utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 04.03.2014. u 21:57

Mešine rečenice odzvanjaju u meni

Из личне фотодокументације

Ivan Negrišorac (1956), pesnik, romansijer, esejista, dramski pisac, dobitnik je nagrade „Meša Selimović“ za knjigu „Kamena čtenija“, koju je objavio novosadski „Orfeus”. Predaje teoriju književnosti i kreativno pisanje poezije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, predsednik je Matice srpske i Uređivačkog odbora „Srpske enciklopedije“. Dobitnik je naših najznačajnijih književnih nagrada. 

Koju ste rečenicu Meše Selimovića usvojili kao putokaz u svom književnom radu?

Mnoge Mešine rečenice su dugo odzvanjale i još odzvanjaju u meni. Povodom knjige „Kamena čtenija“ s razlogom bismo se mogli i morali setiti njegovog objašnjenja muslimanskog konvertitstva. On je koristio reč otpadništvo, jer nije mogao naći nikakvu drugu, tačniju reč od ove koja je mnogim  muslimanima i protagonistima komunističke ideologije izazivala mučninu, a koja se današnjim protagonistima globalističke ideologije čini politički krajnje nekorektnom. Za sve oblike otpadništva može važiti ona Mešina alegorijska shema: „Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije.“ U prostoru ove alegorije kriju se strašni raskoli i velike ljudske nesreće. Bilo bi dobro da smo nešto naučili od istorije, pa da izbegnemo nedaće!

Reč je o istorijskom romanu-poemi, koji prati sudbinu Srba od VII veka do današnjih dana. Šta može da očekuje narod koji se stidi „onoga što jeste”?

Ne može da očekuje mnogo, čak ni to da će opstati u budućnosti. Opstati mogu samo oni narodi koji neguju visoko razvijenu samosvest, koji su sposobni da se neprestano uzdižu, a kada padnu imaju hrabrosti i čvrstine da se sa tim otvoreno suoče. Trenutno najveći problem za duhovno-istorijski opstanak srpskog naroda sadržan je u tome što se našem narodu nameće model mišljenja po kojem upravo ono što je razlog za ponos (na primer, razvijen etos slobode) prikazuje se kao strašna sramota i objektivni, pravedni razlog za stradanje.

Verno, bez ulepšavanja, prikazujete našu istoriju, koja je često bila i krvava?

Ona je bila krvava i neprestano ispunjena strašnim dilemama i tragičkim ishodima zbog koje smo mi sami plaćali najveću cenu koja se može platiti. Takav tragizam bi kod svakog čestitog čoveka izazvao pre svega osećanje poštovanja, a jedino kod silnika, koji od ljudi oko sebe hoće da naprave najobičnije krpe, ovakav tragizam izaziva bes i želju da unište ne samo dostojanstvo, nego i fizičko biće čitavog naroda.

S druge strane, umete da pohvalite lepotu „Miroslavljevog jevanđelja“, i rukopisačku veštinu dijaka Grigorija?

Srpski narod je od najstarijih vremena o kojima govore istorijski izvori iskazivao jasnu opredeljenost da stvara duhovne vrednosti koje prevazilaze nivo čisto fizičkog postojanja. Na taj način je on svoju stvarnost činio duhovnom u meri koja i nas današnje i te kako obavezuje.

Vaša knjiga je omaž Njegošu – vladaru i pesniku. Šta nam poručujete kroz četiri plača Petra II Petrovića Njegoša?

U svom vremenu Njegoš nije imao nikakvih dilema oko osnovnih pitanja o tome ko smo, šta smo, kuda idemo! Zato je on utemeljio naš opstanak na pesnički uzvišen i za potomke obavezujući način. Danas, međutim, mnogi nastoje da ućutkaju ne samo Njegoša i sve članove vladarske porodice Petrović, nego hoće i da obave strašnu istragu predaka kako bi tom istragom eliminisali najodlučnije protivnike koji nisu dali, a i danas ne daju, da se istorija kreira bez ikakve veze sa prošlošću. Ako to nisu dopustili u vreme Osmanlija, zašto bi to dopustili u vreme globanlija? Kada sve to Njegoš danas vidi, šta mu drugo preostaje nego da peva plačeve zbog nas ovakvih kakvi smo? Ali u njegovim plačevima, ne zaboravimo, ponavljaju se dobro poznati stihovi: „Neka bude borba neprestana“! Njegoš nas, dakle, svojim plačevima podiže mnogo više nego što bi to mogle da učine nekakve današnje budnice!

Njegoševi potomci više neće da budu Srbi, već crveni Hrvati: stvaraju nov jezik, novu azbuku. Da li je reč o nepovratnom procesu?

Njegoševi potomci su u tom pogledu podeljeni. Oni koji bi da se Njegošu odupru, moraće da ga sasvim ućutkaju, pa i da obave istragu svega onoga što je vekovima u Crnoj Gori postojalo. Ta grupa odnarođenih političara, ideologa i kvazinaučnika mora svoju delatnost zasnivati na silnim mistifikacijama i lažima, te na besprizornom nasilju. Ono što bi svaki čovek normalne pameti i elementarnog dostojanstva morao učiniti jeste da se svemu ovome odlučno odupre: neću pristati da me lažu, neću da budem puki objekat nasilja, neću da me odvoje od Njegoša! Zato sa svima onima koji u Crnoj Gori misle njegoševski, treba da očuvamo što prisniju i bližu komunikaciju, a pre svega treba da im pomognemo da prežive užasno nasilje kojem su izloženi!

Skender-beg, najmlađi sin vojvode Ivana Crnojevića, postaje sandžak-beg, ali je svestan svog porekla. Nama su Srbi katolici i Srbi muslimani postali najveći neprijatelji?

Taj moj junak izgovara strašne reči: „Od svojih se otpadih, a tuđi postao nijesam!“ A kad ga smrt poziva, ona ga zove po rođenom imenu, Staniša, a ne po imenu usvojenom prisilom. Otpadništvo samo po sebi ne bi moralo da bude problem, ali postaje problem kada taj društveni sloj biva iskorišćen za istorijske obračune sa narodom iz kojeg su potekli. A taj obračun, bar ovde na Balkanu, periodično i neizbežno se javlja. Zato bi svima onima koji nastoje da ostvare nove oblike otpadništva na vreme trebalo reći šta će sve to u budućnosti morati da proizvede! Kreatori otpadništva kad-tad će zatražiti najstrašniju cenu za iskazivanje poslušnosti!

Zoran Radisavljević

-----------------------------------------------------------

Njegoševa testamentarna volja

Opisujete i rušenje kapele na Lovćenu i pravljenje mauzoleja. Hoće li se Njegoš ikada smiriti u svojoj kapeli na Lovćenu?

Njegošu nema mira sve dok njegov, srpski narod, a pogotovo Crnogorci, kao deo srpskog naroda, prolaze takva iskušenja i strahote. Njegovo stradalništvo će se vremenom samo povećavati ukoliko se bude i dalje previđala njegova testamentarna volja, a izlazilo se u susret volji onih koji su sve preduzeli da i Njegoš i srpski narod što pre nestanu sa istorijske scene.

Komentari9
3f535
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
Матица српска има од оснивања велики задатак и обавезу да посебно брине о српском језику и српском писму (ћирилици). Међутим, познато је сваком писменом човеку да је Матица српска политички злоупотребљена после Новосадског договора (1954) па је језик Срба претворен власнички у тзв. заједнички језик, што је резултирало данашњим сталним преименовањима језика Срба како се коме ћефне. Матица сама данас се против тога тешко може борити. Има, међутим, једног поља, реч је о српском писму ћирилици која је данас у очигледном изумирању међу Србима, па и у самој Србији. Хрватско писмо (гајица) просто је окупирало српски језик, што је непојамна штета и за Србе, и за српски језик, и за српску културу, и за српски идентитет јер је српско писмо пред изумирањем. Данашња одговорност Матице српске за то је велика, па и највећа. Матица српска има данас задатак да се избори за поништење даље примене Новосадског договора и да српски језик правописно и нормативно сведе на једноазбузчје у стандарду за Србе.
јоца р.
Тачно, књига је управо у уметничком смислу танка, пуна флоскула и општих места. Зато песник све време говори о политици да покуша књигу да спасе, јер зна да ће сви да падну (као што јесу) чим спомене Његоша. Али то наравно да није довољно. Неопходно је градити српски код, али никако на овако слабим текстовима, јер ово чим прође маркетинг нико више неће спомињати. Без дубље уметничке снаге узалуд свака политичка намера, ма и она најистинитија. Узалуд жеља да се буде Његош.
Lela Tajac
Čitala sam spev o kojem govore, to je knjiga puna mržnje, totalno neumetnička i staromodna. Ne razumem kako ljudi a posebno književnici mogu tako da osećaju i razmišljaju, zašto takvi ljudi vode bitne kulturne institucije, i kako kritika može da nagrađuje takve knjige. To je širenje lažnih vrednosti i razdora među ljudima.
N N
Oni koji bi sad da odvoje političku misao od književnosti su vjerujem oni koji bi se rado zamislili na visokom položaju u nekoj partiji ili u nekoj nevladinoj organizaciji. Zašto bi politika bila u potpunosti odvojena od književnosti? Još preciznije zašto neki književnik ne bi imao pravo da ima politički stav? Zar bi Njegoš, najveći srpski Um danas ćutao? Evo progovara kroz djela onih koji ga istinski razumiju i doživljavaju "živog" kakav Njegoš za Srbe uvijek jeste. Živa vatra, borba neprestana za čast i slobodu... Pravo je pitanje šta je za neke od vas umjetnost? Zar ona nije iscjeljujući melem kao odgovor na žive rane nečije duše?Zar mislite da ima istinske umjetnosti bez bola, žrtve, borbe? Ta "umjetnost" koju bi neki da sterilišu od stvarnosti ipak bih nazvao drugim imenom. Komenat povodom drugih komentara na inače zanimljiv razgovor.
Neka Bog blagoslovi predsednika Matice srpske
Vrhunski intervju kakav se samo u našem listu može pročitati. Srpski narod može s ponosom spominjati ime predsednika Matice srpske, svoje dične institucije. Književnici s uvažavanjem govoriti o nagradama koje je do sada dobio. Oni koji se s tim ne mogu pomiriti, iskreno predlažem ubedljiviju argumentaciju ili uzdržanost. Grujo zna na koga ja i mnogi mislimo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja