četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:10

Imamo li titovski odgovor na ukrajinsku krizu

Autor: J. Cerovina, B. Bakovićsreda, 26.03.2014. u 15:00
Руси на Криму прате говор Владимира Путина (Фото Бета)

Nova vlada Srbije će vrlo brzo morati da pokaže koliko će biti otporna na pritiske spolja. Partneri i sa Istoka i sa Zapada sigurno neće čekati onih uobičajenih sto dana koji se daju novim vladama da se upoznaju s poslom, nego će je, prema svim ocenama, požurivati da se izjasni o pripajanju Krima Rusiji. Jedino za sada Zapad insistira na tome javno. A prema većini ocena, decidirana podrška bilo kojoj strani je za Srbiju – loše rešenje.

Sažeo je to prethodnog vikenda i kandidat za novog premijera Aleksandar Vučić retorički pitajući na konferenciji za novinare: „Za koju politiku mislite da bi bila bolja? Hoćete da uvedemo sankcije Rusiji, da kažemo da podržavamo narušavanje teritorijalnog integriteta, čime bismo se odrekli Kosova, ili da okrenemo leđa Evropskoj uniji?”

Odgovor se čini jednostavnim – ništa od toga. To očigledno misli i predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je juče u Pančevu rekao da Srbija ne treba da se meša u svađe velikih zemalja, već da se fokusira na sopstveni razvoj, verovatno u ovom trenutku posebno zadovoljan što nema izvršne ingerencije, pa „vruć krompir” zvani Krim može mirne duše da prepusti budućoj vladi.

Nikolić je precizirao da do formiranja nove vlade u Srbiji nema nikoga ko bi mogao da iznese zvaničan stav države prema dešavanjima u Ukrajini i na Krimu, „koji bi obavezivao na bilo koji način”.

„Ustav je potpuno jasan, ja mogu da imam svoje mišljenje o tome, ali vlada vodi spoljnu i unutrašnju politiku. Mislim da ćemo morati da imamo legalno izabranu vladu da bih s premijerom mogao da razgovaram o tome”, objasnio je Nikolić, dodajući da ako naredne nedelje bude održana sednica Generalne skupštine UN o situaciji na Krimu, Srbija neće moći da ima predstavnika koji bi mogao da iznese njen zvanični stav.

Da li će Srbija, kad izabere novu vladu, moći da ne izabere stranu u najnovijem sukobu Zapada i Istoka? Možda bi na ovo mogao da odgovori ministar spoljnih poslova u tehničkoj vladi Ivan Mrkić, koji je prošle nedelje istog dana primio na njihov zahtev šefa delegacije EU u Srbiji Majkla Davenporta i ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina. Davenport je nekoliko dana kasnije izjavio da se u EU očekuje da zemlje kandidati za članstvo podržavaju stavove EU što se tiče spoljne politike. Kada je reč o Srbiji, on je u obzir uzeo i činjenicu da će naša zemlja sledeće godine predsedavati OEBS-om i naveo da se očekuje da će Srbija „shvatiti ovu kriznu situaciju” u Ukrajini.

Takve poruke i one kao kad američki ambasador Majkl Kirbi u intervjuu za „Politiku” poruči neka Srbija odluči gde pripada, još se, izgleda, u vladajućim krugovima ne tumače kao pritisci na Beograd. Tako je predsednik Nikolić juče izjavio da sa njim niko iz sveta nije razgovarao o tome da Srbija promeni svoj odnos prema Rusiji i da pretpostavlja da nije bilo pritisaka ni na vladu. On smatra da ne bi bilo ni korisno da neko sa Zapada sa njim razgovara o toj temi, jer „Srbija ima svoj put i ne želi da izabere bilo koju stranu tako što bi ugrozila svoje odnose sa drugom”.

„Srbija ne deli svet na samo dve sile ili samo dva bloka. Svet je velik, raznolik, šaren. Srbija svuda ima prijatelja. Veliki neka se svađaju, mi moramo da se razvijamo”, rekao je on, dodajući ipak da u svetu, zbog događanja na Krimu, postoji nova situacija, „verovatno nova i u odnosu na Kosovo”, i sigurno će mnogi želeti da Srbija „podrži njihovu ideju”.

Ali, bez pominjanja Kosova se ne može ni govoriti o Krimu, reći će u Demokratskoj stranci Srbije, koja je, čini se, propustila priliku da koristeći krimski problem promoviše svoju ideju političke i vojne neutralnosti. Potpredsednik stranke Slobodan Samardžić ne slaže se s tim utiskom, navodeći da su govorili o tome, ali da njihove izjave nisu dobile pažnju medija. On pojašnjava da politička neutralnost ne znači političku pasivnost, to jest nezainteresovanost za zbivanja u svetu kako se to često u medijima interpretira, i da DSS ima sasvim jasan stav šta Beograd treba da čini.

Ukazujući na istoriju secesije Kosova i da je, kada se poredi sa Krimom, reč o dva različita slučaja, Samardžić ističe: „Pod broj jedan, Beograd bi trebalo da Zapad podseti na Kosovo. Ko god se otcepi i pitaju nas šta je, mi ćemo reći: onaj ko je dopustio otcepljenje Kosova, treba da ćuti o otcepljenju bilo čega drugog. Ako hoćete da ispravite ono što je Krim uradio svojim referendumom, onda moramo da otvorimo pitanje Kosova. Ne bih se izjašnjavao sa ’da’ ili ’ne’ samo za krimski slučaj. Jer, krimski slučaj je u međunarodnom pravu posledica kosovskog slučaja.”

Sagovornik „Politike” upućen u zbivanja u diplomatskim krugovima u Beogradu ističe da Srbija neće imati prostora da se ne izjasni. Kako navodi, jed i gorčina Zapada što ne mogu ništa da učine Rusiji pretvoriće se u pritisak na slabe i nemoćne zemlje poput Srbije da se svrstaju uz njih. Tako će se i Srbija naći u paradoksalnoj situaciji da mora da se jasno opredeli, iako u krimskom problemu od nje svakako ništa ne zavisi.

„To što sada naši kupuju vreme sasvim je razumljivo. Ali, pod pritiskom ćemo reći da nemamo izbora, pa ćemo se izjasniti, a najgore za jednu zemlju jeste da kaže da nema izbora. Izbora uvek ima. Nama u ovoj situaciji ne treba da se svrstavamo uz nekoga, jer nema ničeg dobrog u tome. Kao što reče profesor Predrag Simić pre neki dan, nama je potrebno neko rešenje poput onih kakve je imao Tito, ali sumnjam da ćemo ga sada naći”, ističe naš izvor.

I Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku smatra da će biti pritisaka na Srbiju da se jasnije odredi prema Rusiji u ovom konfliktu, pogotovo ako ukrajinska kriza nastavi da se zaoštrava. Kako je rekla za Radio Slobodna Evropa, očigledno je da će Srbija pokušati da zauzme nekakav neutralan stav, ali „bez svake dileme će u tom kontekstu biti očekivanja da će se prikloniti onome čemu deklarativno teži, to jest da će se prikloniti stavovima Evropske unije”.

Dušan Reljić, šef briselske kancelarije nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost, smatra da Srbija neće biti pod velikim pritiscima, a ako i bude morala da se odredi, odluka joj ne bi teško pala. Kako ističe za Radio Dojče vele, potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija se obavezala da svoju spoljnu politiku prilagodi stavovima koji se utvrde u Briselu.

„Drugi razlog zbog kojeg mislim da Beograd neće imati problema da se ne složi sa aneksijom Krima, jeste taj da, kao i u slučaju sa Gruzijom, kada Srbija nikada nije priznala otcepljenje dveju oblasti od te zemlje, Srbija ostaje, koliko ja mogu da procenim na osnovu izjava u Beogradu, pri stavu da jednostrana otcepljenja ne mogu da budu prihvaćena. Taj stav proizlazi iz odnosa Beograda prema otcepljenju Kosova i zbog toga je razumljiv”, ističe Reljić koji veruje da neće biti tako izraženih pritisaka na Srbiju i zbog toga što ona nije toliko bitan međunarodni činilac da bi u ovim trenucima krize i Brisel i Moskva obraćali posebnu pažnju na stavove Beograda.

Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i dugogodišnji diplomata, smatra da je sada vreme za intenzivnu diplomatsku aktivnost naše zemlje, da o ovoj temi razgovaramo i sa Rusijom i sa Zapadom i da im objasnimo poziciju u kojoj se nalazimo.

„Zapadu treba da kažemo da nastavljamo evrointegracije, da tu nemamo nikakve dileme, da naša politika od toga ne odustaje. Istovremeno, Rusiji, sa kojom smo bliski i istorijski i kulturno i ekonomski, treba da ukažemo da ne bi trebalo da se ljuti, što nismo podržali prisajedinjenje Krima Rusiji, jer to ne znači da je naša politika antiruska. Treba jednom veštom diplomatskom aktivnošću sve to da povežemo. Znam da je ovo lako reći, a teško u praksi ostvariti, ali nam nema druge. Ako oni to shvate, verujem da će izbegavati neke jače pritiske na Srbiju”, ocenjuje Lazić.


Komentari85
19ac6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dobar Predlog!!
Ako svu ovu energiju koju imate za komentare usmerite za dobrobit zajednice, onda nam nema vise krize. Posle reci trebalo bi uvek da slede dela. Mnogi ocekuju od drzave nesto a gledaju da je zakinu na svakom koraku. Prema drzavi se treba odnositi domacinski, ako ne das drzavi ne mozes nista ni dobiti. Pozdrav i na Posao.
Gradimir Ilić
Moj predlog je da nova vlada Srbije formuliše svoj odgovor na ovo i druga tekuća pitanja. To neće biti lako, ali to je njihov posao za koji su dobro plaćeni! Gradjani će imati priliku da daju svoje ocene na narednim izborima. To je demokratja. U medjuvremenu treba traziti od političara da rade na resavanju problema i onda glasati na osnovu njihovih rezultata a ne slatkih reči. Problema ima jako mnogo, ali dužnost glasača je da nateraju političare da srede državu, ili da daju drugima tu šansu.
Sosa iz dijaspore
@ Dijaspora Okoreli Vidim da si Albanac. Da ti lepo odgovorim. Da pogledamo malo katastarske knjige sta oni kazu cija je koja zemlja. Rec METOHIJA znaci crkveno imanje. Tito je nakon II Sv. rata zabranio Crnogorcima i drugim Srbima da se vrate na svoja imanja. Mnoga od njih dobili su od kralja preziveli solunski borci. Ne znam jos uvek zasto je Tito to radio. Vlada ce nam istorija dati odgovor i na ovo bitno pitanje. Jer je tim cinom zatvorena mogucnost za prirodnu obnovu srpskog stanovnistva, a nelegalnim naseljavanjem, bez kontrole, narocito posle bombardovanja NATO, promenila se demografska struktura KiM. Uz to, medjunarodna zajebnica je gledala kroz prste akcijama pogroma i proterivanja srpskog stanovnistva ciju godisnjicu smo ovih dana imali. Unistavani su zivoti, i sva imovina ukljucujuci i silne srednjovekovne crkve i manastiri, da bi se satrao svaki trag. Evo danas, i Obama laze o nekakvom referendumu na Kosovu. Sta reci a ne zaplakati. Ali, kolo srece se okrece... Pozdrav
Ivan Karamazov
@ProPolitikin Hrvat Zivim na zapadu 30 godina, u akademskom okruzenju. Tito i Cercil uzivaju veliku ugled u toj sredini. Valjda je Cercil merodavniji da da ocenu Tita vojskovodje I drzavnika, od onih na koje se Vi pozivate. Istorija je naucna disciplina, ne rekla kazala. I jos jedna stvar, Britanska kralice se ne srece sa diktatorima.
Ivan Karamazov
Zivim na zapadu 30 godina, u akademskom okruzenju. Tito i Cercil uzivaju veliku ugled u toj sredini. Valjda je Cercil merodavniji da da ocenu Tita vojskovodje I drzavnika, od onih na koje se Vi pozivate. Istorija je naucna disciplina, ne rekla kazala. I jos jedna stvar, Britanska kralice se ne srece sa diktatorima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja