ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 10.04.2014. u 15:00 Miljеnko Dеrеta

Ekonomski razvoj bez ljudskih resursa? Nemoguće!

Program nove vlade fokusiran je na ekonomski razvoj kroz promene u sferi zapošljavanja, rada, poreske politike, privatizacije, stečaja itd. Budući da ih niko u najavama prioriteta ne pominje, očigledno je polazna premisa da u Srbiji postoje ljudski resursi da se ovi procesi i promene uspešno sprovedu. Pogrešno! Svakodnevno saznajemo da takvih resursa nema dovoljno: recimo, olako se prelazi preko podatka da ne umemo da osmislimo i napišemo, a kamoli da sprovedemo projekte za koje možemo da povučemo sredstva iz fondova EU. Grcamo u besparici, a plaćamo penale za nekorišćenje već dobijenih sredstava! Ministarstvo prosvete hladnokrvno konstatuje da dva programa uvođenja novih tehnologija u škole nisu uspela i očekuje, nada se, da će treći pokušaj ipak uspeti, bez obzira što će ga sprovoditi isti, očigledno nesposobni i nezainteresovani, ali i nezamenjivi uglavnom partijski kadrovi.

U tom kontekstu shvatiću kao lapsus izjavu da ćemo u javnim preduzećima zadržati kvalitetne kadrove, a neradnike prebaciti u privatni sektor. To naime implicira da će „privatni sektor” biti prinuđen da prihvati neradnike „proterane” iz javnih preduzeća i na taj način ugrozi svoje uspešno poslovanje. Ovo preseljenje je zapravo promena „šaltera” na kome se primaoci plata iz budžeta, namaknutih kroz poreze prikupljene od privatnika, upute direktno na izvor sredstava. Tako privatnici treba da postanu neka vrsta socijalne službe solidarnosti, a ne preduzeća koja ostvaruju profit. Pravedna raspodela nije da svi dobijaju jednako malo i tavore na granici bede. Raspodela je pravedna samo kada oni koji rade odgovorne, za društvo u celini važne poslove, dobijaju adekvatne nadoknade za svoj rad.

U tom kontekstu indikativna je izjava predsednika Novog sindikata zdravstva Srbije Živorada Mrkića da je u toku „kadrovska katastrofa”,jer zdravstveni radnici masovno odlaze iz zemlje.„Postoji bojazan”, ukazao je on, „da će se sa našim javnim zdravstvenim sistemom desiti isto što i sa rumunskim i bugarskim, gde imaju neophodne sale i aparate, ali nema ko da radi zbog velikog odliva specijalizovanog i kvalitetnog zdravstvenog kadra.” Lekari beže, između ostalog, i zbog nedavno uvedenog linearnog „solidarnog poreza”, koji je obuhvatio i njihove zapravo nepristojno niske plate. To što će on izgleda biti ukinut nije dovoljno, jer je narušeno poverenje u trajnost svake odluke koju država donese.

Jednako je zabrinjavajuća situacija sa ljudskim resursima za „IT tehnologije koje su naš prioritet” kada znamo da su se generacije studenata već spakovale i samo čekaju diplome da bi napustile Srbiju.

U dramatičnoj nestašici kvalifikovanih ljudi skoro niko ne govori o tome da je ona posledica i našeg davno prevaziđenog obrazovnog sistema. Bavimo se poraznim posledicama – funkcionalnom nepismenošću, nasiljem u školama, osipanjem učenika, a prećutkujemo „teške odluke”koje se moraju doneti u sferi obrazovanja da bi i najmanji ekonomski razvoj bio moguć i održiv.

Moramo bez odlaganja pokrenuti dva paralelna procesa reformi – prvi je

„postavljanje na glavu” sadašnjeg javnog obrazovnog sistema kroz radikalne promene koje treba da nam obezbede da u trenutku ulaska u Evropsku uniju imamo bar dve generacije osposobljene da uspešno funkcionišu u uređenom sistemu. To nije lako, ali je moguće.

Drugi je efikasna, sa privatnicima dogovorena i lokalnim tržišnim uslovima prilagođena prekvalifikacija velikog broja otpuštenih, onih koji će krenuti u potragu za novim, ma kako privremenim i povremenim, zaposlenjima. Tu je reč o obrazovanju odraslih, uvođenju u praksu „celoživotnog učenja” koje će neizbežno naići na ogorčene otpore većine koja još misli u kategorijama sredine prošlog veka, a „pravo na rad” razume kao „pravo na doživotno zaposlenje sa redovnom, pristojnom platom”. Strepim od njihovih reakcija kada konačno shvate da je taj oblik nepovratno iza nas. Prekvalifikacija nije obrazovanje za preduzetnike, jer ono mora početi od osnovne škole. Reč je o spremnosti da se stalno stiču nove veštine za nove potrebe ubrzanog tehnološkog razvoja.

Kao „pokvarena ploča” ponoviću da je prećutkivanje obrazovne reforme posledica svesti donosioca „teških odluka” da će generacije koje ćemo obrazovati drugačije nego danas umeti da kritički misle, znati svoja prava da slobodno misle i govore i lako locirati odgovorne za probleme sa kojima se lično i kao društvo suočavamo.

Na osnovu imena ministra obrazovanja lako ćemo proceniti ozbiljnost najavljenih reformi.

Osnivač Građanskih inicijativa

Komеntari21
378bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja