ponedeljak, 30.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:14

Mala programska pometnja

Autor: Branka Radovićponedeljak, 24.02.2014. u 22:00
Ксенија Јанковић

Nalazimo se u veoma sušnom muzičkom periodu. Glavna koncertna agencija koja je organizovala takoreći sve koncerte u Beogradu i Srbiji, Jugokoncert – više ne postoji. U dugovima, stečaju, ukidanju? Nekih novih agencija, državnih ili privatnih nema na vidiku. Orkestri postoje i drže svoje koncerte uglavnom utabanim putevima i stazama, sa retkim iskoracima. Oni muzičari koji uporno vežbaju još upornije traže puteve ka inostranstvu, oni drugi se se zavukli u svoje učionice, sobe, povukli, zaštitili i– nestali sa javne scene. Do koje mere smo hermetizovani svedoči situacija sa dirigentima. Oni su ukopani i ušančeni u svojim orkestrima, horovima, tu rade, diriguju svojim ansamblima i – ne postoje za okolni muzički svet. Dirigenti iz Opere ne izlaze sa scene Narodnog pozorišta, dirigent RTS ne pomera se sa hora i orkestra RTS i ukopan je u svojim ansamblima. U Beogradsku filharmoniju ulazi se sa stranim pasošima. Ne postoji nikakvo slobodno tržište, cirkulacija najboljih, odgoj mladih koji dobijaju svoju prvu, ali i drugu šansu...

Koncert Simfonijskog orkestra RTS načinio je jedan, redak, ali ipak izuzetak i pozvao dirigenta Beogradske opere (i upravnika Narodnog pozorišta) Dejana Savića da rukovodi poslednjim koncertom na kome je jedna od solistkinja bila i violončelistkinja Ksenija Janković koja nas nikada nije napustila. Otišla je u inostranstvo, trenutno svira po svetu i pedagogijom se bavi u Detmoldu (Nemačka), ali nam se uvek vraćala i u najgorim političkim i društvenim vremenima i ovim sušnim muzičkim danima. Njen izvanredan nastup pratila je mala pometnja.

Najavljena je Hačaturjanova Koncertna rapsodija za violončelo i orkestar u de molu, a izveden Koncert za violončelo istog autora. Čitamo u programskoj knjižici jedno, slušamo drugo, a niko se nije ni potrudio da obavesti posetioce o izmeni. A publike je bilo, Ksenijinih poštovalaca mnogo, mladih i oduševljenih koji su je ispratili – takođe. Svojim stavom velike dame i posvećenice violončela, Ksenija je u furioznom stilu realizovala čudesnu muziku Hačaturjana u kojoj sve kipti od radosti, uzbuđenja, vatrometa kolorita u orkestru, mnogobrojnih tehničkih vratolomija za solistu i pregnantnog ritma koji ne posustaje ni za trenutak. Nigde lirske oaze niti smirenja. A to tako odgovara Ksenijinoj strasnoj prirodi!

Vrlo dobro koncipiran program započeo je sa manje poznatom partiturom Otorina Respigija „Botičelijev triptih”, nastao po čuvenim slikama italijanskog renesansnog slikara Sandra Botičelija, koje se danas čuvaju u galeriji Ufici u Firenci („Proleće”, „Poklonjenje Bogorodici”, Rođenje Venere”). Kompozitor čuvenih „Rimskih pinija” i u ovome delu je iskoristio svoju odličnu tehniku orkestracije stvarajući veoma koloritnu predstavu, blisku sceni, igri i vizuelnim prizorima koji su bili bliski dirigentu Saviću i sasvim prijemčivi orkestarskim muzičarima RTS-a.

Primerene ne samo godini Vagnerovog jubileja već i u bilo kome vremenu Pesme Matilde Vezendonk („Anđeo”, „Zaustavi se”, „Staklenik”, „Tuge”, „Snovi”) ishodište su i atmosfere ali i muzičkog jezika koji će se razvijati u pravcu najznačajnijih Vagnerovih muzičkih drama („Tristana i Izolde” pre svih). Bogate u izrazu i sadržaju, velikog orkestarskog aparata koji prati mecosopransku deonicu u nagomilanoj hromatici i neobičnim harmonskim spojevima, izazov su i za solistkinju i za orkestar. Posle duže vremena slušali smo Anu Jovanović kako ukusno, decentno, prirodnom impostacijom i lepom altovskom bojom slika različite nijanse velike Vagnerove muzike. Nije tu bilo velikih uzbuđenja i patetike, a pomoć dirigenta Savića (i bratska, ne samo dirigentska) svakako da je mnogo značila.

Orkestar se razmahao posebno u Dvoržakovim Simfonijskim varijacijama op. 78, danas popularnim isto kao što su i autorove najbolje simfonije ili Slovenske igre. Operski dirigent iz „druge” kuće, naša a strana solistkinja, dobro koncipiran program koji ne ponavlja ista dela i autore bili su pozitivan i suprotan primer našim polaznim tezama –jadikovkama.  


Komentari2
d5504
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Frosty хелгић
Најзад је неко запазио да и младим солистима и диригентима треба дати шансу, али где и како... И успешнији имају прилику да диригујју само на дипломском испиту, испиту за специјалистичке студије, а за докторат је мало теже добити оркестар као да се неко плаши да буде угрожен од стране младих и талентованих, па није чудо што они гледују да што пре дипломирају и оду, са својим оркестром ако га имају, не добију подршку за пројекте од државних институција и организују концерте о свом трошку или уз помоћ пријатеља који ставе по неки динар у кутију испред сале. Жалосно ...
igi l.
U Beogradsku filharmoniju se ulazi da se diriguje sa dobrim sposobnostima,a ne zbog srpskog ili stranog pasoša.Da pisac teksta ikada dodje na koncert BF,znao bi i koncepciju programa,i koji i kakvi dirigenti dolaze u BF.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Muzika

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja