nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 19.03.2014. u 22:00 Marina Vulićević

Mi nismo vaša deca

Умберто Фјори

Svetski dan poezije – 21. mart – biće ove godine obeležen s motom „Mi (ni)smo vaša deca” nizom čitanja, razgovora, okruglih stolova, predstavljanja knjiga, performansa, pod okriljem Kulturnog centra Beograda, ali i u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda, Muzejem Ive Andrića, UK Parobrodom, Kulturnim centrom Novog Sada, Gete institutom, Francuskim institutom u Beogradu.

Učesnici manifestacije su: Ljubomir Simović, Radmila Lazić, Danica Vukićević, Mirjana Stefanović, Dubravka Đurić, Milan Đorđević, Mirko Magarašević, Goran Korunović, Kajoko Jamasaki, Vladimir Kopicl, Biserka Rajčić, ali i gosti iz inostranstva: Umberto Fjori, Monika Rink, Đani-Gregori Forne, Mucuo Takahaši, Tibor Hrs Pandur, Uroš Prah i drugi. Glavna tema je odnos mladosti i starosti, dijalog koji (ne)postoji između različitih pesničkih generacija. Urednik programa je Nenad Milošević, a koncept je osmislila Olivera Stošić Rakić. Danas u podne u KCB-u biće organizovan okrugli sto na temu kritičke i angažovane poezije, a u 16.30 na istom mestu počinje predavanje gosta iz Japana Mucua Takahašija. U subotu od 22 sata je koncert u KCB-u, gde sviraju i pevaju Slobodan Tišma, Umberto Fjori, Đani-Gregori Forne, Vladimir Đurišić i Bojan Savić Ostojić.

Umberto Fjori (1949), italijanski pesnik, još sedamdesetih godina pisao je i pevao pesme u rok sastavu „Stormi siks”. Fjori gostuje u subotu od 20 časova u KCB-u. On poeziju vezuje za muziku i smatra da su „gest i glas autora temelji poezije” i da poeziji treba vratiti telo. U razgovoru za naš list Fjorija pitamo da li time poetske zbirke smatra manje životnim.

– Ne mislim da je tako. To su samo dve jezičke dimenzije. Ispisivanje prazne hartije potpuno je drugačije iskustvo. Nema publike ispred vas, nema zvuka, tela, aplauza, nema istovremenog odgovora. Ali ne nedostaje mi bina, u tišini i samoći reči pronalaze dublje korene, društvo za koje pišete nadolazi kao obećanje, izrasta iz svakog novog napisanog reda – kaže Fjori.

Kada je reč o novim medijima, Fjori izražava sumnju u „magiju nove forme”. Kao primer za to navodi italijanski futurizam, sa njegovim multimedijalnim performansima, koji su pre jednog veka izgledali sveži i inovativni, ali, kako smatra Fjori, ta poezija danas zvuči oskudno u poređenju sa „staromodnim” pesnicima istoga doba.

– Pišem prisnim jezikom i svoje tekstove izvodim na što prirodniji način. Ponekad pevam svoje pesme, ali ne mislim da je to jedino rešenje. Pišem o kućama, viđenim spolja, ljudima na ulici, iskopinama, istini, psima, razgovorima, automobilima, vozovima, nesporazumima – objašnjava naš sagovornik.

Kao profesor, ovaj pesnik ima utisak da učenici, a oni dolaze iz svih delova sveta, osećaju poeziju kao i bilo koje drugo biće iz prošlosti.

– Uprkos svojoj nepopularnosti, poezija je i dalje u suštini naše kulture –dodaje Fjori.

Drugačiji odnos prema poeziji ima nemačka književnica Monika Rink (1969). Svoju poeziju izvodi na javnim čitanjima sa još dve umetnice: An Koten i Sabine Šo. One su pokrenule performans „Rotenkinkšou”, u okviru kojeg je, kako ističe Monika Rink, sve, ali uvek na neku od tema: umetnosti, demona, poetskih alegorija, pitanja prevođenja, nasilja, materije, poljoprivrede. Monika Rink studirala je teologiju, istoriju i uporednu književnost. Predavala je na Nemačkom književnom institutu u Lajpcigu, član je nemačkog PEN-centra i Akademije umetnosti, a od 1999. radi na radiju.

Za naš list Monika Rink opisuje jedno radijsko tročasovno čitanje, od kojeg je moglo da bude emitovano samo dvadeset minuta.

– Pitala sam se zbog čega nastavljam da čitam kada znam da neće moći sve da upotrebe. Zašto čitam tonskom majstoru i producentu emisije? Na kraju je iskorišćeno mnogo nerazumljivih i uvrnutih delova i u ovom slučaju publika bi bila sigurno od pomoći, jer bi svakako otišla. A ja bih se zaustavila. Publika stvara prostor pažnje za tekst, to je uzajaman proces – mišljenje je naše sagovornice, koja bi između snimljene pesme i knjige poezije ipak izabrala knjigu. Monika Rink piše i o nasleđu slika, ljubavi, prijateljstvu, politici, a beogradskoj publici predstaviće se večeras u KCB-u od 20.30 časova.

Francuski pesnik, muzičar i glumac Đani-Gregori Forne svoj tekst izvodi i kao video-koncert. Prema njegovim rečima glas, pokret, muzika i video jesu sredstva za razumevanje poezije. U Kulturnom centru Beograda nastupiće u subotu 22. marta od 18 časova.

– U Beogradu ću prikazati performans koji se sastoji od glasa i videa. Oduvek sam na sceni svirao i pevao, izgovarao reči koje sam napisao. Poeziju smatram suštinom svog rada, bez obzira na to da li je izražena kroz muzički performans, pozorište ili igru. Veza poezije i muzike je drevna. Danas se može smatrati „staromodnom” – kaže Forne, koji piše o porodičnim problemima, telima u prostoru i vezama među različitim karakterima. Od 2009. stvara i na temu dekonstrukcije sopstva kroz priče. – Morao sam da pišem kako bih dao smisao svojim sećanjima i onome što čuvam od detinjstva u porodici – stav je ovog umetnika, koji naglašava da

se poezija u Francuskoj danas nalazi na ivici književnosti, ali da i uprkos tome održava široku publiku kroz performanse, muziku i druge umetnosti.

----------------------------------------------

Gost iz Japana Mucuo Takahaši

Gost Beograda je i jedan od najznačajnijih japanskih pesnika Mucuo Takahaši (1937), a pored mnogobrojnih priznanja kojima je ovenčan, nosilac je i Medalje sa ljubičastom trakom, koju mu je dodelio car za doprinos umetnosti. Takahaši predaje na evropskim i američkim univerzitetima i ukazuje na dva prelomna događaja koja su znatno uticala na početak 21. veka. To je teroristički napad 11. septembra 2001. u Americi i zemljotres praćen cunamijem u Japanu 11. marta 2011. Ovi događaji, po mišljenju Takahašija, pokreću pitanja o odgovornosti čoveka u kapitalizmu, čoveka koji je „suštinski biće želje i indolentnosti, neizbežno i žrtva i počinilac, bez obzira na to da li je za kapitalizam ili je protiv njega”. Odgovornost je, kaže, na nuklearnoj politici Japana, koju su podstakle želje za udobnijim životom. U Americi pokretač katastrofe pored terorista jeste i „nasilni kapitalizam oličen u SAD”. Ovaj japanski pesnik naglašava da su jedino haiku poezija i forma „no” drame bile u stanju da izraze svu tragiku postradalih u Japanu, da budu veza sa mudrošću mrtvih.

Komentari0
50606
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja