utorak, 22.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 21.03.2014. u 22:00 Zoran Milivojević

Stres i emocije

(Илустрација С. Печеничић)

Internacionalna reč stres danas se često koristi u različitim značenjima. Ona zvuči nekako naučno, medicinski – kao neka dijagnoza. Zato mnogi pripisuju stresu značenje bolesnog i poremećenog.

Reč stres dolazi od latinskog strictus, a u engleskom jeziku je u upotrebi od početka 14. veka u značenju „zategnut”, „napet”. Pod stresom se označava ono stanje koje nastaje u nekom predmetu, organizmu ili osobi kada deluje neka spoljašnja sila koja se naziva stresor. U tom značenju pojam stres se prvo koristio u fizici, kasnije u biologiji, a poslednjih decenija u psihologiji.

Organizam je u stresu svaki put kada je narušena njegova unutrašnja ravnoteža delovanjem neke spoljašnje sile ili stanja (stresora). Tako, na primer, kada je u njegovom okruženju visoka temperatura, organizam mora da pokrene određene mehanizme hlađenja kako se ne bi previše zagrejao i kako bi očuvao svoju normalnu temperaturu.

Dok je stres moguće meriti u fizici i biologiji, stvari su kompleksnije kada govorimo o psihosocijalnom stresu. Glavni razlog je u tome što odnos između osobe i određenog događaja nije mehanički, uzročno-posledičan. Ljudi ne reaguju na događaje kao takve, već na ono značenje i onu važnost koje tim događajima pripisuju. A ljudi se, kao što je poznato, veoma razlikuju po tome kako tumače i kako vrednuju iste događaje. Zato stres nije toliko objektivna, koliko je subjektivna kategorija.

Da bi osoba bila pod stresom, potrebno je da neku situaciju ili događaj doživi kao negativan, suprotan njenim vrednostima i uverenjima. Ne samo da osoba treba tu situaciju ili događaj da doživi kao ugrožavajući već treba da ga doživi i kao važan. A upravo je ovaj kontekst u kojem nastaje stres identičan kontekstu u kojem nastaju neprijatna osećanja. Ovakva osećanja osećamo onda kada procenimo da se nalazimo u situaciji koja ugrožava neku našu vrednost – koja je važna na negativan način. Ona nas pokreću na akciju štićenja date vrednosti i prilagođavanja. Dakle, stres nije ništa drugo do doživljavanje neprijatnih osećanja.

Kao što su neprijatna osećanja deo svakodnevnog života, i stres je sastavni deo života. Postoje teorije prema kojima bi život bez ikakvog stresa mogao da ugrozi zdravlje. Zato postoji podela stresa na dobar, koji vodi adaptaciji, i loš – distres – koji ne vodi adaptaciji. U jeziku osećajnosti to znači da postoje neprijatna osećanja koja su primerena, adekvatna i koja nam pomažu da preživimo i da se zaštitimo, ali i neprimerena, neadekvatna, pa čak i patološka osećanja koja pogoršavaju životnu situaciju „hraneći” sama sebe. Kada reč stres zamenimo neprijatnim osećanjem, jasnije se razmišlja. Tajna upravljanja stresom je u upravljanju svojim neprijatnim osećanjima.

Komentari2
a2ba7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

lepotica pametnica
Između stesa i straha možemo stavit znak jednakosti. Mi se pre svega plašimo negativnih osećanja, kao i nemogućnosti da ih izbegnemo ili bar ublažimo. Poenta je da treniramo njihovo prihvatanje, jer ne postoji način da ih u potpunosti izbegnemo. Pošto nas stes ,,vreba'' sa svih strana, moramo mu doskočiti time što ćemo ga istovremeno prihvatiti i odupreti mu se. Postoje razne tehnike duhovnog samorazvoja kojima se to može postići.(molitva, prizivanje sećanja i osećanja koja nas opuštaju, bodre, zahvalnošću za sve dobor u životu ...) Njavažnije je da se bavimo sobom i pronađemo ono u šta smo spremni da najlakšei verujemo i prihvatimo. Setite se svakodnevno da je ljudima prirodnije osećanje zadovoljstva i veselosti, nego ozlojeđenosti, tuge i sl. Nemojte bez razloga biti utuceni, nego bez razloga budite veseli. Sve ovo pišem iz ličnog iskustva , a ne kao stručno lice, ili teoretičar.
Hvala Vam
Ovo pomaze.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja