sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:45

Na obelisku Pokreta nesvrstanih potpisani samo crtači grafita

Autor: Nikola Belić, Daliborka Mučibabićnedelja, 30.03.2014. u 11:23
Фото Мики Величковић

Obelisk posvećen Prvoj konferenciji nesvrstanih zemalja 1961. u Beogradu, postavljen na uzvišenju kraj Brankovog mosta na desnoj obali Save, i ovog proleća je na podužem spisku spomenika ižvrljanih grafitima raznih boja i potpisima brojnih „autora” sa sprejevima.

Ali, nema onog najvažnijeg parafa – imena projektanta ovog obeležja, koji je na simboličan način pozdravio najviše delegacije zemalja „trećeg sveta” koje su se prvi put okupile u tadašnjoj jugoslovenskoj prestonici.

Kada je „Politika” 18. marta pisala o ruženju ovog spomenika na savskoj „kapiji” starog Beograda, naveli smo da je njegov projektant slikar i arhitekta Siniša Vuković. Taj podatak se činio nespornim, jer Vukovićevo ime se pominje u mnogim člancima o obelisku nesvrstanih, a nalazi se i na internet portalu „Beograd”.

Međutim, našoj redakciji se javila Ljiljana Milenković, supruga arhitekte Dušana Milenkovića, tvrdeći da je njen pokojni muž autor obeliska. Zatim nam se obratio i arhitekta i potpisnik brojnih stručnih članaka Milorad Jevtić. On tvrdi da je obeležje posvećeno Prvoj konferenciji nesvrstanih ideja njegovog kolege Svetislava Ličine.

Milenković je u vreme priprema glavnog grada za dolazak delegacija 1961. bio na čelu projektnog tima u kome su bila još trojica stručnjaka. Njihovo zaduženje bilo je da učine sve kako bi prestonica „zasijala” kako dolikuje u vreme održavanja međunarodnog skupa od koga se mnogo očekivalo.

– Tada je i rođena ideja o podizanju spomenika kraj Brankovog mosta. Moj suprug je tražio da obelisk izradi od bakra ili ga bar njime obloži, ali taj predlog nije mogao da bude realizovan. Njegov tim imao je veoma kratak rok da realizuje sve poslove. Sećam se da je četvoročlani tim arhitekata danonoćno radio, pet dana gotovo da nisu izlazili iz Skupštine grada kako bi sve bilo spremno za Prvu konferenciju nesvrstanih zemalja. Onim što su uradili naročito je bio zadovoljan Kvame Nkrumah, predsednik Gane. Zato je posle konferencije supruga i mene pozvao da dođemo u njegovu zemlju, gde smo angažovani na ostvarenju nekoliko vladinih projekata – navodi Ljiljana Milenković, takođe arhitekta.

Da je obelisk na ulazu u stari deo Beograda upečatljiv trag tog vremena, uveren je i Milorad Jevtić, koji ističe da je ovo znamenje „već više od pet decenija jedan od značajnih prostornih belega našeg glavnog grada”.

– Ideju za obelisk i mesto gde će biti postavljen dao je Svetislav Ličina koji je već imao iskustva u podizanju obeležja – navodi Jevtić i podseća da je profesor Ličina, između ostalih dela, autor Aleje zaslužnih građana na Novom groblju i novog zdanja Filozofskog fakulteta „koje u stručnim krugovima važi za najuspešnije prilagođavanje novog objekta nasleđenom arhitektonskom okruženju”.

Prisećajući se tog vremena, profesor Svetislav Ličina ističe da je za uređenje Beograda bio zadužen projektni tim na čijem je čelu bio Dušan Milenković.

– Osim njega, u Skupštini grada smo gotovo bez prestanka pet dana radili Čedomir Beloš, Veljko Despotović, kasnije poznati scenograf, i ja. Svako je davao poneku ideju, a ja sam predložio da se na karakterističnoj lokaciji na desnoj savskoj obali postavi obelisk. S obzirom na to da smo bili u velikoj žurbi, odlučio sam da upotrebimo dva trougaona stuba za dalekovode i da ih spojimo, što i danas može da se primeti kada se pogleda forma spomenika. U narednim decenijama, bilo je izmena boje i materijala kojima je ovo delo obloženo, ali su u osnovi ostala ta dva stuba – kaže Ličina.

Da li zbog brzine u kojoj su protekle pripreme za Konferenciju nesvrstanih ili zbog kolektivnog karaktera autorstva, tek u Arhivu Beograda i Zavoda za zaštitu spomenika kulture nema dokumentacije o znamenju u obliku obeliska, koje je već više od pola veka jedan od simbola glavnog grada, a dekorisano je i grbom prestonice.

Najverovatniji razlog odsustva zvanične papirologije i projektne dokumentacije jeste to što je, kako tvrde naši sagovornici, obelisk bio privremeno rešenje koje je kasnije trebalo zameniti trajnim spomenikom.

Za razliku od države, čije je „zlatno doba” simbolizovao u vreme kad je ona bila domaćin Prve konferencije nesvrstanih zemalja, obelisk nije demontiran. U 21. veku, na nekoliko dana mu je „nadenuta” savremena simbolika. Povodom meseca kampanje borbe protiv HIV virusa, početkom decembra 2005. osvanuo je zaodenut 27 metara dugačkom replikom kondoma.  

Stilizovani prezervativ postavili su volonteri grupe „Akt ap” koja je delovala pri Omladini JAZAS-a. „Projekat” je dopunjen sloganom – „Ko sa mnom spava ne boli ga glava”.
Ova asocijacija prethodno nije dobila odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture, pa je komunalna inspekcija naložila uklanjanje platna, a taj posao izveli kvalifikovani alpinisti.

Montažni „dvojnik” na Trgu Marksa i Engelsa

Arhitekta Živojin Kara-Pešić je u vreme održavanja Konferencije nesvrstanih kao student Arhitektonskog fakulteta sa kolegom Dimitrijem Krsmanovićem bio na praksi u arhitektonskom birou Aleksandra Šaletića i Aleksandra Petrovića, koji su se bavili enterijerom i mobilijarom.

Njih dvojica su uoči konferencije dobili posao koji je ugovorio arhitekta Branko Bon: da Terazijski i Pionirski park dekorišu zastavama zemalja učesnica i osmisle dva obeliska, kaže Kara-Pešić.

– Mi smo u konsultacijama sa Šaletićem i Petrovićem razrađivali projekat za obelisk na Trgu Marksa i Engelsa, današnjem Trgu Nikole Pašića. To je zapravo bio montažni objekat, čiji je kostur napravljen od cevi kakve su korišćene za graditeljske skele i presvučen je sargijom. Na rubovima konstrukcije postavljeno je neonsko osvetljenje. To smo radili dva meseca uoči konferencije, a sama realizacija obavljena je u cajtnotu, još nas je tih dana pratila kiša. Čak se jednom prilikom obelisk zapalio, verovatno od opuška cigarete. Vođena je i istraga kako je došlo do toga – priseća se Kara-Pešić, dodajući da je taj obelisk demontiran čim je konferencija završena.

Ograda najbolja zaštita

Na svaka dva-tri meseca obelisk posvećen Prvoj konferenciji nesvrstanih od grafita čiste gradske službe, ali po mišljenju onih koji su zaduženi za taj posao najbolje bi bilo da se postavi ograda koja bi sprečila „umetnike” sa sprejevima da se približavaju postolju.

S obzirom na to da obeležje nije pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, eventualne mere obezbeđenja u delokrugu su opštine Stari grad, na čijoj se teritoriji ovo znamenje nalazi.

– Održavanje spomenika, spomen-ploča i skulpturalnih dela, prema zvaničnoj odluci, podrazumeva redovno održavanje čistoće, negu zelenih površina, kontrolu rasvete, popravku prilazne staze ili puta i po potrebi sprovođenje mera konzervatorske zaštite spomenika, spomen-ploča i skulpturalnih dela. Stari grad uvek kada je u mogućnosti podržava ovakve inicijative. U ovom trenutku, nakon smanjenja budžeta za drugo tromesečje, nažalost nije u mogućnosti da učestvuje u projektu – naveli su ovoj opštini.

Po mišljenju nadležnih u Starom gradu, postavljanje ograde oko spomenika pokraj Brankovog mosta trebalo bi da podrže Zavod za zaštitu spomenika Beograda i gradska uprava.

Obasjani treći svet

Glavni grad, čiji je gradonačelnik u to vreme bio Branko Pešić, temeljno se pripremao za doček delegacija šefova država i vlada 24 zemlje učesnice konferencije vanblokovskih zemalja, ali i oko 850 novinara iz celog sveta, kojima su obezbeđeni, za to vreme, najsavremeniji uređaji i uslovi za rad u zdanju Doma sindikata.

Uoči ovog događaja koji je trajao od 1. do 6. septembra 1961, izgrađeno je 40 novih ulica, rekonstruisani su vodovod i kanalizacija, kao i ulično osvetljenje.

Na Terazijama i drugim trgovima pojavile su se prve svetleće reklame. Tokom trajanja samita, i Kalemegdan je bio noću osvetljen.

Na ulasku u Zemun goste su dočekale zastave, a prema pisanju „Politike”, na ulazu u grad bio je, na nekoliko jezika, ispisan i nezvanični moto konferencije – „Svi ljudi sveta hoće mir”. Na putu do svojih rezidencija, lidere zemalja trećeg sveta duž ulica kojima su prolazili pozdravljalo je mnoštvo okupljenih građana.

„Na velikom ulaznom portalu na Mostarskoj petlji stajao je amblem konferencije visok 15 metara. Na Dedinjskoj zvezdi bio je postavljen triangl, simbol osnovnih ideja konferencije – mir, nezavisnost i ravnopravna međunarodna saradnja”, opisivala je „Politika”.

U Pionirskom parku, preko puta tadašnje Savezne narodne skupštine, u kojoj se održavala konferencija, uređena je „aleja nacija”. Na panoima duž aleje ispisani su podaci i informacije o zemljama učesnicama.

Prvog dana šestodnevne konferencije građani su stajali u špaliru dugom nekoliko kilometara i prostor preko puta zgrade Savezne skupštine bio je ispunjen do poslednjeg mesta.


Komentari5
49059
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar M
Nije se tad zvala Savezna narodna skupstina vec Savezna skupstina.
Aleksandar M
Svuda kamere. U parkove, autobuse, tramvaje, trolejbuse, blizu spomenika, spomenika kulture, bitnih zgrada. Poostriti kazne za zvrljanje. To uglavnom rade praznoglavi klinci, pa treba kazniti roditelje po dzepu. Sramota je na sta nam grad lici. Pa nisu valjda "pisci" grafita jaci od drzave? Voleo bih da se ovaj problem resi. Znam da ce grafita uvek biti, ali ovo sada je nepodnosljivo.
sa strane
Slazem se ssa predlogom komentatora da treba sami da se organizujemo i dobrovoljno da se bacimo na ciscenje tih spomenika i sl. od ovakvih zvrljotina. Gradjani mog uda ponude besplatni rad, a grad i opstine neka daju materijal za ciscenje.
Dragan Pavlović
Sada su se svi svrstali.
Deda Djole
Vec duze vremena, nasa drzava je slaba, bez sredstava, skoro otsutna. Za mnoge stvari, kao sto su spomenici, parkovi, cesme, pa i zajednicka stepenista, ne treba racunati na drzavu. Resenje je da sami zasucemo rukave. Akcija. Sport. Bez mnogo price, just do it ! To ce stimulisati i druge

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja