sreda, 12.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 20.02.2014. u 22:00 S. Čikarić

Ko su autori pesama koje slušamo u kafani

Владан Вучковић Паја Фото Анђела Грозданић

Najnoviji, sedmi album Vladana Vučkovića Paje – „Boemske rapsodije”, na svojevrstan način odaje počast kompozitorima pesama za koje mnogi misle da su narodne, onih koje se najčešće izvode u kafanama. Na albumu je 12 kompozicija u Vučkovićevim aranžmanima, onako kako ih je on video. Uz album se nalazi i knjižica u kojoj su navedeni svi znani autori pesama, njih osam, kao i priča o njihovom stvaralaštvu.

– Ovaj album jeste moja posveta svima njima. Na neki način ovo je i borba za očuvanje kulturnog dobra ovog naroda. Sećate se priče kako je tokom Drugog svetskog rata, Čerčil odgovorio generalu koji je želeo da smanji budžet za kulturu. „Generale, a šta ćemo onda braniti?”, pitao ga je engleski državnik – priča Vladan Vučković koji već godinama na svoj način „ratuje” protiv šunda u kulturi.

Uz sav trud, „kopanje” po arhivskoj građi i konsultacije sa stručnjacima iz Etnografskog muzeja, za četiri pesme imena autora nisu pronađena.

– Za „Nišku banju”, na primer. Priča se da ona ima čak grčke korene. Pesma „Đelem, đelem” pripisuje se Šabanu Bajramoviću, ali on nije njen autor. Ne zna se ni autor pesme „Kafu mi, draga, ispeci”. Poznato je samo da je nastala u Sandžaku. Nije poznat ni autor teksta. To nam je i Cune Gojković potvrdio. On je ovu pesmu izveo više od 40.000 puta i malo intervenisao u melodijskoj liniji. Cune se, tako, može smatrati koautorom pesme koju volimo da slušamo. Za pesmu „Tiho noći, moje zlato spava”, znamo da je tekst napisao čika Jova Zmaj, ali autor muzike je nepoznat – ukazuje Vučković.

Za ostalih osam pesama na albumu autori se znaju i navedeni su sa fotografijama i biografskim podacima.

– Obradio sam i Tozovčevu „Iz Krajine lepa Vlajna”. Skoro i nema čoveka koji ne zna pesmu „Mito, bekrijo”, ali manje njih zna da ju je komponovao Rade Graić. Mnoge njegove kompozicije postale su deo domaće evergrin muzike. „Jesen stiže, dunjo moja” potpisao je Isidor Bajić, dok je Kragujevčanin Dragiša Nedović zaslužan što već decenijama uživamo u pesmi „Stade se cveće rosom kititi”. Nedović je komponovao i pesme poput „Stani, stani Ibar vodo”, „Jutros mi ruže procvetale”, „U lijepom starom gradu Višegradu”. Gde se u kom trenutku fizički nalazio, takvu muziku je komponovao. A bila su mu uskraćena autorska prava. Nedović je 21. oktobra 1941, bio izveden pred streljački stroj, ali su ga iz njega izveli, jer je bio poznati kompozitor – priča Vučković.

I ne znajući pravu definiciju rapsodije koju je stavio u naslov albuma, a po kojoj je instrumentalno ili vokalno delo napisano u slobodnom improvizovanom stilu, kao i da je rapsodija muzička fantazija koja se u slobodnoj formi nastavlja na narodnu melodiju, Vučković je uradio upravo to – svoju muzičku fantaziju naslonio je na narodnu melodiju.

– Suština ovog albuma je da i pored činjenice da ma koliko pesme ljudi voleli i ma koliko ih proglašavali za narodne, većinu njih komponovao je neki talentovani autor. Činjenica je da najveći kompliment koji kompozitor može da dobije na ovim prostorima, jeste da mu pesma uđe u kafanu. Upravo zbog toga, moja ideja je bila da tu nepravdu ispravim, da jasno navedem imena autora koji su komponovali pesme koje na albumu izvodimo – kaže Vučković.

Pretpremijeru albuma Vučković je održao u rodnom Boru. Tamošnji Centar za kulturu pomogao je da se ovaj projekat realizuje a „WMAS rekords” je izdala „Boemske rapsodije”. Za bogat zvuk na albumu zaslužni su Vučkovićevi prijatelji među kojima su i klarinetista Veljko Klenkovski, Nebojša Brdarić, frule, harmonikaš Siniša Tufegdžić, Vicko Milatović, perkusije, Nikola Demonja saksofon…. Kao producent se i ovaj put potpisao Perica Kaluđerović.

----------------------------------------

Mini-turneja po Timočkoj Krajini i koncerti sa Čolom

Imam ekipu sa kojom planiram mini-turneju po Timočkoj Krajini na kojoj ćemo predstaviti „Boemske rapsodije”. Ima i mnogo evropskih festivala na kojima može da se aplicira da bi se sviralo, pošto je album vorld mjuzik. U ovom trenutku znam samo tačan datum koncerta u Malmeu – 8. mart, na kojem ću nastupiti uz Zdravka Čolića. Kao i u Skoplju, 31. maja, takođe sa Čolom, koji i predstavlja novi album – najavljuje Vučković.

Komentari5
e9307
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maja Cvetković Marinkovic
Autor Niške banje je Dušan Cvetković - Čika Duca
ko su autori
izgleda da su pesme za koje smo mislili da su narodne-ipak narodne!jedini poznati autor-nedovic!
Nebojsa Saitovic
Postovani kolega evo prave informacije.Djelem.djelem muzika vodi poreklo iz Rumunije tekstovi se u sustini ne razlikuju ,zavisno od podrucija,ali znacenje pesme je slicno.Neznam da li znate da je to zvanicna Romska Himna,Niska banja je Poreklom iz Turske i Turci je izvode u njihovom folkloru kao njihovu trdicionalnu bastinu.Veliki pozdrav od vodje orkestra--crne mambe --Iz Nisa.Nesa Saita.
Srbija Srbija
Postoji Raska oblast,i tu je nastala Kafu mi draga ispeci.Taj Sandzak,ne nadjoh na karti.
Vojin 1
lep clanak, nisam znao

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja