sreda, 22.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:26

Otpor NATO agresiji – jedna od bitaka u globalnom ratu

Autor: Milenko Srećkovićponedeljak, 24.03.2014. u 15:00
Уништени мост преко Велике Мораве код Варварина (Фото Р. Станковић)

Na početku NATO agresije 1999. godine, kubanski lider Fidel Kastro izrazio je veru u sposobnost Srba da se svojim gerilskim veštinama, sticanim i razvijanim tokom čitave istorije, dostojanstveno odupru vazdušnim napadima i potencijalnoj kopnenoj invaziji najveće vojne alijanse na svetu iza koje je stajalo devetnaest najmoćnijih svetskih država. Nasuprot njemu, general NATO-a Vesli Klark, glavni strateg napada na Jugoslaviju, uveravao je svetsku javnost da će bombardovanje potrajati najviše tri dana. Pokazalo se da Fidel Kastro ima mnogo veće iskustvo od generala Klarka o tome šta je sve jedan narod sposoban da uradi u svojoj borbi za slobodu.

I zaista, pokušaj kopnene invazije preko albanske granice jugoslovenska vojska je u žestokom okršaju u potpunosti sprečila, bombardovanje je trajalo punih sedamdeset i osam dana, a ne očekivana tri dana, a kada je postignut sporazum u Kumanovu, vojska se s Kosova povukla skoro netaknuta što je iznenadilo one koji su na teritoriju Kosova prosuli tone i tone bombi. U skrivanju svog vojnog potencijala od napada višestruko nadmoćne neprijateljske avijacije, jugoslovenska vojska primenila je čitav dijapazon uspešnih taktičkih kamuflaža za koji joj zaista treba odati priznanje na domišljatosti i kreativnosti. Stečeno iskustvo kasnije je izučavano od strane zemalja koje su ispravno predviđale da će biti sledeća američka meta, pre svega od strane Iraka. Tarik Ali, čuveni britanski pisac i levičar pakistanskog porekla, za koga je NATO bombardovanje Jugoslavije „rat za američku dominaciju u Evropi i imperijalistički čin s ciljem da se starom neprijatelju glava gurne u blato obogaćeno osiromašenim uranijumom”, smatra da se jugoslovenska vojska za ovakvu borbu osposobila u prošlosti, očekujući potencijalni napad od strane Sovjetskog Saveza.

Noam Čomski je svakako najpoznatiji svetski intelektualac koji se žestoko protivio NATO bombardovanju. Pisao je o ogromnim naporima koje je NATO po okončanju bombardovanja preduzeo kako bi otkrio dokaze o ratnim zločinima i naknadno opravdao intervenciju; nalik potrazi za nikada nepronađenim „oružjem za masovno uništenje” koje je bilo povod za američku intervenciju u Iraku 2003. godine. Tvrdio je da je nasilje na Kosovu eskaliralo tek s početkom NATO intervencije i da je bilo očekivana posledica a ne njen uzrok. „Pravi uzrok rata nema nikakve veze sa zabrinutošću za ljudska prava kosovskih Albanaca”, izjavio je Čomski.

Naomi Klajn, čuvena kritičarka globalnog kapitalističkog poretka, u svojoj knjizi „Šok doktrina”, kaže da je NATO napadom na Srbiju 1999. godine u stvari hteo da stvori uslove za ubrzanu privatizaciju društvene imovine. Naime, Srbiju je trebalo kazniti jer se opirala implementaciji neoliberalnog poretka; bombardovanje je samo priprema terena za ekonomsku „šok terapiju”. Klajnova citira i Stroba Talbota, zamenika državnog sekretara u Klintonovoj administraciji i vodećeg pregovarača u vreme rata, kako bi pokazala da iza NATO bombardovanja Jugoslavije ne postoje nikakvi realni humanistički razlozi. Naime, prema knjizi „Putanja sudara: NATO, Rusija i Kosovo”, koju je 2005. godine objavio Džon Noris, Talbotov poverenik za odnose s javnošću, Talbot je izjavio: „Dok zemlje širom regiona teže reformisanju svog ekonomskog poretka, ublažavanju etničkih tenzija i širenju civilnog sektora, Beograd deluje kao da uživa što korača u potpuno suprotnom pravcu. Uopšte nije čudno što su NATO i Jugoslavija završili u međusobnom sukobu. Jugoslovenski otpor širim trendovima političkih i ekonomskih reformi – a ne neprilike kosovskih Albanaca – najbolje objašnjava razloge rata NATO-a”.

Slovenački filozof Slavoj Žižek kritikuje tadašnjeg češkog predsednika Vaclava Havela zbog podrške NATO intervenciji, ne samo zato što je ona dovela do eskalacije problema koji je navodno trebalo da spreči, već i zato što Havelov moralizam, u poređenju s velikim emancipatorskim pokretima inspirisanim Martinom Luterom Kingom i Gandijem, ne sadrži pozitivan, sveprožimajući stav koji apeluje na moralna osećanja „neprijatelja” i zahteva od njega da povrati sopstveno moralno dostojanstvo, već je usmeren protiv određene grupe ljudi, a ne protiv konkretnih (rasističkih, kolonijalističkih) institucionalizovanih praksi. Žižek je jednom, u šali, izjavio kako je francuski filozof Bernar-Anri Levi i njegova podrška vojnim intervencijama jedini razlog što još podržava smrtnu kaznu.

Imanuel Volerstin, jedan od najcitiranijih i najznačajnijih naučnika u oblasti društvenih nauka, izjavio je da se o ratu može suditi pravno, moralno i politički. „Pravno gledano, bombardovanje je čin agresije, potpuno neopravdan pred međunarodnim pravom. Jugoslavija nije ništa uradila van svojih granica. A unutar njenih granica vodio se građanski rat niskog intenziteta u koji su se SAD i druge sile ugurale kao posrednici.” Volerstin se takođe zapitao kako to da se nije reagovalo u slučajevima brojnih drugih mnogo ozbiljnijih kršenja ljudskih prava od strane država koje su klijenti SAD.

Petnaest godina posle bombardovanja Jugoslavije, tadašnja retorika o humanitarnoj intervenciji potpuno je ogoljena i poražena; čak se vrlo često u svetskim diplomatskim prepucavanjima upotrebljava protiv njenih kreatora, posebno kada se ističe licemernost njihovog globalnog delovanja. Hilari Klinton se još 2011. godine pred Kongresom žalila kako SAD „gube medijski rat”. Više niko ozbiljan, sem možda Bernar-Anrija Levija, ne bi mogao da promoviše ubijanje civila sa opravdanjem da će to zaštititi ljudska prava drugih civila. Obični građani i jesu najveće žrtve, cinično nazivani „kolateralnom štetom”, svih dosadašnjih vojnih intervencija koje su se posle Jugoslavije vrtoglavo nizale – u Avganistanu, Iraku, Libiji... Po ciničnom odnosu prema ljudskim žrtvama zapamtićemo mnoge predvodnike NATO bombardovanja – od Medlin Olbrajt, preko Tonija Blera, do Bila Klintona, kome su u Prištini podigli spomenik za života.

Ako je još bilo iluzija u vreme rata u Avganistanu i Iraku, posle Libije, koja je, po ubistvu Gadafija, doživela masovna osvetnička i rasistička ubijanja bez suđenja, postalo je mnogo jasnije da ovakve intervencije, kao i na Kosovu 1999, samo raspiruju haos. Intervenisati danas, na primer, u Siriji, kada se tamo više ne zna ko koga ubija, i kada čak i ćelije Al Kaide ratuju između sebe, značilo bi da su predvodnici najvećih svetskih sila potpuno izgubili kompas u svojoj globalnoj politici. Kada su ruske trupe ušle u Krim, ukazivanje predsednika SAD Baraka Obame na ugrožavanje državne suverenosti Ukrajine mnogi su dočekali podsmehom, podsećajući na sve slučajeve kada su Sjedinjene Američke Države u ime ljudskih prava pogazile suverenost država širom sveta. O opaloj globalnoj moći SAD možda svedoči i šala koja se širi na društvenim mrežama u kojoj Obama preti Putinu da će ga izbrisati iz prijatelja na Fejsbuku ukoliko ne obustavi okupaciju Krima.

I Volerstin i Čomski se slažu da Jugoslavija tokom pregovora u Rambujeu nije mogla da izbegne bombardovanje jer je od nje traženo da prihvati nešto „što ne bi prihvatila nijedna država”; obojica smatraju da je NATO samo tražio povod da interveniše. Kasnije su se nizali slični povodi i ratovi, iako je svaki od njih mogao biti izbegnut da su svetske sile to zaista i htele.

Predsednik Pokreta za slobodu, urednik časopisa na engleskom jeziku „Fridom fajtinfo”


Komentari24
23bcc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milivoj Drašković
čini se, da upravo zbog onog našta ćemo 0vih dana svi podsetiti, jednu stvar treba razjasniti, Znamo da nas je MILOSRDNI ANĐEO tada zasuo NATO BOMBAMA. Nikakvog angažovanja-odobrenja OUN nije bilo DAKLE NAJGRUBLJA AGRESIJA. ZNAMO KAKO SE PRE PAR DANA O TOME IZJASNIO I G.ŠREDER KOJI JE ,INAĆE , NEMAČKE AVIONE TADA SLAO DA BOMARDUJU SRBIJU NIŠTA TADA NISMO MOGLI DA učinim.Ali je pravo pitanje ŠTA nas je omelo da ovih 15 godina naša Vlada to pitanje, na razuman način , otvori pred OUN da bismo ćuli kako se tu gleda na taj postupak NATO-a Godinu dana Srbija je imala mesto predsednika Generalne Skupštine. Tada je pred Gen Skupštinom govorio I Predsednik Srbije. No , nekadašnji četnički vojvoda nije smatrao važnim ni da pomene to.. NIŠTA NIJE NA TOM PLANU UČINILA NI POSLEDNJA Vlada. Ljudi su očekiovali da će upravo za sutra organizovati PROTESTNE MITINGE PO CELOJ SRBIJI. Na kojima bi se, upravo zahtevalo I obraćanje Srbije OUN zbog HITLEROVSKE AGRESIJE NATO-a prema Srbiji -Ništa od toga.
Aleksandar Kadrić
@ Predrag Preradović Dobar deo odgovora na Vaša pitanja, može se naći u Sporazumu o subregionalnoj kontroli naoružanja, koji smo i mi potpisali u junu 1996. godine. Ukratko, tim sporazumom nam je praktično nametnuto kakvu i koliku vojsku možemo imati, kao i ograničenje za bitne tipove naoružanja(tenkove, artiljeriju, borbene avione...). A mi smo otišli i dalje od toga, pretapajući masu teškog naoružanja u Smederevu. Uništene su protivavionske rakete "strela-2M", navodno "da ne dospeju u ruke teroristima". Kao da je vojska samoposluga, pa iz nje može uzeti ko šta hoće! Možda jesu bile zastarele protiv savremenih vazduhoplova, ali su i te kako dobro uništavale krstareće rakete i bespilotne letelice. A ti, čije su rakete obarane, bili su i inicijatori uništenja "strela-2M". I još mnogo toga drugog...
sokol sokol
@pro "hrvat": nije bitno, Vi i tako se ne biste potrudili da shvatite posto vec imate svoje formirano misljenje svima ovdje dobro poznato
Поздрав из Бања Луке
@sokol sokol Ја мисли да јесте исправан одговор. Ако пођемо од тога да 1999. СРЈ није напала никога, да је имала унутрашњи сукоб на једном мањем дијелу своје територије са организацијом која је у почетку означена на "Западу" као терористичка, није постојао објективан разлог да СРЈ буде нападнута. Тај сукоб на територији Косова и Метохије је послужио као повод да НАТО оствари своје економске и војне интересе. Да су у питању била људска права и заштита Албанаца онда се не би измишљале лажне приче о злочинима и стотинама хиљада убијених, не би се постављали услови као они на преговорима у Рабујеу, нити би страдали Албанци као што јесу у НАТО нападима. Зашто су одабрали силу за остварење својих интереса? Одговор је прост, могло им се! То је иста логика коју има било који насилник, силеџија којег знамо.
Предраг Прерадовић
А зашто се не огласи бивши министар војни и бивши председник Србије и образложи зашто је уништио модерније ручно наоружање за гађање авиона и хеликоптера (маљутка, стрела..) Уз то оформио је професионалну војску која неби могла да одбрани ни територију најмање општине а не државе. Такође дозволио је формирање приватног обезбеђења које по броју људства и наоружања далеко превазилази професионалну војску Србије. Говори се да иза те "приватне војске за штићење" стоје бивши функционери НАТО-а и администрације УСА. Погледајте шта Немачка ради са повећањем броја стајаће војске.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja