sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 03.03.2014. u 15:00 Jelica Antelj, Ivana Albunović

Hrvatska pokušava da „prisvoji” ceger

Evropski parlament je prošlog meseca pozvao na zabranu najopasnijih  vrsta plastike, posebno tankih plastičnih kesa koje se najčešće koriste.  I dok širom Evrope države pokreću različite strategije za smanjenje plastičnog otpada, najmlađa članica EU iz našeg komšiluka pokušava da ovu vrste akcije preokrene u svoju korist. Najuticajnije hrvatsko udruženje za zaštitu potrošača „Potrošač“ tako je pozvalo Vladu Hrvatske da u skladu sa ovim obavezama ne samo zaštiti okolinu, nego da uposli i privredu tako što će kroz novčane podsticaje iz EU fondova pokrenuti proizvodnju tradicionalnog hrvatskog proizvoda – „logožara” ili „cekera“. Reč je o cegeru ili zembilju, kako se kod nas zove, ali generalno o sinonimu za kupovinu koji je na ovim prostorima bio aktuelan od pedesetih do sedamdesetih godina, sve dok potrošačko društvo nije umesto pletenih torbi nametnulo besplatne kese.  

Ali „Potrošač“ ne želi samo da obnovi stare zanate, nego i da „žurno zaštiti ovaj proizvod kao hrvatski tradicionalni izvorni brend“ uz naglasak da je rogoz biljka od koje se izrađuju logožari, da je potpuno prirodan, ekološki prihvatljiv i antialergijski. Naravno, kao takav, predlažu, trebalo bi ga ponuditi velikom tržištu Evropske unije.

– Reagovali smo brzo, jer zdrava životna okolina je pravo svakog potrošača, a onda podrazumeva i proizvodnju zdrave hrane. Ova inicijativa „Potrošača“ pokazuje ozbiljnost, jer ulazak u Evropu podrazumeva i da se prilagođavate standardima i obavezama koja vam članstvo nalaže. Recimo, Hrvatska se obavezala da će do 2015. početi da selektuje i reciklira otpad – kaže Jadranka Kolarević, predsednica udruženja „Potrošač” i podseća da je ideja o proizvodnji „cekera“ odlična, jer „Evropa nešto daje, ali joj nešto treba i ponuditi.

– Pa zar nije svako domaćinstvo pre nekoliko decenija imalo ove pletene kotarice u kojima su se nosile namirnice. Ja i danas imam jednu – kaže Kolarević.

Zašto „Potrošač” poziva hrvatsku vladu na žurno usvajanje ovog predloga. Verovatno zbog toga što nije Hrvatska jedina koja proizvodi cegere. Ima ih i u Srbiji, ali i u svim okolnim zemljama, ali ideja je, mora se priznati, odlična. I ko bude prvi registrovao i zaštitio ovaj proizvod kao svoj, imaće i ekskluzivno pravo da ga pod tim nazivom ponudi evropskom tržištu koje se u ovoj oblasti uveliko vraća prirodi.

Ceger se inače proizvodi od biljke rogoz (ševar, trska...) koja najčešće raste na močvarnom zemljištu. Nezvanično, kolevka trskarstva u Srbiji je Belo Blato, selo u blizini prirodnog rezervata Carska bara, gde postoji nekoliko porodičnih proizvodnji koje se bave preradom trske. Proizvodi su već godinama traženi i cenjeni na inostranom tržištu. Tendencija u svetu je povratak na prirodne materijale posebno u građevinarstvu. Trska je odličan toplotni i zvučni izolator, a u sebi sadrži i prirodnu kiselinu koja rasteruje bube i komarce. Izvozi se uglavnom u zapadnu Evropu gde je koriste za pokrivanje krovova, izradu ograda i nadstrešnica na terasama. Kod nas se i pored ovakvih tendencija trska i proizvodi od trske malo koriste.  

– Odvojili smo se od prirode i tradicije, pa su i zanati poput ovog zapostavljeni. Međutim, sve je više ljudi koji se zanimaju za ovakve proizvode, naročito za asure koje se sve više koriste kao zaštita od različitih zračenja. Takođe sve je više narudžbi i drugih proizvoda kao što su cegeri, na primer. Interesuju se i kupci iz okolnih zemalja – kažu u SZR „Asura“ iz Jagodine koja proizvode pravi od trske koju sama nabavlja u Srbiji i prerađuje.

U ovoj zanatskoj radnji potvrđuju da ih ne iznenađuje inicijativa hrvatskog „Potrošača“, jer je reč o potpuno prirodnim, praktičnim i dekorativnim proizvodima koji vrlo lako i u praksi mogu da zamene plastične kese. 

------------------------------------------------------------------

Kraj plastičnim kesama?

Nacionalne politike za plastične vrećice jako se razlikuju u evropskim državama. Danska, Irska i Bugarska, recimo, naplaćuju porez na plastične kese, dok Belgija ubira naknadu koju prosleđuje kompaniji za prikupljanje i recikliranje plastike. U Srbiji su ih sve donedavno trgovci delili kupcima nekontrolisano, a svega nekoliko trgovinskih kompanija počelo je da ih naplaćuje ili ograničava. Kako prenosi Hina, Velika Britanija je najavila da će uvesti porez na plastične kese od 0,06 evra u 2015. godini. Izuzete će biti trgovine sa manje od 250 zaposlenih. Trgovci u Francuskoj, Nemačkoj, Portugaliji, Mađarskoj počeli su dobrovoljno da naplaćuju plastične kese. 

Po procenama Evropske komisije, svaki evropski građanin iskoristi u proseku 500 plastičnih kesa godišnje, većinom samo jednom. Potrošački stil života uveo je pojam besplatnih plastičnih kesa, a one su ubrzo postale ambalažni otpad verovatno u najvećoj ekspanziji. Istraživanja pokazuju da je prosečan vek korišćenja tanke plastične kese 12 minuta, nakon čega najčešće završava u prirodi, ili u najboljem slučaju kao ambalaža za kućno smeće. Australija, Indija i neke afričke države uvele su različite oblike zabrane plastičnih vreća. Zabranu ili poreze uvele su i neke američke savezne države. Kina ne dozvoljava trgovinama da ih dele besplatno i kupci ih moraju platiti ako ih žele. Stručnjaci smatraju da su dobra alternativa za plastične kese platno ili pamuk jer se u proizvodnji papirnih kesa koriste razne hemikalije.  

Komentari12
e1d6a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dusan maksimović
Zove se kotarica....zašto nisi napisao kad znaš...
Miloje Pantić
Da, zaista su ti hrvati komedijasi svoje vrste. Zamislite samo kakav bi nam život bio da ih nemamo?!
Српски језик
Који је српски назив за овај употребни предмет? Сви ови називи су страни. Питам јер ме стварно интересује. Да ли неко зна?
Zoran Patriota p
Ovi hrvati su komedija za sebe, sami sebe ismevaju, i još veruju da je to u redu!
Miomir Djordjevic
Ne razumem zasto se neki smeju ovoj ideji. Cak i da je Hrvatska razvijena kao Japan ili Juzna Koreja ovo bi i onda bila dobra ideja. Stvara se nesto korisno sto bi ljudi hteli da kupe i usput se zaposljava nekoliko ljudi ili zena koji inace ne bi mogli da rade u elektronskoj ili bilo kakvoj drugoj industriji visoke tehnologije a nekoliko porodica se sklanja sa liste siromasnih. Rogoz i sevar, koji bi inace trunuli svake jeseni, se seku i koriste za nesto korisno. Cisti drustveni dobitak.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja