subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 04.04.2014. u 22:00 Zoran Milivojević

Zadovoljstvo kao stres

Илустрација Срђан Печеничић

Emocije posreduju između duše i tela, pripremajući telo za odgovarajuću akciju. Kako neprijatna osećanja nastaju kao rezultat naše procene da je ugroženo nešto što nam je važno, ona pripremaju telo za akciju kojom bi trebalo da zaštitimo datu vrednost. Neprijatna osećanja su označena kao stres kako na nivou doživljaja, tako i na nivou telesne fiziologije. Ali šta je sa prijatnim osećanjima poput zadovoljstva, radosti i sreće – jesu li i ona stresna?

Odgovor na ovo pitanje je negativan: prijatna osećanja deluju antistresno. U telu pokreću fiziološke procese koji su suprotni od onih u stresu. Zato stoji da što je više doživljavanja zadovoljstva, sreće i radosti u nečijem životu, to je manje stresa.

Uprkos tome, mnogi misle da prijatna osećanja jesu stresna. Zagovornici ovakvog pogleda smatraju da je za nas najbolje da budemo smireni, u nekoj vrsti ravnodušnosti jer je to najbolji način da izbegnemo stres. Takav način života zaista dovodi do smanjenja fizioloških parametara stresa, pri čemu se plaća velika cena: odustaje se od ličnih vrednosti i, posledično, od vlastitih emocija.

Drugi razlog za izjednačavanje prijatnih osećanja i stresa je što neki ne razlikuju važan pozitivan događaj na koji neko reaguje emocijom od prijatne ili „pozitivne” emocije. Tačno je da pozitivni događaji u nečijem životu mogu da budu veoma stresni za datu osobu, ali stres ne čine njena prijatna osećanja. Analiza ovakvih slučajeva pokazuje da osoba ima pomešana osećanja, tako da stres čine skrivena neprijatna osećanja. Na primer, kada neko dobije dugo željeno unapređenje ili veliku novčanu nagradu, pored pozitivnih aspekata tog događaja osoba postane svesna i prikrivenih negativnih a važnih aspekata: „Da li ću se pokazati dovoljno sposobnim na novom radnom mestu?” ili „Ne znam šta je najbolje da uradim sa tolikim novcem?” Iz tog razloga, iako događaj jeste pozitivan, osobina reakcija je „negativna”, neprijatna emocija, to jest stres.

Postoji još jedna veza između stresa i prijatnih osećanja: neko prijatno osećanje može da postane razlog za nastanak nekog neprijatnog osećanja. Nisu retki ljudi koji imaju „psihološku zabranu na sreću” jer veruju da bi njihov doživljaj velike sreće mogao nekako, magijski, da „privuče” veliku nesreću. Zato svaki doživljaj velike sreće postaje magijski opasan, izazivajući strah i zabrinutost, koji veoma učinkovito kvare doživljaj sreće, donoseći magijsku sigurnost.

Naš kolektivni mentalitet se formirao u „zoni preživljavanja” u kojoj se velika pažnja posvećuje ugroženosti i neprijatnim osećanjima. Zato je potrebno da u našim glavama napravimo mesta za prijatna osećanja, kako bismo živeli manje stresno i kvalitetnije.

Komentari3
61dcc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Branka Petkovic
Obradovali ste me ovim tekstom,nekako malo se govori o ovim temama.I ja smatram da treba govoriti o "kolektivnom" i njegovom uticaju na pojedinacno.Mislim da od nasih moralnih okvira zavisi mnogo toga "licnog", a kako se moralni okviri formiraju ,izmedju ostalog,u odredjenoj drustveno kulturnoj sredini,to su faktori uticaja mnogobrojniji...(veoma siroka tema)...sto se tice "magije-kucni u drvo",mislim da su korijeni veoma duboko...mozda cak i u Slovenskoj mitologiji,koji su uz razne izmjene prezivjeli do danas.
Tatijana Konevski Jevtović
Mali komentar na III deo"Zagovornici ovakvog pogleda smatraju....... pri čemu se plaća velika cena: odustaje se od ličnih vrednosti i posledično, od vlastitih emocija",Mišljenja sam da smirenost i ustanovljena ravnoteža/ ko u tome uspe/imaju efekat uravnoteženosti koja u izuzetnim situacijama, kao što je gubitak bračnog partnera, donose primirje sa samim sobom, ali ne verujem da je to put u gubljenju ličnih vrednosti, posledično od vlastitih emocija.Smatram da su vlastite emocije sastavni deo svakog čoveka i da se one ne mogu izgubiti.One samo mogu menjati svoj naboj, periodično.
Nataša Gajić
Znači, mjesta za prijatna osjećanja, a ne postavljati suvišna pitanja u odsudnom trenutku, nije važno što dolazi već što prolazi. Dragi doktore, kad bismo se svi vladali po tom obrascu, bi bismo se zadovoljavali mrvicama sreće, a izbjegavali katarzu, saznanje trenutka koji prolazi ali ostavlja traga ma kako "težak i nepodnošljiv" bio... za sada.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja