petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

„Grčka kraljica” čeka povratak u ugostiteljski dvor

Autor: D. Aleksić, D. Mučibabićnedelja, 16.03.2014. u 10:00
Фото З. Кршљанин

Kad je tridesetih godina 19. veka despot Stefanović namislio da na svom imanju, na uglu današnjih ulica Knez Mihailove i Rajićeve, podigne mehanu, od 1835. znanu kao „Despotov han”, nije ni slutio da je utemeljio važnu tačku prestoničke ugostiteljske, ali i opšte istorije.

Posle ubistva srpskog dečaka kod Čukur česme 1862. godine, pobunjeni Srbi su baš kraj te kafane podigli barikade naspram turskog utvrđenja na Kalemegdanu. Pet godina kasnije, tu je proslavljena i predaja ključeva grada knezu Mihailu Obrenoviću.

Nekadašnji „Despotov han” tada je već nosio ime „Grčka kraljica”, pod kojim je i danas znan. Preturila je kafana preko leđa i Majski prevrat i smenu dinastija, iz nje su gosti gledali kako se u Knez Mihailovoj oko 1910. postavlja modernija, drvena kaldrma.

Ostala je čitava i posle nacističkog bombardovanja 1941. i savezničkog 1944. godine, opstala i nakon revolucionarne promene vlasti. Ni hiperinflacija je nije zakatančila. Kontinuitet u radu, duži od 170 godina, prekinuli su vrtlozi tranzicije...

Kada je Ugostiteljsko preduzeće „Tri grozda” (zakupac od 1969. godine) odlučilo da 2007. otpočne renoviranje objekta u Knez Mihailovoj 51, umesto povratka starom sjaju usledilo je – potpuno zatamnjenje. Kako kažu u JP „Poslovni prostor Stari grad”, koje prostorijama u prizemlju i podrumu objekta upravlja od 1993, „Tri grozda” su bespravno započela adaptaciju.

Foto-dokumentacija „Politike”

Republička građevinska inspekcija je 2008. naložila zakupcu da pribavi dozvole neophodne za nastavak radova na objektu koji je deo kulturne celine od izuzetnog značaja. Ali zahtev nije ispunjen ni te, ni narednih godina. Kada su 2012. „Tri grozda” otišla u stečaj, bilo je jasno da će „privremeno zatvaranje” potrajati...

Decenijama omiljeno mesto Beograđana i gostiju prestonice ne radi već sedam godina i otada polako propada. Prozori ka Knez Mihailovoj i Rajićevoj ulici porazbijani su, a oni još čitavi služe kao besplatni reklamni prostor za plakatiranje. Fasada je postala podloga za „umetnički izraz” crtača grafita.

Spasonosni potez jedino bi mogao da povuče „Poslovni prostor Stari grad”, ali u tom preduzeću kažu da će renoviranje objekta zavisiti od budžeta kojim će raspolagati u ovoj godini. U toku 2013. lokal nije oglašavan za izdavanje, ali ostaje otvorena mogućnost da se pojavi zakupac koji bi vlastitim sredstvima obnovio oronulo ugostiteljsko „kraljevstvo” u Knez Mihailovoj.

Menjala imena, ali ne i namenu

Otkada je podignuta, zgrada u Knez Mihailovoj 51 očuvala je namenu, ali je imena menjala. Mehana „Despotov han”, prema svedočenju hroničara, naziv „Grčka kraljica” dobila je između šezdesetih i osamdesetih godina 19. veka. Nekadašnje gostionice u turskom maniru usklađivale su tih decenija izgled, uslugu i ponudu sa evropskim trendovima u ugostiteljstvu.

Posle Drugog svetskog rata, zbog monarhističkog prizvuka, komunistička vlast „Grčku kraljicu” preimenovala je u „Plavi Jadran”. Taj naziv kafana je nosila do 1990. godine, kada joj je vraćeno „rojalističko” ime.

Sačuvala autentičnu spoljašnjost

Pouzdano se ne zna ko je projektovao zgradu u Knez Mihailovoj 51. Prema navodima hroničara, izgrađena je na mestu gde se pre toga nalazila jedna od tri kule vodovodnog sistema koji je služio Turcima.

Zgrada „Grčke kraljice”, jedina preostala na staroj regulacionoj liniji dveju ulica – Knez Mihailove i Rajićeve, do danas je sačuvana u obliku u kojem je nastala, ali je u više navrata dograđivana i pregrađivana. U njenom prizemlju se nalaze kuhinja i restoran.

Na spratu ove zgrade, koja ima i unutrašnje dvorište, bile su sobe za noćenje. Prvobitno ih je bilo osam, potom jedanaest, pa su dodate još tri. Sprat je kasnije preuređen u privatne stanove.
Zgrada ima i podrum, u kome je dugo bila čuvena diskoteka „Zvezda”, kasnije poznata pod imenom „Metro”.

– „Tri grozda” su pre 24 godine preuredila prizemlje i podrum „Grčke kraljice”, koji je proširen za oko 38 kvadrata. Obnovljenu kafanu svečano je 1990. otvorio Aleksandar Bakočević, gradonačelnik Beograda – priseća se Miloš Savić, višegodišnji zamenik direktora „Tri grozda”.

Više vlasnika i zakupaca

Od osnivanja ovaj ugostiteljski objekat promenio je mnogobrojne vlasnike i zakupce. Svoj han Despot Stefanović je prodao porodici bankara Jovana Kumanudija, čiji je deda 1829. došao iz Jedrena. Posedovao je više nekretnina u Beogradu, među kojima i „Grčku kraljicu”, čiji je vlasnik kasnije bio njegov sin Andrija, takođe bankar.

Uoči Drugog svetskog rata kafana je bila u vlasništvu Jovanove kćerke Mileve Kumanudi. U vreme Kumanudija kao zakupci kafane pojavljuju se Janko Lazarević (oko 1860), Aleksa Dimitrijević (oko 1896) i Dragutin Daničić (oko 1922). Posle rata „Grčka kraljica” postaje društvena svojina kojom do stečaja upravljaju „Tri grozda”.

Uvek puna gostiju

Ova mehana sa sobama na spratu nije spadala u uglednija prestonička prenoćišta. Ipak, gostiju nikada nije manjkalo. U 19. veku i prvoj polovini 20. stoleća bila je konačište putnika i trgovaca, a bašta je bila idealna osmatračnica za „kibicovanje” prestoničkih dama dok šetaju Knezom.

Posle Drugog svetskog rata, decenijama se u njoj tražilo mesto više, naročito u jutarnjim satima. Mnogi su baš u „Kraljici” najviše voleli da popiju prvu kafu, naročito u poslastičarnici koja se nalazila desnom delu kafane.


Komentari7
261e5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zarije bulatović
Koliko vidimo i čujemo Muradin zna i ko će uzeti i kada skoro sve u Beogradu. Pa ima li koga iz vlasti da komentariše ili će to transparentnim ugovorom koji ćemo videti za nekoliko godina ili decenija grad dodeliti prijateljima iz Kanade.
Aleksandar M.
Re: ma dosta više istorije - Sreco moja, sve ima svoju istoriju, pa i ti, tvoja porodica, svaka zgrada, svaki grad, svaka drzava. Bez istorije bi bili tikve bez korena. Nije to nova zgrada pa da nema istoriju, vec kultni i prepoznatljiv objekat Beograda. Nesto je ipak starije i bitnije od tvog komfora.
Volim nas Beograd
Od kako su "demokrate"uzele vlast u ruke Beograd je izgubio mnoge svoje prepoznatljive objekte i njihove namene. Napr. "Ruski car" jedno starinsko sa dugogodisnjom tradicijom, postovano mesto svih Beogradjana - sada je neka spagetarnica sa talijanskom brzom hranom; Knjizara u palati Albanija, - sad se prodaju neke teniske; Jugoeksportova radnja u Knez Mihajlovoj gde su se prodavali ekskluzivni modeli nasih dizajnera Mirjane Maric i Joksimovica, sad se tu prodaje skupa sminka stranih proizvodjaca (nedostupna vecini nasih potrosaca), pa cuvena poslasticarnica "Medjed" u Knez Mihajlovoj, tako i tragicna situacija sa "Grckom kraljicom". Tuga me uhvati kad vidim sta se radi od Beograda. Taj mentalite skorojevica i 'nouveau rish" toliko je poseljacilo ceo grad, kao da nemamo svoje korene i tradiciju. U svetskim metropolama se takvi objekti sa ponosom cuvaju i restauriraju. Niti je neko kaznjen za ovoliku nebrigu bez odgovornosti. Sramota.
Dusan Mitrovic
Kada sam 1965 dosao u Bec nisam mogao da verujem svojim ocima kako Bec I njegovi stanovnici odrzavaju taj grad-RELIGIOZNO-Svak cose ,zgrda,spomenici,pozorista ulice,parkovi...Posecivao sam Beograd u sam moj Beograd u nekolko navrata I svi njegovi stanovnici uopste ne haje ama bas nizasta sto se tice svog voljenog grada.Kakva razlika na nasu sramotu.Nadajmo se boljim vremenima I ocuvanju Grkih kraljic I svakako mnogo vecem kulturno duhu samih gradjana
ma dosta više istorije
Šta me briga kome je pripadao restoran u 13. veku, dosta više te seljačke priče o kraljevima i carevima. Hoću savremeni, estetski odgovarajući objekat sa dobrom ponudom, u kome bih popila kafu pre Kalemegdana, a ne priču kome zgrada pripada. Ma kakvi bre Kumanudi, dosta više.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja