sreda, 29.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:26

Don Goran i Goran na misi u Generalštabu

Autor: Aleksandar Apostolovskiponedeljak, 21.04.2014. u 11:35
Капелан Горан Аврамов и помоћник Горан Јокановић (Фото Драган Јевремовић)

Oslovljavaju ga sa don Goran. On ne nosi oružje. Svakoga jutra, tačno u osam časova, prolazi kroz glavni ulaz Generalštaba Vojske Srbije u oficirskoj uniformi. Tridesetosmogodišnjak srednjeg rasta i dečjeg osmeha nije običan oficir. Jedini čovek kome komanduje glavni kapelan Vojske Srbije Goran Avramov je njegov pomoćnik, zastavnik Goran Jokanović. Podoficir Goran nosi oružje i njegova osnovna uloga je da pomaže u bogosluženjima kapelanu i da obezbedi logističku podršku za bogoslužbene delatnosti.

I, da bude telohranitelj duhovniku...

– Po Ženevskoj konvenciji, u borbenim dejstvima vojni sveštenici ne nose oružje i ne komanduju jedinicama. Zato je jedna od mojih dužnosti da budem u tim  specifičnim situacijama telohranitelj kapelanu – kaže četrdesetosmogodišnji zastavnik, Tuzlak po rođenju je aktivni podoficir Vojske Srbije Goran Jokanović. 

Kapelan sa činom kapetana, don Goran Avramov je, takođe, neobičan čovek. Rođen je u centru Beograda, u mešovitom, srpsko-hrvatskom braku. Čekamo ga, dok u vojnoj kapeli, posvećenoj Božjem milosrđu, priprema molitvu, prebacujući svešteničku odoru preko oficirske uniforme. Vojna kapela nalazi se u kasarni slavne 250. raketne brigade koja je tokom rata sa NATO, oborila stelt-bombarder F117.

– Uostalom, „nevidljivog” je oborila jedinica čiji je komandant bio katolik, potpukovnik Zoltan Dani, zar ne – kaže kapelan.

Preko puta kapele je kancelarija u kojoj se obavljaju ispovedi i duhovni razgovori sa pripadnicima vojske. Po anonimnom istraživanju u vojsci, više stotina pripadnika vojske se izjasnilo da su katolici. Do pre par godina, tako nešto bilo je nezamislivo. 

– Nema zvanične prepreke da se vojnici izjasne kao katolici, ali mislim da su podsvesno devedesete godine još prisutne u našim glavama i da se zato vojnici, pre svega hrvatske i slovenačke nacionalnosti, verovatno ustežu da se izjasne kao katolici – priča kapelan.

Kao dečak, živeo je i gajio ljubav prema religiji na poseban način. Kršten je, kao i njegov brat i dve sestre, u Katoličkoj crkvi.

– Ali kod kuće nikada nismo pravili razliku između pravoslavlja i katoličanstva. Slavili smo dva Božića, dva Uskrsa i tatinu slavu. I danas, iako tata nije živ, obeležavamo slavu Svetog Stefana i zovemo pravoslavnog sveštenika da osveti kolač. Mogu i ja to da uradim, ali mi je želja da ispoštujem tatinu veru i tradiciju mojih predaka. Ma, uostalom, nikakvu razliku između pravoslavnih i katolika ja ne pravim. U 99 odsto slučajeva, teologija je ista. Onaj jedan odsto se razlikujemo, a to su razlike pretežno političke prirode, a ne verske – priča don Goran.

Odlazio je kao dečak na časove veronauke, ali u srednjoj školi širio je religijska znanja, izučavajući i sve ostale religije.

– Studirao sam u Ljubljani, diplomirao sam na teološkom fakultetu na temu ekumenizma – međusobnog uvažavanja i poštovanja pravoslavne i katoličke crkve. Magistrirao sam i pripremam takođe doktorat na tu temu – priča kapelan, uveren da će njegova „teorija o 99 odsto”, konačno prevladati podele između zapadnog i istočnog hrišćanstva. 

Ali, njegova druga ljubav uvek je bila vojna služba. Kao redovni vojnik, bio je tenkista. Upravljao je tenkom M-84.

Ima tu ponešto i od gena. Njegov deda je bio takođe tenkista, general u štabu narodnog heroja Koče Popovića. Ali, pošto mu je baka bila Ruskinja, u vreme Informbiroa, Goranov deda je morao da izabere: ili partiju i vojsku, ili suprugu.

– Ljubav je pobedila. Moj deda je izabrao suprugu, moju baku, pa je počeo da radi u Saveznom izvršnom veću – priča kapelan dok šetamo kasarnom.

Koje su njegove svakodnevne dužnosti? Nedavno je održao predavanje stranim diplomatama i vojnim atašeima o verskoj službi u VS. Potom su vojni sveštenici učestvovali u radionici o verskom pogledu na položaj žene u našoj vojsci i ostalim vojskama.

– Sada planiramo da uvedemo i predavanje veronauke u Vojnoj gimnaziji za gimnazijalce katolike, pravoslavni ga imaju. Odlazim u posete bolesnima na VMA, kao i članovima njihovih porodica koji žele da se ispovede i prime pričest, sakrament bolesničkog pomazanja. Pripremamo ih za teške trenutke, kao što su operacije, recimo.... Dajem im duhovnu podršku u zajedničkoj molitvi za njih i njihovo ozdravljenje – nastavlja katolički duhovnik u Vojsci Srbije.

On služi i redovne mise bogosluženja kojima prisustvuju ne samo pripadnici VS katoličke veroispovesti. Na misama su prisutni i oficiri i podoficiri na školovanju i usavršavanju iz Angole. Rad sa kadetima je kapelanu najveći izazov.

– Želimo da Vojna akademija i Vojnomedicinska akademija u Evropi i našem regionu postanu vodeće i reprezentativne institucije kojima bi verska služba dala značajan doprinos – zbori diplomatski don Goran.

Kako vojnici reaguju kada vide oficira kapelana? Imao je različita iskustva. Neki se jako prijatno iznenade kada ga vide. Neki drugi se samo iznenade. 

Ali, i Vojska se privikava na njega. Glavni vojni kapelan, kao i glavni imam, efendija Mustafa Jusufspahić i glavni vojni sveštenik, otac Slađan Vlajić, sjajni su prijatelji. Vojska je dala veliki doprinos zajedništvu vojnih sveštenika i time pomogla zbližavanju međuverskih i međureligijskih odnosa. Njihove kancelarije u Generalštabu nalaze se jedna pored druge. Zajedno su i prošli obuku. Delili su lepe i teške trenutke.

– Voleo bih da u bližoj budućnosti vidim i svoju braću jevrejske religije rabina i braću evanđeliste – kaže kapelan.

Zajedničkim koncertom pravoslavnog i katoličkog hora u Domu vojske, pravoslavni i katolički duhovnici u uniformi daće svoj doprinos međuverskoj saradnji i razumevanju u našoj vojsci. Ove godine, taj kulturni događaj obeležiće i poklapanje pravoslavnog i katoličkog Uskrsa, kao i praznik Duhova. I Duhovi ove godine padaju na isti dan.

To je, valjda, doprinos onoj Goranovoj teoriji o 99 odsto sličnosti pravoslavnih i katolika. O onih jedan odsto političkih razlika, glavni kapelan VS ne može da govori.

Ipak je u vojsci koja je apolitična, šali se kapelan.  

Ima još toga što vojni sveštenici smeju da zadrže samo za sebe. Recimo, kada mu se vojnici ispovedaju, don Gorana obavezuje stroga tajna na ćutanje.

– U obavezi sam da zadržim tu tajnu za sebe – poručuje kapelan. 

U kapeli kroz čije prozore prodire Sunce, vojnici mogu ispričati svoje najintimnije tajne, sigurni da one neće završiti na stolu oficira bezbednosti. Ali, don Goran, ispoveda pripadnike vojske i u šetnji, u hodu. Ne čeka prijem u kapeli.

Zastavnik Goran se smeje. Njegova ćerka uskoro treba da diplomira i postane oficir Vojske Srbije.

– Uskoro ću imati dvoje starešina. Kapelana i moju ćerku – poverava se zastavnik. 

Kapelan, uzgred, smatra da će se veoma brzo njegov pomoćnik ispovedati, pre svega, svom nadređenom oficiru, ćerki potporučniku.

-------------------------------------------------------------------- 

Župnik sa Karaburme

Kapetan Goran Avramov je dve godine bio kapelan u katedrali Krista Kralja u Beogradskoj nadbiskupiji. Potom je osam godina bio na službi u Aleksincu i Kruševcu. Tamo je bio župnik, a posle toga, prešao je na Karaburmu.

-------------------------------------------------------------------- 

Nova kapela u Bačkoj Topoli

Koliko je molitvenih prostora u VS za vojnike katoličke veroispovesti? „Osim glavne kapele koja je posvećena Božjem milosrđu za mir u našoj zemlji i celom svetu u 250. raketnoj brigadi, koju smo otvorili 14. marta ove godine, u Bačkoj Topoli pripremamo otvaranje još jedne kapele”, kaže kapelan Avramov.


Komentari1
f6c2b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

rijeka Kantrida
Umesto što obilazi generalštab,bolje bi bilo da svoju penziju od pet godina radnog staža preda sirotinji,a da češće obidje i neku narodnu kuhinju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja