ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 16.03.2014. u 11:30 Miloš Kazimirović

Beč je pripremio rat četiri meseca pre Sarajevskog atentata

Ратни планови: врховни заповедник војске надвојвода Фридрих фон Естерајх-Тешен и шеф Генералштаба Конрад фон Хецендорф над картом Балкана

Na današnji dan, tačno pre jednog veka, 16. marta 1914. godine, raspušten je Rajhsrat – parlament Crno-žute monarhije. Austrougarski premijer grof Karl Štirk preneo je nadležnosti poslaničke skupštine na vladin kabinet, „uz carev blagoslov”, pozivajući se na tačku 14 Osnovnog državnog zakona (ustava), po kojoj je raspuštanje parlamentarnog saziva opravdano, ako bi usledilo u interesu Monarhije i njenih podanika.

Kako se četiri meseca kasnije ispostavilo, raspuštanje Rajhsrata bilo je u interesu objave rata Srbiji. Prenošenjem nadležnosti parlamenta na vladin kabinet izbegnute su poslaničke rasprave oko eventualne objave rata, kao i neizvesnost da li će poslanici neophodnom dvotrećinskom većinom odobriti ekspediciju na Beograd.

Istoričari predani autentičnom tumačenju istine, među njima i malobrojni austrijski istoričari, poput Volfganga Madertanera, šefa austrijskog Državnog (istorijskog) arhiva, smatraju ovo raspuštanje parlamenta prelomnim trenutkom u političkim pripremama Austrougarske za rat protiv Srbije.

„Višemesečno natezanje ratnih huškača – sokolova – i miru privrženih golubova na političkoj sceni Beča preneseno je na ’viši nivo’ ponovnim imenovanjem Franca Konrada fon Hecendorfa za šefa carskog Generalštaba.

Kasniji feldmaršal fon Hecendorf, prethodno je dva puta smenjivan s položaja na lični zahtev cara Franca Jozefa, uz obrazloženje da je ratni huškač, ali je ponovno vraćan na položaj, zahvaljujući zalaganju prestolonaslednika Franca Ferdinanda, kasnije žrtve Sarajevskog atentata.

Konrad fon Hecendorf je po trećem povratku na mesto šefa Generalštaba vukao konce dvorske politike, a u premijeru Fon Stirku imao je vernog saveznika. To potvrđuju i izveštaji tadašnje Bečke štampe. Najpre je, poslednjeg dana januara, „Noje fraje prese” izvestio o „prijateljskoj raspravi njegovog veličanstva i generala Fon Hecendorfa”. Potom su bečki listovi gotovo svakodnevno izveštavali o „carskim audijencijama” za premijera Fon Štirka, šefa generalštaba Fon Hecendorfa.

Javnosti, naravno, nije obelodanjeno da su predmet razgovora bili planovi napada na Kraljevinu Srbiju.

Neophodnost predstojećeg rata prvi put je indirektno najavio dnevnik „Noje fraje prese”, poslednjeg dana februara 1914. godine. U uvodniku na naslovnoj strani opisan je „konspiracioni podatak” carske tajne policije iz Beograda.

U njemu je citirana izjava tadašnjeg srpskog ministra građevina Svetislava Vulovića, po kojoj će se Srbija najkasnije za pet godina konačno obračunati s Austrougarskom – uz pomoć Rusije.

„Noje fraje prese” i ostali bečki listovi svrstali su ovu izjavu u red dokaza o planiranoj agresiji male Srbije na moćnu carevinu i istakli da će Monarhija naći način i sredstvo da se odbrani od „balkanskih koljača”.

Da su stvari drugačije stajale, potvrdio je austrijski car Karl po dolasku na tron 1916. godine. Jedna od prvih intervencija odnosila se na smenu generala Fon Hecendorfa i na pomilovanje atentatora Viktora Ferdinanda Adlera, sina istoimenog lidera austrijske socijaldemokratije.

Adler je 21. oktobra 1916. godine ubio ratnog premijera Fon Stirka, smatrajući da je upravo on omogućio Prvi svetski rat, raspuštanjem parlamenta. Činjenica da je car Karl amnestirao Adlera i da mu je, štaviše poslao lični automobil i vozača da ga iz zatvora odveze kući, shvaćena je kao priznanje ratne krivice.

U martu 1914, međutim, kao da se jedva čekalo na izbijanje rata. Generalni vikar vojske (sveštenik) poslao je „dnevnu zapovest” vojnicima da budu spremni da brane otadžbinu. S druge strane, u civilnoj javnosti se pevušio šlager proleća „Adje majn klajner gardeoficir”.

Tekst pesme – u prevodu „Zbogom, mali moj gardijski oficiru” – opisuje majku koja ispraća sina u rat i kaže: „Veseli se, sine, nezaboravni dani te čekaju”.

Komentari5
03239
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мр Петар Симић
У данашњем броју Политика ("Франц Фердинанд у служби маркетинга") пише да су "у Сарајеву на сценим покушаји да се изврши ревизија историје.."а "на српској страни се врше припреме за подизање споменика Гаврилу Принципу у Београду и Источном Сарајеву". На сасанку Организационог одбора РС за обележавање 1оо година од почетка 1.светског рата (одржан 24.1.о.г.) одлучено је :"..да се у Источно м Новом Сарајеву постави споменик Гаврилу Принципу,идентичан ономе који ће бити постављен у Београду,на Калемегдану",те да се обезбеде услови и место за исти у Источном Новом Сарајеву. Пажљиво пратим ,посебно бројне прилоге у Политици, текстове поводом припрема за обележавање јубилеја тог стравиичног рата,али нисам наишао (нити сазнао из других медија) да је неко у Београду донео одлуку да се ту подигне споменик Принципу,што (из више разлога) сматрам да не би било добро.
п б
@pop jovanovic Ставови које заступате показује да је боље да се потписујете са фра јовановић.Аутор(Ка- зимировић) месецима објављује солидне чланке али то очигледно иритита љубитеље АУ па се служе свим и свачим да га "саботирају".
Srboljub Savic
Пажљива и свестранија истарживања би доказала да су и Млада Босна и Уједињење или смрт (Црна рука) биле под контролом Велике Британије (преко своје агентуре-МИ6, у Цириху) а и Аустро-Угарске. Атентат, посебно, веза са Србијом, бижљиво је припреман, да би се добио изговор за улазак у рат против Србије. За жртве атентата изабран је Ф.Ф. и његова супруга, чиме се поситгло више циљева. Однос В.Б. према Аустро-Угарској (противници Русије, па "аутоматски", "пријатељској") показао се (никаквом) реакцијом на ултиматум Србији. У дипломатским контактима са Руским амбасадором, В.Б. је "само" рекла, да ће Русија ("подразумевамо") притећи у помоћ Србији. Иначе, целокупно дипломатско деловање, било је ("игра") усмерно на подстицање рата Немачке и Аустро-Угарске, против Русије. Рат Немачке против Француске је био већ планиран, ратни планови припремљени, па је В.Б. било потребно само, да говори о својој неутралности, до тренутка, кад је напад на Француску (Луксембург и Белгију) био одлучен. С. Савић
pop jovanovic
Cetiri meseca i dva dana, tacno.
Скептик СКЕПТИК
Акло је ово тачно,а свакако јесте, онда је принципов атентат добро дошао ратоборним у обе царевине које су извршиле агресију на Србиоју,са тако стравичнимпоследицама по њу. Зашто онда да Србија слави тај атентат,да његовом извршиоцу подиже споменик у Београду(и то монументални на Калемегдану) како то неки предлажу?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja