nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:12

Prestoničkim ulicama kroz Prvi svetski rat

Autor: N. Belićsreda, 19.02.2014. u 10:16
Водич Владимир Дуловић показује фотографију споменика Карађорђу који је до Првог светског рата био на месту где је сада Споменик захвалности Француској (Фото З. Анастасијевић)

Putešestvije jezgrom prestonice kroz zaostavštinu Prvog svetskog rata u stogodišnjici od početka ovog istorijskog sukoba biće od početka marta deo organizovane turističke ponude. U toku jednog dana, moći će da se posete najznamenitija zdanja i spomenici iz ove epohe. Slavija, Terazije, Zeleni venac, vrh Košutnjaka, Kalemegdan... samo su neke od lokacija obuhvaćenih programom, kao mesta na kojima i danas postoje svedočanstva o epohi Velikog rata.

Zvanični naziv ovog „putovanja” u društvu vodiča, koje je juče promotivno realizovano za predstavnike medija, jeste „Beograd u Prvom svetskom ratu”. Početak rute je na Trgu Slavija, gde će učesnici čuti uvodnu priču o uzrocima sukoba između imperije Habzburga i kraljevine pod krunom Karađorđevića. Odatle se ide do ugla ulica Krunske i Svetozara Markovića, gde se nalazio Konzulat Austrougarske. Na ovom mestu tadašnji ruski ambasador Nikolaj Hartvig pokušao je da spreči obračun Beča sa Srbijom, a usred tih napora je i preminuo od srčanog udara.

U turu je uključen i obilazak nekadašnjeg Dvorskog, a danas Pionirskog parka u kome je kamena osmatračnica srpske Vrhovne komande sa Solunskog fronta, a zatim i prolazak pored dvorova u kojima su danas smešteni Predsedništvo i Skupština grada. Pešačka tura obuhvata i Terazije, gde je jedna od stanica Krsmanovićeva kuća, u kojoj je 1. decembra 1918. proglašeno ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. U blizini su i Viktorovićeva apoteka koja je imala važnu ulogu u uličnim borbama 1914. i hotel „Moskva”, stecište oficira organizacije „Crna ruka”.

Pionirski park: kamena osmatračnica srpske Vrhovne komande sa Solunskog fronta

Učesnici programa „Beograd u Prvom svetskom ratu” nakon toga niz Terazijski park spuštaće se do Zelenog venca, gde su u se okolnim kafanama okupljali Gavrilo Princip i njegovi drugovi iz Mlade Bosne. Posle toga na redu je poseta Topličinom vencu, čiji je park nekada bio groblje austrougarskih vojnika poginulih u uličnim okršajima 1915. sa spomen-česmom koju su podigle okupacione vlasti. Danas je tu park u kome je spomenik vojvodi Vuku. Deo ture je vidikovac nad Karađorđevom ulicom i Pristaništem, delovima grada gde su pale prve žrtve u Velikom ratu. 

Sledeća etapa je Kalemegdan sa obilaskom Spomenika zahvalnosti Francuskoj i crkve Ružice, nekadašnje garnizonske bogomolje, gde se nalazi i kosturnica srpskih vojnika poginulih u odbrani prestonice. Sa tog mesta učesnici ture mogu da produže kombijem do lokacije na Dorćolu, gde je major Dragutin Gavrilović održao istorijski govor u oktobru 1915.

– Odavde se vozimo ka Novom groblju, gde su francusko, italijansko i austrougarsko vojno groblje. Završavamo posetu ovom kompleksu kod Kosturnice branilaca Beograda, a zatim putujemo do vrha Košutnjaka i nekadašnjeg nemačkog groblja, sa dva spomenika koja su Nemci podigli 1916 – veći svojim vojnicima i jedan manji posvećen njihovim hrabrim srpskim protivnicima – navode u agenciji „Magelan” koja organizuje turu „Beograd u Prvom svetskom ratu”.

------------------------------------------------------------------------

Izleti i na Cer i Drinu, vikend ture u Sarajevo i Solun

U agenciji „Magelan” kažu da su osim zainteresovanih iz Srbije i dijaspore, za ture „Beograd u Prvom svetskom ratu” najavljene i grupe iz inostranstva, i to iz Nemačke, Velike Britanije i Belgije.

– Uz „Beograd u Prvom svetskom ratu” planiramo da organizujemo i ture „Cerska i Drinska bitka”, u formi jednodnevnog izleta, a na leto i vikend putovanje „Početak Velikog rata” po Sarajevu i zapadnoj Srbiji. Uz to, planirali smo i program „Solunski front”, za uskršnje i prvomajske praznike i u septembru i oktobru. Poseban aranžman koji nas očekuje na leto je „Velika tura – Prvi svetski rat na Balkanu” koji obuhvata deset dana, sa devet noći – najavljuju u agenciji „Magelan”.

 ------------------------------------------------------------------------

- Ture će biti realizovane na svake dve nedelje u martu i aprilu, a posle toga svake sedmice

- Pešački deo programa košta 500 dinara po osobi, a 1.490 dinara sa minibusom od Kalemegdana

- Osim na srpskom, na zahtev učesnika, mogući su i obilasci uz stručno vođenje na engleskom, francuskom, nemačkom, ruskom i grčkom jeziku


Komentari4
c41a9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Макаренко Милуновић
Народ који изгуби свој језик и своје писмо, осуђен је на губитак идентитета. Под хитно, вра- тимо ћирилицу у све јавне натписе и администрацију у Србији.
три предлога
Бесмислено је да се Дворски парк и даље зове Пионирски. На његовом ободу су дворови, а не Центар социјалистичког подмлатка. Споменик палим Немцима у Кошутњаку је већ годинама у лошем стању, чуди ме да немачка и аустријска амбасада не пораде на његовој обнови. И, најважније - што пре реконструисати и поставити споменик Карађорђу на Калемегдану, до капије где је и био. Слажем се с једним коментатором у вези с ћирилицом - крајње је време да се организовано поради на њеној знатнијој јавној видљивости свуда на јавним местима. Ово овако је културно самоубиство.
Тијосав Ваљевац
Једна од првих наредби аустријских окупационих власти у окупираном Београду из 1915,године била је забрана ћирилице.Данас да прошета Београдом,кајзер би могао бити презадовољан.Ћирилице више нема.
Назад у Будућност
Па да, ми смо остали у прошлости док су други отишли у будућност.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja