu­di­la se u me­ni ne­ka ve­li­ka tu­ga, ta­las emo­ci­ja ko­je ni­sam mo­gao da kon­tro­li­šem.

Ka­ko oce­nju­je­te od­nos dr­ža­ve pre­ma srp­skom ži­vlju na Ko­so­vu?

Ni­je na me­ni da oce­nju­jem. Ipak, pi­tam se da li bi­smo bo­lje re­ši­li ko­sov­ski pro­blem da smo mu pre 20 go­di­na pri­stu­pa­li kao da­nas. Sa­da iz­gle­da da pu­tem kom­pro­mi­sa kre­će­mo sa­mo ka­da smo na­te­ra­ni. Ka­da je pro­pao Mi­lo­še­vi­ćev su­lu­di pro­je­kat kon­tro­li­sa­ne dik­ta­tu­re ma­nji­ne nad ve­ći­nom, za­što se ni­je kre­nu­lo pu­tem eko­nom­ske su­per­i­or­no­sti i do­mi­na­ci­je ka­pi­ta­la? Za­što na­ši pri­vred­ni­ci ni­su ku­pi­li od­re­đe­na stra­te­ška pred­u­ze­ća: „Trep­ču”, „Elek­tro­pri­vre­du”, tu­ri­stič­ki kom­pleks na Bre­zo­vi­ci?

Ep­ski pri­stup re­ša­va­nju ovog pro­ble­ma – za­kli­nja­nja pred bo­gom da ni­ka­da ne­će­mo da­ti svo­ju sve­tu te­ri­to­ri­ju – zvu­či do­bro, ali ni­je dao re­zul­ta­te. Ko­so­vu je uvek fa­li­lo kon­kret­nih re­še­nja na te­re­nu. Osnov­ni pro­blem sa­vre­me­ne srp­ske po­li­ti­ke je­ste od­su­stvo du­go­roč­ne stra­te­gi­je, ka­ko po pi­ta­nju Ko­so­va ta­ko i za osta­le te­me.

Da li će­te gla­sa­ti na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma?

Gla­sa­ću. Za pret­hod­ne iz­bo­re ni­sam bio u ze­mlji.

Da li su vas po­zi­va­li da po­dr­ži­te ne­ko­ga sa­da?

Ot­ka­ko je po­če­la kam­pa­nja, ni­sam imao ni­je­dan kon­kre­tan po­ziv. Ali bi­lo je ne­kih is­pi­ti­va­nja, pre­ko ne­kih lju­di, da li že­lim da se pri­klju­čim. Do sa­da sam bio vr­lo ja­san da me po­li­ti­ka na taj na­čin ne za­ni­ma.

Ko­šta li vas to što se ne de­kla­ri­še­te za „ove” ili „one” po­li­ti­ča­re?

Ne ko­šta me ni­šta. Ni­sam pri­pa­dao onom de­lu in­te­lek­tu­al­ne eli­te ko­ja je po­sle pe­to­ok­to­bar­skih pro­me­na, jef­ti­nim ula­skom u po­li­ti­ku, po­ku­ša­la da ostva­ri svo­je in­te­re­se, ne ve­ru­ju­ći da to mo­že da uči­ni kroz pro­fe­si­o­nal­no de­lo­va­nje. Da bi ta eli­ta ko­nač­no vra­ti­la svo­ju te­ži­nu ona mo­ra da de­lu­je ne­za­vi­sno, da kon­struk­tiv­no na­pa­da zva­nič­nu po­li­ti­ku i da bu­de njen kon­tro­lor. Ta­kva tre­ba da bu­de i pre­ma vla­sti i opo­zi­ci­ji i pre­ma cr­kvi i svim osta­lim in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma. Ako ima kri­tič­ki od­nos, na­rod će da je uva­ža­va, ka­o i po­li­tič­ka eli­ta. A ka­da kul­tur­na eli­ta bez­re­zer­vno poč­ne da po­dr­ža­va po­li­ti­ča­ra, po­go­to­vu onog na vla­sti, kao što se de­ša­va­lo u sko­ri­joj isto­ri­ji, ona gu­bi auto­ri­tet. Pr­ve udar­ce kul­tur­noj eli­ti za­dao je Mi­lo­še­vić, a oni po­sle nje­ga kao da su tu prak­su na­sta­vi­li, sa­mo dru­gim me­to­da­ma. Shva­ti­li su da je to do­bar si­stem vla­da­nja: otu­pi oštri­cu in­te­li­gen­ci­je i ima­ćeš ma­nje pro­ble­ma.

Niz pa­ro­di­ja pro­stru­jao je in­ter­ne­tom po­sle vre­men­skih ne­pri­li­ka u Fe­ke­ti­ću to­kom ko­jih je pr­vi pot­pred­sed­nik Vla­de Alek­san­dar Vu­čić spa­sa­vao za­ve­ja­ne. Kao umet­nik, ka­ko ste vi­de­li po­stav­ke na­do­gra­đe­nih sni­ma­ka i fo­to­gra­fi­ja ko­je su gra­đa­ni ka­či­li na veb?

Za me­ne je to bio po­zi­ti­van sig­nal du­ha i kri­tič­kog mi­šlje­nja ko­ji ne mo­že da se za­tre. Lju­di su spon­ta­no od­re­a­go­va­li na ne­što što su pre­po­zna­li kao de­ma­go­gi­ju. To je do­bro i za Vu­či­ća i za nas, da na­rod re­a­gu­je na ono što mi se uči­ni­lo da je „fal­še­ri­ca”. Dok god to po­sto­ji, ima na­de za nas. Pri­me­tio sam po­sled­njih me­se­ci da lju­di ša­pu­ću ka­da pri­ča­ju o Vu­či­ću. Se­ćam se da se ta­ko ne­kad ša­pu­ta­lo o Slo­bi. On­da se o nje­mu go­vo­ri­lo gla­sno, ali se ša­pu­ta­lo o Mi­ri i JUL-u. To je ne­ka vr­sta stra­ha, auto­cen­zu­re i ira­ci­o­nal­nog pra­vlje­nja kul­ta lič­no­sti ko­ji je opa­san. Ni­jed­nom po­li­ti­ča­ru ne bi­smo sme­li da do­zvo­li­mo ogrom­nu po­li­tič­ku moć. A ni on se­bi ne bi smeo to da do­zvo­li.

Ka­kvu Sr­bi­ju vi­di­te u Evrop­skoj uni­ji?

Na­dam se bo­lju. Ma­da je ula­zak u EU da­nas kao ka­da ode­te na ne­ku do­bru žur­ku, ali u pet sa­ti uju­tru. Sve što va­lja je po­pi­je­no i po­je­de­no, naj­bo­lje de­voj­ke su već oti­šle, a va­ma su osta­li sa­mo osta­ci hra­ne i pi­ća i de­voj­ke ko­je ni­ko ne­će. Ipak, ne bri­nem to­li­ko za nas u EU. Tre­ba sa­mo vi­še da se ba­vi­mo so­bom, i in­di­vi­du­al­no i na ši­rem pla­nu, da ne­gu­je­mo na­šu sa­mo­svest, isto­ri­ju, kul­tu­ru i ko­re­ne. Ne­će­mo se po­gu­bi­ti u glo­bal­noj po­de­li ka­ra­ta, ali u toj ras­po­de­li mo­ći eko­no­mi­ja će nam bi­ti ogro­man pro­blem. Ne­mam pa­met za vi­so­ku eko­no­mi­ju i ni­je mi ja­sno ka­ko će­mo da na­pre­du­je­mo ako se nu­di­mo sa­mo kao jef­ti­na rad­na sna­ga. Na­rod mo­že­mo da za­po­sli­mo je­di­no ka­da Nem­ci­ma ili Šve­đa­ni­ma ob­ja­sni­mo da ne­što mo­gu jef­ti­ni­je da na­pra­ve kod nas. Ako smo već jef­ti­na rad­na sna­ga, tre­ba da bu­de­mo pa­met­ni pa da, po­put Ki­ne­za, raz­vi­je­mo pri­vre­du i poč­ne­mo da pra­vi­mo na­še pro­iz­vo­de ko­je će­mo iz­vo­zi­ti. Či­ni mi se da je to pro­blem svih ma­lih si­ro­ma­šnih na­ro­da, ne sa­mo naš.

Ne­dav­no je BiH pro­tre­slo ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na. Šta to „bo­san­sko pro­le­će” do­no­si re­gi­o­nu?

Bri­nem se da ne pre­ra­ste u no­vo me­đu­na­ci­o­nal­no kla­nje. Na­rod se po­bu­nio pro­tiv re­zul­ta­ta tran­zi­ci­je. Svi smo ušli u tran­zi­ci­ju na­da­ju­ći se da će pre­la­zak iz jed­nog si­ste­ma u dru­gi do­ne­ti bo­lji­tak. Is­po­sta­vi­lo se da se tran­zi­ci­ja pre­tvo­ri­la u do­bro or­ga­ni­zo­va­nu pljač­ku u ko­joj se ma­lo lju­di do­bro sna­šlo, uve­ća­lo svoj ka­pi­tal i osta­vi­lo dru­ge na uli­ci. Ne­za­do­volj­ni su iza­šli na tr­go­ve i bu­ne se bez ja­sne ide­je šta da ura­de. Si­stem ko­ji vla­da im ka­že: ako ste ne­za­do­volj­ni – ide­mo na iz­bo­re. Na iz­bo­ri­ma će opet da gla­sa­ju za iste lju­de ko­ji će se dru­ga­či­je ras­po­re­di­ti. Slič­ni pro­ble­mi su u Is­toč­noj Evro­pi, Ukra­ji­ni..., a ne sa­mo na Bal­ka­nu. Ne znam šta su do­me­ti „bo­san­skog pro­le­ća” osim kon­sta­ta­ci­je da je na­rod ne­za­do­vo­ljan. Bez vi­zi­je se ne mo­že pra­vi­ti re­vo­lu­ci­je. Fa­za li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma je za­vr­še­na, ušli smo u fa­zu kor­po­ra­tiv­nog ka­pi­ta­li­zma ko­ji u svo­joj tr­ci s ka­pi­ta­lom pra­vi sve ve­će so­ci­jal­ne raz­li­ke i to će se ve­ro­vat­no za­vr­ši­ti ne­kom ve­li­kom re­vo­lu­ci­jom, ali sa­mo on­da ka­da se ja­sno bu­de is­kri­sta­li­sa­la ide­ja za­što se ona spro­vo­di. Ako je ide­ja da mi ko­ji ru­ši­mo uzme­mo oni­ma ko­ji ima­ju, ti­me ni­šta ne­će­mo po­sti­ći.

Vaš pr­vi „Mon­te­vi­deo” vi­de­lo je vi­še od po­la mi­li­o­na gle­da­la­ca. Ne­dav­no ste na Kon­kur­su FCS-a za sti­mu­la­ci­ju gle­da­no­sti do­bi­li nov­ča­na sred­stva. Si­stem u ki­ne­ma­to­gra­fi­ji se us­po­sta­vlja?

To je je­dan od pr­vih po­zi­tiv­nih po­ma­ka. U pro­te­klih go­di­nu da­na u FCS-u je na­pra­vlje­no ne­ko­li­ko po­zi­tiv­nih po­ma­ka. Ka­da je DS do­šao na vlast ima­li smo ve­li­ka oče­ki­va­nja baš na po­lju kul­tu­re. Za se­dam go­di­na vla­da­vi­ne, DS ni­šta ni­je ura­dio u kul­tu­ri. Kao da im je bio va­žan taj adver­taj­zing pri­stup, da na­đu ne­ku fi­gu­ru ko­ja le­po iz­gle­da i do­bro pri­ča, a ma­nje je bit­no šta će da ra­di.
No­vi­na ko­ja je uve­de­na u FCS-u, po kom se zna da uspeh na fe­sti­va­li­ma kao i gle­da­nost fil­mo­va u bi­o­sko­pi­ma, re­di­te­lji­ma i pro­du­cen­ti­ma do­no­se sti­mu­la­ci­je za no­vi film je va­žan ko­rak na­pred. Bit­no je da to funk­ci­o­ni­še po auto­ma­ti­zmu i da ne po­sto­je ko­mi­si­je ko­je to vred­nu­ju.

A šta je sa stra­te­gi­jom u fil­mu?

Mo­ra da se na­pra­vi stra­te­gi­ja šta se oče­ku­je od srp­skog fil­ma. Tre­ba da se sta­vi ak­ce­nat na fil­mo­ve ko­ji vra­ća­ju pu­bli­ku u bi­o­sko­pe. Ako nam je plan da sni­mi­mo 10 fil­mo­va go­di­šnje, pet bi tre­ba­lo da ima­ju ko­mer­ci­jal­ni a pet fe­sti­val­ski po­ten­ci­jal. Išao bih na se­dam pre­ma tri u ko­rist ko­mer­ci­jal­nog fil­ma. Ima­li smo pe­ri­od ka­da su „Pod­ze­mlje”, „Le­pa se­la...”, „Ubi­stvo s pred­u­mi­šlja­jem”, „Ra­ne”, „Cr­na mač­ka be­li ma­čor”, „Bu­re ba­ru­ta” „Ap­so­lut­nih sto”... bi­li autor­ski a vr­lo gle­da­ni fil­mo­vi. Jed­no od va­žnih do­stig­nu­ća oba fil­ma „Mon­te­vi­deo” je što su vra­ti­li ve­ru da ko­mer­ci­jal­ni pri­stup ne is­klju­ču­je autor­stvo i kva­li­tet. Ni­smo pot­ce­ni­li pu­bli­ku. Ve­ro­va­li smo da će na­rod, iako op­hr­van kič sa­dr­ža­ji­ma s ve­ći­ne me­di­ja, zna­ti da pre­po­zna kva­li­tet i is­kre­nu emo­ci­ju.

Da li će­te se pro­tiv tog ki­ča na TV, me­đu ko­ji­ma je i „po­ro­blja­va­nje” srp­skih ka­na­la tur­skim se­ri­ja­ma, bo­ri­ti i se­ri­jom o Ne­ma­nji­ći­ma?

Još ne­mam ja­snu ide­ju i kon­kret­nu pri­ču: da li će­mo kre­nu­ti od Ne­ma­nje ili Sve­tog Sa­ve i Ste­fa­na Pr­vo­ven­ča­nog ili ne­kog dru­gog. Po­ku­ša­va­mo da na­pra­vi­mo kre­a­ti­van tim ko­ji bi osmi­slio ja­san ugao sa­gle­da­va­nja tog pe­ri­o­da i šta že­li da se is­pri­ča tom pri­čom. Pe­ri­od sred­njo­ve­kov­ne Sr­bi­je je vr­lo in­spi­ra­ti­van. O tom vre­me­nu po­sto­ji vi­še pre­da­nja, a ma­nje isto­rij­skih fa­ka­ta. To mo­že da bu­de i pred­nost i ma­na. U sva­kom slu­ča­ju, i ako ja to ne bu­dem ra­dio, ta­kav pro­je­kat nam je po­tre­ban jer ta­kvu isto­ri­ju na­ro­di u okru­že­nju ne­ma­ju, a mi bismo tre­ba­li ko­nač­no da poč­ne­mo da se ba­vi­mo na­šom.

---------------------------------------

Iz dru­gog ugla

Ko­li­ko je „Rav­na go­ra”, u ko­joj tu­ma­či­te lik Ti­ta, us­pe­la da po­mi­ri čet­ni­ke i par­ti­za­ne?
„Rav­nu go­ru” sam do­ži­veo kao dru­gi, umet­nič­ki po­gled na po­če­tak Dru­gog svet­skog ra­ta. O tom pe­ri­o­du 40 go­di­na se pri­ča­lo iz jed­nog ugla, pa za­što ne bi­smo sa­da sni­ma­li i iz dru­gog ugla. Ba­ji­će­vu ide­ju da sni­mi tu dram­sku tri­lo­gi­ju, či­ji je „Rav­na go­ra” pr­vi deo, ni­sam do­ži­veo kao že­lju da na­pra­vi re­vi­zi­ju isto­ri­je. Imam uti­sak da pr­vi ci­klus ni­je po­sta­vio pra­va pi­ta­nja. Gle­da­o­ci su oče­ki­va­li da se ne­ka pi­ta­nja kon­kret­ni­je otvo­re. Ako bu­de na­stav­ka, na­dam se da će se od­re­đe­ni isto­rij­ski do­ga­đa­ji kon­kret­ni­je tre­ti­ra­ti.

---------------------------------------

Ta­so­vac stra­teg

Oče­ku­je­te li da Ivan Ta­so­vac, kao mi­ni­star za kul­tu­ru, i Sr­đan Dra­go­je­vić, kao SPS po­sla­nik u Na­rod­noj skup­šti­ni, mo­gu da po­mog­nu kul­tu­ri i fil­mu?
Imam ve­li­ka oče­ki­va­nja od Ta­sov­ca ako osta­ne na toj funk­ci­ji u no­voj vla­di. Po­sle du­žeg vre­me­na či­ni mi se da pre­po­zna­jem ozbi­ljan po­ku­šaj us­po­sta­vlja­nja kon­cep­ta u kul­tu­ri. Ima­li smo očaj­ne re­sor­ne mi­ni­stre od 5. ok­to­bra. Po­sled­nji do­bar mi­ni­star kul­tu­re bi­la je Na­da Po­po­vić Pe­ri­šić ko­ja je u vre­me Mi­lo­še­vi­ća ura­di­la si­stem­ske po­ma­ke za kul­tu­ru. Imam uti­sak da je Ta­so­vac pr­vi ko­ji po­sle to­li­ko go­di­na si­stem­ski po­ku­ša­va da ure­di kul­tu­ru i da na­pra­vi stra­te­gi­ju.
Dra­go­je­vić je bio ak­ti­van kao po­sla­nik i po­sta­vljao je pi­ta­nja ko­ja se du­go ni­su ču­la u Skup­šti­ni. Ko­li­ko god da mi ni­je dra­go što je po­stao po­sla­nik, jer mi je to ne­spo­ji­vo s njim, ako bu­de i da­lje u par­la­men­tu mo­žda me de­man­tu­je i po­ka­že da ni­je ušao u Skup­šti­nu sa­mo da bi imao re­dov­na pri­ma­nja.

Komentari23
e7f2d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Viki V.
Volim ovakve ličnosti. Jednostavno se izražava, razložno razmišlja, pošteno ponudi narodu svoj rad. A radi odlično!! Da nam je više takvih umetnika i drugih javnih ličnosti. Ogrezli smo u praznjikavom javnom govoru u kome je jedini sadržaj stranački hvalospev ili pljuvačina. O žutilu da i ne pričam...
B. Petrovic
Necemo da budemo jeftina radna snaga vec da nasu ekonomiju razvijamo poput Kineza, ako se ne varam kineska ekonomija zasniva se bas na tu jeftinu radnu snagu.
Miroslav Majkl Djordjevic
Retki su intervjui ovog kalibra kao ovaj sa g. Bjelogrlicem. Intervju je prozet dubljim osecanjima, kao njegov prikaz posete Kosovu. Takodje pun je zdravog razume, koga nema na pretek kod srpske elite. I sto je najvaznije, ceo intervju odise integritetom i iskrenoscu. Takvi Srbi mora da se upoznaju i skupe i pocnu da daju novi ton i oblik, karakter i pravac drzavi i drustvu da bi se Srbija sacuval i unapredila u ovom veku.
Pantelija radovanovic
Das wonder fon Bern VS Montevideo! Nemci su ovo odradili na istu temu i prvu pobedu sa SP 1954. godine.
rocco s.
Lep clanak sa mnogo pitanja i malo odgovora ali sasvim dovoljno za ograniceni prostor jedne novinske kolumne. Dragan kao i mnogi drugi srpski intelektualci bi trebali da sagledaju realne mogucnosti srpskog drustva i da ne podizu lestvicu uspeha previsoko,. To uvek put ka rezignaciji i beznadju. Porediti Srbe sa Kinezima je upravo to sto vas u startu obeshrabruje da krenete u bilo kakve promene. Zato se treba zadovoljiti onime sto je maksimalno moguce postici sa nasim potencijalima u realnom prostoru i vremenu. Svi smo mi razliciti. Na ovom Svetu ima mesta za sve, samo sto svi ne mogu biti na prvom mestu. Jednom kad covek zna gde mu je mesto on nadje svoj mir i spokojstvo. Zar to nije put ka sreci? Sta je lose raditi trecerazredne poslove ako niste sposobni za nesto bolje? To ne znaci da ste vi manje vredni od nekog iz EU. Vas cene koliko ste vredni i dobri u svom poslu. Naravno i vi morate ceniti druge. Dragan je cini mi se to bolje uradio u svojim filmovima nego u svojim komentarima

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja