četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 08.04.2014. u 15:00 Jovo Bakić

Kakva je veza fudbala i reformi

Pre neki dan je mandatar vlade Aleksandar Vučić izjavio da će vlada činiti moćan tim poput Bajerna iz Minhena. Rekao je da ni u Bajernu ne igraju zvezde poput Mesija ili Ćavija, ali da je stvoren veliki tim koji pobeđuje i one u kojima igraju pomenute zvezde. Sve je to lepo, ali tim Bajerna uigrao je Katalonac Gvardiola; dakle, trenerska zvezda.

Zašto je ovo važno? Ne samo zato što Vučić nije Gvardiola, već i stoga što u Srbiji nema ni izdaleka sličnih zvezda Riberiju ili Robenu. Naprotiv, u opljačkanoj i ojađenoj Srbiji fudbal je katastrofalan jednako kao i politika. Štaviše, fudbal, politika, privreda i kriminal čine u Srbiji nerazmrsivo jedinstvo, kao što je to zorno pokazao duel Nebojše Čovića i Dušana Vujoševića.

Potonja dvojica su pre neki dan ponizili i uvredili javnost Srbije, a da ni oni ni sama javnost toga, ako je suditi po reagovanjima pojedinaca koji su se posredstvom telefona javili da glasaju za utiske, izgleda nisu svesni. Toliko navijačke strasti zaslepljuju, baš kao i stranačke, da pojedinci nisu u stanju da im se otrgnu, već se opredeljuju za jednog ili drugog, navijaju, umesto da vide da nam je svima koža odrana. Nije tu najbitnije, iako je za stanje našeg društva duboko potresno, što su se pomenuta dvojica jedan prema drugom necivilizovano odnosili („moralni gmizavac”, „belosvetska baraba”, „primitivac običan”), već je mnogo važnije ono o čemu su svedočili međusobno se časteći.

Naime, oni su obavestili javnost o ogromnom novcu koji se iz javnih preduzeća sliva, po političkoj direktivi, u kase inače bankrotiranih sportskih društava. Govoreno je o milionima evra koji iz godine u godinu iz NIS-a, „Telekoma”, „Dunav osiguranja” itd. idu u kase fudbalskih ili košarkaških klubova Crvene zvezde i Partizana. Visina pripadajućih suma, iako astronomska, nije najvažnija. Bitnije je da ova sponzorstva zavise od odluka vodećih političara. Tako smo od Čovića saznali da je Crvenoj zvezdi zabranjivano da ima ugovore s NIS-om dok je Tadić vedrio i oblačio, a od Vujoševića da je Andrej Vučić, rođeni brat gospodara Vučića koji – gle, čuda! – postade član uprave Crvene zvezde tek kada je SNS osvojio vlast, uticao na privatnike da pomažu Crvenoj zvezdi.

Naravno, Dačić i Ružić su poznati kao partizanovci, pa su i oni, može se pretpostaviti, na sličan način pomagali Partizan. Dragan Đilas je, po istoj logici, dok je bio gradonačelnik, postao predsednik Košarkaškog saveza Srbije, jer i tu je trebalo dobaviti novac. Uopšte, dominacija Partizana 2008–2012. može se dovesti u vezu s navijačkim ukusima najmoćnijih političara, jer oni su mogli da utiču na javni i privatni kapital da se u većoj meri sliva u njegovu nego u Zvezdinu kasu. Nakon 2012. godine došlo je do obrata: Zvezdi, po političkoj volji, ide veći novac nego Partizanu, pa ni uspesi ne izostaju.

Neko bi mogao da kaže: „šta fali, politika, vojne i bezbednosne strukture, i sport su uvek bili povezani; i u SFRJ se znalo da JNA pomaže Partizan a SDB Srbije Zvezdu”. Tada su, štaviše, i uspesi Crvene zvezde u fudbalu i Partizana u košarci bili evropski i svetski a ne lokalni. Zacelo je i Jugoslavija bila mnogo ozbiljnija država od Srbije. Uprkos tome, ova veza politike i sporta ni tada nije bila dobra za društvo, a danas je, u opštem siromaštvu, ona pogubna.

Kako će se ići „svom snagom u reforme” sa ovakvom logikom? Naime, saznadosmo da je Aleksandar Vučić odustao od uticanja na javna preduzeća da pomažu Partizan kada su mu grobari otpevali neku od pesmica iz golemog idiotskog repertoara kojim se diče. Da li, zaista, povređena sujeta svemoćnog gospodara utiče na to da li će reći posilnima u javnim preduzećima da negde daju novac? Zar su to te reforme? Zar ne bi javna preduzeća, baš kao i privatna, o tome trebalo sama da odlučuju i da za odluke snose odgovornost? Reformski političar ne bi smeo da se poput margarina u sve meša.

Drugim rečima, ako Crvena zvezda i Partizan nisu u stanju da se sami izdržavaju; ako niko neće da ih kupi – pisac ovih redaka je na ovom istom mestu upozoravao da šeici i drugi potencijalni kupci nisu ludi da kupe robu zbog koje će im agresivni slaboumnici povezani s krajnjom desnicom pretiti smrću kada im se nešto ne dopada – zbog toga što nisu dovoljno privlačna roba, onda je to njihova stvar.

Fudbal u ovoj zemlji odavno ne valja i nije jasno zbog čega bi se država time bavila, osim ako nije reč o tome, što žene često tvrde, da su muškarci tek odrasla deca, to jest ljudi detinjega uma, što bi rekao Heseov Sidarta. Problem je, međutim, što takvi zacelo neće sprovesti potrebne reforme.

Komеntari24
8c967
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja