nedelja, 13.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57

Stoltenberg u trci za šefa NATO-a

Autor: Radovan Pavlovićutorak, 25.03.2014. u 15:00

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Bivši norveški premijer i lider Radničke partije Jens Stoltenberg biće najverovatnije novi šef severoatlantske vojne alijanse, javljaju ovdašnji mediji pozivajući se na pouzdane diplomatske izvore u Briselu i Vašingtonu.

„Saveznici su se dogovorili da 13. po redu generalni sekretar NATO-a bude Stoltenberg i o tome će konačnu odluku doneti naredne nedelje na ministarskom samitu ambasadora zemalja članica u Briselu”, piše visokotiražni dnevnik „Aftenposten”.

U senci zahlađenja odnosa između NATO-a i Rusije, zbog zbivanja u Ukrajini, unutar najvećeg vojnog saveza paralelno se odvija tiha, gotovo nevidljiva kampanja i lobiranje ko će naslediti aktuelnog generalnog sekretara Andersa Foga Rasmusena, kojem mandat ističe početkom septembra.

Pre nedelju dana italijanska „Republika” javila je, a što su listom preneli svi norveški mediji, da je Jens Stoltenberg (55) najveći favorit da preuzme komandovanje NATO-om. Pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore, italijanski dnevnik javio je da iza kandidature doskorašnjeg norveškog premijera čvrsto stoje američki predsednik Barak Obama, nemačka kancelarka Angela Merkel, a pozitivno su se izjasnili i britanski premijer Dejvid Kameron i francuski predsednik Fransoa Oland.

Ne skrivajući oduševljenje što je bivši norveški premijer glavni favorit da se preseli u Brisel, ovdašnji mediji ipak prenose i mišljenja umerenijih optimista, političkih analitičara koji smatraju da stvar ipak nije još gotova. Osim Stoltenberga, ozbiljni kandidati za budućeg šefa NATO-a jesu i aktuelni predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, britanski ministar odbrane Filip Hamond, bivši italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini i aktuelni ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski.

Ovdašnji analitičari kažu da Stoltenberg ispunjava gotovo sve standarde NATO-a iako se sredinom osamdesetih kao lider podmlatka Radničke partije grčevito borio da Norveška istupi iz vojnog bloka: potrebno je da je kandidat upravljao zemljom kao premijer, da ima političkog i iskustva u posredovanju i pregovorima i da je učestvovao u bezbednosnim i odbrambenim strukturama. Analitičari ističu da je NATO-u sada potreban iskusan političar koji je u isto vreme umeren ali i tvrd, vešt pregovarač koji ima dobre odnose sa Rusijom.

Stoltenberg je upravljao Norveškom devet godina u tri navrata, ali mu nedostaje ozbiljniji rad sa bezbednosnim strukturama, pri čemu mu se kao ozbiljna mana spočitava neblagovremena i nedovoljna reakcija njegove vlade u terorističkom napadu 22. jula 2011. godine. Zvanična ocena nezavisnih komisija jeste da su tokom Brejvikovog napada na sedište vlade i masakra na ostrvu Utoja, celokupne bezbednosne strukture zatajile te da je Norveška bila nekoliko sati potpuno obezglavljena i „na kolenima”.

Kao premijer, Stoltenberg je dugo bio u nemilosti američkog predsednika Džordža Buša, za čijeg mandata mu nije pošlo za rukom da poseti Belu kuću, dok je njegov prethodnik čak tri puta boravio u SAD. Više od šest godina norveški premijer čekao je na poziv iz Vašingtona, a odnosi su „otopili” tek izborom Baraka Obame.

Buš je, navode ovdašnji mediji, pobesneo 2005. kada je Stoltenberg najavio da povlači norveške oficire i vojnike iz rata u Iraku, o čemu nije blagovremeno obavestio predsednika SAD. Dve godine kasnije, SAD i njeni saveznici bili su šokirani stavovima norveškog premijera oko postavljanja američkog protivraketnog štita u Evropi. Kako je objavio „Vikiliks”, u to vreme Buš je besneo što se Stoltenberg slaže sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u pogledu razmeštaja raketa u Poljskoj i Češkoj. Očito ljuta i iznenađena Bušova administracija nazvala je tada premijera Stoltenberga „Putinovim papagajem”.

S vremenom je Stoltenbergova vlada uskladila stavove sa saveznicima i Norveška je postala jedna od najpouzdanijih članica i finansijera NATO-a. Norveška daje najviše vojnika u operacijama NATO-a, jedina je članica alijanse koja nije smanjila vojni budžet, a komanda NATO-a posebno ističe zalaganje norveškog kontigenta u borbama u Avganistanu i avijacije u svrgavanju libijskog vođe Muamera el Gadafija. Norveška je učestvovala i u agresiji NATO-a na SR Jugoslaviju 1999, ali je tadašnju administraciju predvodio premijer i lider Hrišćanske narodne partije Šel Magne Bundevik.

Ukoliko članice NATO-a izaberu Stoltenberga za generalnog sekretara alijanse, biće to svojevrsni dvostruki presedan: upravljanje ogromnom vojnom mašinerijom, drugi put zaredom, bilo bi povereno skandinavskom političaru (od 2009. na čelu NATO-a je bivši danski premijer Rasmusen), a s druge strane, funkciju bi preuzeo norveški levičar čija se Radnička partija više od 20 godina na političkoj sceni borila protiv članstva Norveške u NATO-u. Čak je Stoltenberg kao trinaestogodišnjak i član mladih laburista učestvovao u demonstracijama protiv američke intervencije u Vijetnamu.

Danas se pitanje norveške lojalnosti američkoj spoljnoj politici podrazumeva. Kako cinično kažu neki norveški analitičari – „naravno da Obama i Amerika žele Stoltenberga. Kad Amerikanci kažu skoči, norveški političari pitaju – koliko visoko”.


Komentari3
7461d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jole Manojle
Ma gde Norvežanin, od kako su ih Šveđani namlatili 1814. samo love ribu. I Eštonova bi bila bolja šefica NAO od ovog Vikinga.
BREEDLOVE ..
odoh da radim..
Pavle Ćurčić
Šta se može desiti "на министарском самиту амбасадора земаља" ako je "samit" sastanak na vrhu, a ni ministri ni ambasadori nisu taj vrh, nego su to šefovi država ili vlada (engleski: summit - vrh).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja